1 3 Posle Osnivanja

1. 3. POSLE OSNIVANjA
1.3.1.1885.
Rat.
Nepotreban.
Nepotrebniji od drugih ratova. S Bugarima. Trajao dva meseca.
Ono?
"Na potpuno isti način jedna se ista stvar može sačuvati i izgubiti". (174)
Teritorija izgubljena nije.
A kako je Jovan Dučić zapisao "bio rat u kome je palo više kapa nego glava". Zbrkan.
I nepromišljen.
Posvuda.
I sanitetu.(109)
Vladan Đorđević doputovao u Niš. Sa Lazom K. Lazarevićem. I drugim. (115)
U raspravi "šta je važnije u jednoj vojsci, da li gvozdena disciplina ili svest i oduševljenje za nekakvu ideju". (68)
Anton Zajiček, okružni fizikus i upravnik Okružne bolnice u Nišu, sačekao ih na železničkoj stanici.
"Uzeo ihu svoja kola… odvezao do hotela 'Berlin', gde su otseli" 19. septembra 1885. godine. (68)
Vladan Đorđević zabeležio o tadašnjim zdravstvenim prilikama:
"Nećemo se ni malo ogrešiti ako uzmemo da je za ceo mesec oktobar u svima bolnicama pri vojsci bolovalo svega 500 vojnika". (219)
Boljem se nije nadao.
A gore slutio!

1. 3. 2. KA KRAJU DEVETNAESTOGA VEKA Ređali se dani.
"Čas čežnje, čas radosti, čas samoće". (167) I želja.
Trepereve kao sveća na vetru. Išle putanjom.
Bogom odrećene.
Bregovitom.
Uzanom.
I išaranom.
Delom cvećem posuta.
Delom trnjem obrasla!
Stvoreni zanimljivi primerci.
Za istoriju vredni.
I priču ovu!
Okružna bolnica oskudna. U kadru. Prostoru. I opremi.
Upravnici se menjaju.
Prvi upravnik, doktor Anton Zajiček, ostaje na toj dužnosti do 1887. godine.
Iza njega dolazi na tu dužnost doktor DimitrijeMita Milićević, i ostaje do 1898. godine.
Njega zamenjuje doktor Đura Gavrić. Na toj dužnosti biva do 1902. godine.
Iza njega dolazi doktor Pavle Jeftić. Kao upravnik Okružne bolnice, sa malim prekidima u toku balkanskih ratova, ostaje sve do smrti 1915. godine.
Varoš oskudeva u lekarima.
Sud Opštine niške 1881. godine nije našao opštinskog lekara.
Krajem iste godine obraća se Okružnom načelstvu rečima da "opština do sada nije dobila lekara varoškog sa platom od 2000 dinara, koja beše odrećena za 1881. godinu".
Za 1882. godinu obezbećeno je 2500 dinara. I nanovo molba Okružnom načelstvu da predloži Ministarstvu unutrašnjih dela otvaranje konkursa, navodeći da je "dobar lekar za varošnišku što pre nužan". (162)
Opštini dozvoljeno da " uzme za svog lekara dr Livasa".
Prema državnom kalendaru sa šematizmom, opštinski lekari do Prvog svetskog rata bili su i: Mihajlo Liščinski, Mladen Grujić, Jovan Bogdanović, Đorće Popović, Borivoje Beraha, Milan Petrović i Ilija Paligorić.
Od 1902. godine bila su po dva lekara.
A od 1910. godine i po tri neke godine. (162)
Niš postaje sedište sreskog lekara za srez Niški 1881. godine.
Te godine tu dužnost je obavljao doktor I. Lajb Šnekerdorf. Do Prvog svetskog rata sreski lekari bili su i: Otevan Atanasijević, Nikola Đorić, Mladen Grujić i Dragoljub Đorćević. (162)
Rad lekara u Okružnoj bolnici bio praktično podeljen.
Upravnici svoju dužnost obavljali besplatno.
Kako su upravnici bili okružni fizikusi, zauzeti svojim obavezama, rad s bolesnicima bio je prepušten pomoćnom lekaru.
I ekonomu.
Dužnost pomoćnog lekara dugo je obavljao Jovan Panbuković.
A kraće vreme doktori: Čedomilj Arnautović, Ilija Paligorić, Dragoljub Popović i Milan Stojić. (162)
Operacije je vršio doktor Mihajlo Petrović, sanitetski major, hirurg Vojne bolnice u Nišu.
Prema izveštaju doktora Mihajla Petrovića, Hirurško odeljenje Okružne bolnice otvoreno je 1897. godine.
Iste godine, prvi hirurg Niša, izvršio je 13 većih hirurških zahvata u narkozi prve mirnodopske hirurške operacije u Nišu. (154)
Doktor Mihajlo Petrović je u 1901. godini operisao 328 bolesnika, od kojih su 214 prezdraveli a do 53 stanje je popravljeno. (162)
Od 1881. do 1909. godine, Okružna bolnica u Nišu raspolagala Je sa 50 bolesničkih postelja, a broj bolesnika za to vreme je porastao od 596 na 1073.
Krupna stvar se dogodila 8. januara 1899. godine Narodna skupština Srbije donela je odluku o izgradnji Pasterovog zavoda u Nišu, velikim zalaganjem doktora MihajlaMike Mitrovića ("najkrupnije figure u našem vojnom sanitetu krajem prošlog veka"), na zemljištu koje je obezbedio Todor Milovanović. (16,156,157, 220)
Mnogi se njih ne sećaju. Ni dela njihovih. Takav je život.
"Sećanje većine ljudi je napušteno groblje, gde bez počasti leže oni koje su prestali da vole". (113)

1. 3. 3. U NASTUPAJUĆEM VEKU Davno rečeno.
"U čovekovom životu izvesna je samo prošlost".
(58)
Ona bila svakojaka.
A budućnost?
Nagađajuća.
Svetla.
Nadano.
I mračna.
Doživljeno.
Kao srpskom narodu u prvim decenijama dvadesetog veka.
Svekolikim nedaćama prožetim! I bolestima različitim.
U 1901. godini bolovalo u niškom okrugu: od skarlatine 9 (5 izlečeno), od mrasa 28 (27 izlečeno), od difterije 23 (19 izlečeno), od vrućice 24 (18 izlečeno) i od srdobolje 39 (30 izlečeno).
58
U 1903. godini, u Niškom okrugu bilo sanitetskog osoblja: okružni lekari 2, sreski lekari 4, opštinski lekari 2, privatni lekari 3, vojni lekari 9, pomoćni lekari 2, babice 5, apotekari 7, apotekarski pomoćnici 1, bolničari 11, službenici 6 i marveni lekari 3. (162)
"Početkom XX veka, trošna, prostorno skučena i neodgovarajuća privatna bolnička zgrada pored Nišave, nije mogla da zadovolji narasle potrebe lečenja pod svakodnevnim nadzorom lekara. Pedeset kreveta, sa koliko je ona raspolagala, bili su najčešće korišćeni od bolesnika tuberkuloznih i veneričnih oboljenja, a bilo je mnogo siromašnih i ostarelih lica 'više radi izdržavanja'. Bogatiji ljudi, zbog ovih razloga i loših smeštajnih i drugih uslova, za dugo su retko dolazili na lečenje". (162)
U Nišu rade u 1907. godini: Pavle Jeftić, okružni fizikus i upravnik Okružne bolnice, Mihajlo Petrović, honorarni šef Hirurškog odeljenja, Dragoljub Popović, lekarski pomoćnik, Dragoljub Đorđević, sreski lekar, Jovan Bogdanović i Đorđe Popović, opštinski lekari, i Božidar Zanft i Ilija Paligorić, privatni lekari.
A 1909. godine radi samo tri lekara u Okružnoj bolnici, dok ceo Niški okrug ima 24 lekara.
Broj postelja ostaje nepromenjen 50.
Okružna bolnica ima u 1904. godini 657 bolesnika, 16807 bolesničkih dana i 25,50 prosek dana pri lečenju. (175)
A u 1907. godini leči se 768 bolesnika, ostvaruje 17558 bolesničkih dana. Prosek dana pri lečenju iznosi 22,86. (154)
Redovni članovi Srpskog lekarskog društva iz Niša su lekari: Jovan Bogdanović, Jakov Erik, Dragoljub Đorđević, Božidar Zanft, Pavle Jeftić, Mahran Kazes, Dragutin Petković, Mihajlo Petrović, Đorće Popović, Ljubomir Selaković, Miloš Stefanović, Vojislav Stojanović i Stojadin Stojanović. (83)
U 1910. godini je završena namenska zgrada Okružne bolnice.
I svečano otvorena.
U toj godini se koristilo 170 postelja.
I zbrinulo 1691 bolesnika.
Pored doktora Pavla Jeftića, upravnika, stručne poslove su obavljali: Eva Haljecka, kao sekundarni lekar, i Ilija Paligorić i Vladislav Stolić, kao pomoćnici lekara. (162)
Broj sanitetskog osoblja se uvećao.
U statističkom godišnjaku Srbije za 1910. godinu evidentirano je u Niškom okrugu: okružnih lekara 2, sreskih lekara 6, opštinskih lekara 5, privatnih lekara 2, vojnih lekara 11, lekarskih pomoćnika 6, babica 6, apotekara 7, apotekarskih pomoćnika 6, bolničara 10 i službenika 4. (162)
Za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu, pored doktora Eve Haljecke, radio je i Vilijam Teodor Melgard, koji je verovao da su svi ljudi dobri i ceo svet lep. (155,280)
Nenačet životnim iskušenjima!

1. 3. 4. KRALj ALEKSANDAR I KRALjICA DRAGA
Niš svečano proslavio dvadeset pet godina od osloboćenja 29. decembra 1902. godine. Pripreme tekle danima. I nedeljama. Ceo Niš bio na nogama. I iskićen srpskim trobojkama. Ukrašen zimskim zelenilom. A kuće ćilimovima i vezovima. I Nišlije doterane.
Dolazio kraljevski par da uveliča proslavu.
Todor Milovanović, predsednik Iiške opštine, sa drugim zvaničnicima dočekao kralja Aleksandra i kraljicu Dragu na železničkoj stanici.
U sabornoj crkvi prisustvovali verskom blagodarenju.
Na svečanom ručku u hotelu "Evropa" Todor Milovanović nazdravio.
Kralj Aleksandar čestitao praznik. I rekao i ovo:
"… želja je bila moja i kraljičina, da se današnji dan obeleži od naše strane nečim što bi ostavilo trajan spomen u Nišu i novoosloboćenim krajevima… U današnjem, savremenom veku jedna od najvećih i najprečih potreba je staranje o narodnom zdravlju. Koliko ja i kraljica znamo, ovde je velika potreba da u ovim krajevima bude jedna lepa i savremena bolnica. Kraljica i ja rešili smo, da prilikom današnje proslave, u večnu slavu i spomen kralja Milana i onih koji su se borili s njim i njemu pomagali u stvaranju i osloboćenju ova četiri okruga, da kao dokaz blagodarnosti, ne samo kao dokaz njegovih potomaka, nego i kao predstavnika Srbije, damo osamdeset hiljada za podignuće jedne savremene bolnice… Ja pijem u zdravlje naših milih i vernih Nišlija i naroda novoosloboćenih krajeva".
Poslednji dar Nišu.
Pre tragičnog kraja kralja Aleksandra i kraljice Drage u noći izmeću 28. i 29. maja 1903. godine. Tako se ugasila dinastija Obrenovića. (211) " Sudbina se na čudan način igra ljudima!" (55)
1. 3. 5. NAMENSKA ZGRADA BOLNICE
"Ako ljudi nemaju prošlost, nemaju onda ni budućnost". (79)
Okružna bolnica u Nišu imala sve.
Prošlost u staroj zgradi kraj Nišave od 1881. godine.
I budućnost u namenskoj zgradi na uglu Znepoljske i Zetske ulice od 1910. godine. Do takve zgrade išlo teško. I sporo.
Kao i u drugim mestima!
U zakupljenim privatnim zgradama nalazile su se tri građanske bolnice (Šabac, Gradište, Svilajnac) i tri vojne bolnice (Požarevac, Kragujevac, Beograd). (220)
U prvoj polovini 19. veka.
Sanitetsko odeljenje Ministarstva unutrašnjih dela bilo je upravno telo sanitetske struke i službe.
Okružne bolnice otvarane su redom u 13 varoši sa okružnim lekarom sve u starim najmljenim zgradama, osim novopodignute zgrade u Paliluli 1867. godine.
U Srpskom arhivu za 1897. godinu nalazi se pregled građevinskog i higijenskog stanja 27 bolnica u 1895. godini izuzev bolnica u Aleksincu, Požarevcu i Smederevu, koje su obeležene kao nove, sve ostale su označene kao privatne stare zgrade, koje ne odgovaraju higijeni.
Zastoj se prekida 1897. godine.
U Nišu se podiže Hirurški paviljon Vojne bol
nice.
A 1900. godine i Pasterov zavod.
Građanski sanitet podigao zgradu na sprat na Vračaru 1902. godine za potrebe Ginekološkoakušerskog odeljenja.
U unutrašnjosti su sazidane okružne bolnice određenim redom: 1910. godine Niš i Čačak, 1911. godine Zaječar, 1914. godine Pirot i 1915. godine Topola. (220)
Sa izgradnjom namenske zgrade Okružne bolnice u Nišu započelo se 1908. godine.
Posebnim zalaganjem Pavla Jeftića. Okružnog fizikusa!
"Na placu veličine oko 3 hektara, koji je za ovu priliku poklonio ondašnji predsednik Opštine Todor Milovanović". (155)
Uz pomoć vlasti.
U Beogradu.
I Nišu.
Sagrađene tri zgrade od tvrdog materijala:
najveća, namenjena bolesnicima, imala podrum, prizemlje i dva sprata,
jedna manja, prizemna, za bolesnike od zaraznih bolesti, i
jedna manja, na sprat, za upravu i stanove upravnika i ekonoma.
I nekoliko pomoćnih zgrada od trošnog materijala (stanovi za pomoćno osoblje, radionica, kapela i štala). (5)
Električno osvetljenje imala od prvih dana.
Podzemna voda se crpla električnim pumpama.
Kanalizaciju nije imala ("Tehnička direkcija Suda Opštine Niša obavestila upravnika Državne bolnice 14. maja 1929. godine da je počela sa gradnjom tramvajske remize i regulisaće put koji vodi ka pivari izmeću remize i ograde Okružne bolnice. I nastavlja: 'Umoljava se Okružna bolnica da zatvori preliv nečiste vode, koja dolazi sa teritorije Okružne bolnice, tako da se ne širi ova nečista voda ireko ovoga puta u smeru ka tramvajske remize. Preliv ove vode imao bi se izvršiti u jednu provizornu jamu, na teritoriji same bolnice, dok bolnica ne dobije vezu za gradski kanal'"). (106)
Grejanje putem peći.
Na drva i ugalj!
Okružna bolnica raspolagala sa 215 postelja.
U Okružnoj bolnici, 1. marta 1910. godine, kada je svečano otvorena, radila 4 lekara: Pavle Jeftić, Eva Haljecka, Ilija Paligorić i Vladislav Stolić. (155)
Sami.
A samo Niš ima 24.949 stanovnika. U 1910. godini.
" One koji se žrtvuju ne treba sažaljevati!" (29) 1. 3. 6. RATOVI, RATOVI…
"Uzan put izaziva zaćevice putnika, prostran i širok drum ne dozvoljava ni sudaranje naroda". (199) A narodi se sudarali. Na širokom frontu. U prošlim vremenima. Različito suprotstavljeni. Srbi uvek sa jedne strane. S druge strane se menjali: Turci.
Bugari.
Austrougari.
Nemci.
A Bugari?
Čas ovamo.
Čas onamo.
Na bugarski način!
Srbi ratove prihvatali.
Onaj s Turcima oduševljeno.
"… Stariji ljudi koji pamte naše ranije ratove, pričaju da nikad kod naroda nije bilo ovakvo oduševljenje za rat… Sve što je imalo prava da obuče vojnu uniformu obuklo je. Svaki kome je država pružila pušku primio ju je… U jednog sedog brci pali po ramenima. Ni uzmi. Ni ostavi. Pravi Taras Buljba!" (71)
Ispraćaji dirljivi.
I odlučni.
Kao kod majke Zlate:
"Moji sinovi, moji sokolovi, oca nemate da vas isprati… Vi idete u boj s Turcima. Sa mrtvog ništa ne uzimajte, tuđe ne dirajte… Nemojte da čujem ružnu reč o vama… Ne dolazite mi pokunjena čela!" (70)
U sanitetu.
Zabuna.
I strepnja.
Po objavi mobilizacije 1912. godine ministar vojni obratio se Glavnom odboru Crvenog krsta:
"U celoj Srbiji ima svega 370 lekara. Od ovoga broja ratnim rasporedom odrećeno je 296 lekara za vojište, tako da za pozadinu ostaje svega 74 lekara. Kako od ovoga broja mora da se oduzmu lekari koji su u centralnoj upravi (6), lekari koji su usled starosti i bolesti sasvim nesposobni (8) i lekari koji su davno posao napustili (3), to je za lekarsku službu u celoj pozadini ostalo svega 57 lekara. U taj broj uračunato je i 16 ženskih." (56)
Ministar vojni tražio od Glavnog odbora Crvenog krsta da privoli što veći broj stranih lekara.
Srbiji da se na usluzi naću. (224)
Ono teško išlo. (195)
Kad je za Srbiju polazila švajcarska misija, sa doktorom Adolfom Fišerom na čelu, mnogi prijatelji ih odvraćali "govoreći im da ih oni vide sa odsečenim nosevima i ušima, i drugim unakaženjima, da oni idu na Balkan gde neće biti ni reči o poštovanju Ženevske konvencije i da tamo ne ratuju regularne trupe, već samo divlje horde…" (57)
Krajem meseca decembra 1912, godine u Srbiji se našlo preko 200 stranih lekara. (71)
Gubici u ljudstvu izneli 30000 vojnika (poginuli, zarobljeni).
I ranjeni.
S vernim opisom Jaše Tomića:
"… Osim onih kreveta i povezanih glava, ruku i nogu, ništa ne podseća na bolnicu. Niti leleču, niti zubima škripe. Kome baš doće da se namrgodi, da stegne usne, on okrene glavu…" (243)
Tako velika cena za blistavu ratnu pobedu!
Doktor Albert, baron od Stefani, pisao srpskom poslaniku u Beču J. Jovanoviću 18. aprila 1913. godine:
"… Odavno je već kako sam, posle desetogodišnjeg bavljenja, otišao iz Beograda, ali se za to vreme nisu ni malo promenile moje iskrene simpatije prema zemlji i ljudima. Zbog toga je sasvim prirodno što sam najnovije dogaćaje na Balkanskom poluostrvu pratio i što sam se od sveg srca radovao velikom uspehu, koji su postigli srpski narod i njegova hrabra vojska. Uostalom, j a od samog početka nisam drugo ni očekivao..'." (84)
I Drugi balkanski rat niko nije očekivao.
A dogodio se.
Posustaloj Srbiji.
I njenom sanitetu!
I pored zalaganja doktora Nikolaja Velimiro
vića.
Velikog srpskog crkvenog besednika. Stoji zapisano:
"… On se tu diže, do Bugarima nepojmljivije visine hrišćanskog pregovaranja, i zahteva da se nebraći oproste sve uvrede, da otkinemo živi komad svog sopstvenogtijela,samo daizbjegnemo krvoproliće…" (181)
Ni to ne pomože!
Opet apel Glavnog odbora za pomoć Mećunarodnom odboru Crvenog krsta. Mnogi se odazivaju. (274)
Ruski Crveni krst upućuje dve medicinske ekipe, a britanski, škotski, belgijski, danski, švedski, ugarski i holandski Crveni krst po jednu ekipu.
U sastavu ovih ekipa bilo je 46 lekara, 66 medicinskih sestara i 50 bolničara, smeštenih, uglavnom, u Beogradu, Nišu i Vranju.
Meću njima i doktor Viktor Kin, švajcarski lekar, veliki prijatelj Srba. (283)
Gubici ogromni.
"… Za nedelju dana od početka neprijateljstava, Srbi su već imali 30000 ljudi ubijenih i ranjenih… a bugarski gubici još veći, cenjeni su na 60000 ljudi…." (28)
Izbija epidemija kolere. (224)
Nebrojani primeri ranjenika.
"Jedan mladić sa staklastim očima, s glavom zavijenom u platno umrljano krvlju, koje skriva svakako tešku ranu… pokrete se malo iz ukočenosti, malo podiže… 'kad umrem, učini mi ovu najveću uslugu… kod kuće u selu videćeš mi majku; poljubi je… i kaži da sam je molio… da pošalje šest dinara ženi moga narednika. On je poginuo… predamnom… I posle, kaži mojoj majci da sam pao… hrabro… za zemlju'… " (28)
A neki Milivoje iz Niške Banje, kaplar trupne komore, ima osmoricu braće i jednu sestru "osmorica su u ratu… ovaj tobdžija i četvorica pešaka ranjeni… njegov je dom dao dosta državi. A puki su siromasi…" (71)
I Srbija siromašna.
A ono opet rat.
Treći za redom.
Strašniji od strašnoga.
Potrajao pet godina.
I odneo 1247435 ljudi.
Od kuršuma.
I pegavca.
Uglavnom!
Prema Glasniku Crvenog krsta Jugoslavije za 1932. godinu, od 59 bolnica u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata, u Nišu je bilo 9 sa 8087 ranjenika.
Aleksandar Kostić pribeležio:
"… Umirali su na mojim rukama. Gledao sam njihove oči… beležio njihove poslednje poruke… 'doktore, ako za Boga znate, kažite mojoj majci da sam u ovom samrtnom času mislio na nju'…" (70)
U Nišu caruje smrt. (94)
"… Pojavila se bela uš u punome sjaju. To je novii jači neprijatelj od samih Austrijanaca… širom Srbije sije teror, smrt…" (182)
Samo u februaru 1915. godine umire 495 ljudi u Vojnoj bolnici u Nišu. (226)
"Cvetovi nežni što se vetru smeše!" (167)
Niš se malopomalo praznio. (36)
"… Išle su čitave porodice, koje su više volele neizvesnost lutalištva, nego izvesnost ropstva…" (102)
Žrtve ogromne i meću lekarima.
Od 1912. do 1918. godine poginuli i umrli: srpski 147 (od pegavca 82), strani 25 (od pegavca 19) i zarobljeni 11 (od pegavca 7). (229, 233)
I Pavle Jeftić.
Upravnik Okružne bolnice u Nišu. Od pegavca. (277)
U novembru 1918. godine, načelnik Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela, saopštio da u celoj Srbiji, sa Starom Srbijom i Makedonijom, ima svega 35 lekara.
Robert JJesing, američki ministar spoljnih poslova, izgovorio:
"Kad se bude pisala istorija ovoga rata, najslavniji odeljak te istorije nosiće naziv Srbija!" (70)
Doktor Eva Haljecka vršila dužnost upravnika Okružne bolnice u Nišu u tri navrata: za vreme balkanskih ratova, u Prvom svetskom ratu i posle Prvog svetskog rata!

1.3. 7. EVA HALjECKA
Najveći lekar Niša. U ženskom rodu. Nestvarna žena. I nadasve nadarena. Na niškom tlu nikla.
A "s darovitošću stoji stvar kao i sa zemljom: korisniji su posejani i obrađeni proizvodi, ali su prijatniji oni samonikli". (236)
Takav joj deo zapao!
Sve svoje intelektualno pokloni Nišu. I ono ljudsko. Od 1909. godine.
"Bila visoko odgovoran stručni radnik i snažna ličnost lekara". (150)
Svoj poziv shvatila kao dar božji.
On često bio trnjem zasut.
Kad upravlja Okružnom bolnicom.
U tri navrata.
I najgorim vremenima.
Za vreme balkanskih ratova.
Jednom.
I za vreme Prvog svetskog rata. Dva puta.
"Za vreme bugarske okupacije Niša dr Haljecka je bila internirana i kao takva je morala raditi u bolnici kao zarobljenik, bez prava da koristi svoju kuću koju je imala u Nišu, kao i bez prava na izlazak u grad". (150)
Šef Odeljenja za porodilje i ženske bolesti postala 3. januara 1919. godine.
A zakletvu položila 23. juna 1921. godine:
" Ja Eva Haljecka, šef Ginekološkog odeljenja niške okr. bolnice u Nišu, zaklinjem se svemogućim Bogom, da ću vladajućem kralju verna biti, da ću se ustava savesno pridržavati i da ću dužnost moju po zakonima i zakonskim naredbama pretpostavljenih mi vlasti tačno i savesno otpravljati". (280)
Nišu ostala verna.
I bez zakletve.
Sve do odlaska u penziju 1924. godine! Kako da se zbere ostavljeno voljenom gradu? Formirano Odeljenje za porodilje i ženske bolesti.
Rad u "Holeričnim ambulantama".
Šef Veneričnog odeljenja i suzbijanje sifilisa i gonoreje, koje su, prema zapisu Eve Haljecke, bili "rašireni u užasnim razmerama".
Prvi carski rez uraćen u nas.
I šire.
I šta sve još ne. (32,150, 268, 280) "Kažu da je dobar lekar najsrećniji čovek na svetu".(193) '
Odnosi li se to i za Evu Haljecku. I njen boravak u Nišu?

1.3.8. PAVLE JEFTIĆ
Završio filozofiju. U gimnaziji službovao. Kao profesor. Nakratko.
Otisnuo se na medicinu. Službovao u Nišu. I drugde. Kao lekar. Nešto duže.
"Nadahnut velikim nadama i uzvišenim snovima!". (145)
U Niš stigao 1903. godine. Uspehe da pobere. Kao prvi internista. I histolog.
Izgradi savremenu bolnicu.
Posveti unaprećenju saniteta.
Kao upravnik Okružne bolnice.
Šef Unutrašnjeg odeljenja.
I okružni fizikus. (83)
Ugradi sebe u društvo Crvenog krsta.
Pribavi bolnički pribor i sanitetski materijal za potrebe srpskog ratnog saniteta u Švajcarskoj i Italiji uoči Prvog svetskog rata.
Zajedno sa Petrom Aranćelovićem. Poznatim niškim apotekarom. Bori protivu pegavog tifusa. I umre 21. februara 1915. godine. Od pegavog tifusa.
"Oplakan kako to priliči i ožaljen kako je to red.".(245) I u ratu.
Kad mu vreme nije!
Niška slobodna tribuna pisala 23. maja 1926. go
dine.
Kad su mirna vremena zavladala: "… malo je Nišlija iz vremena pre svetskog rata koji nije zatražio lekarsku pomoć od dr P. Jeftića.
Čitava povorka seljaka i varošana svakog dana tiskala se pred kancelarijom dr Jeftića tražeći pomoć a dr Jeftić nije umeo nikog da odbije, on nije znao da razlikuje siromaha od bogataša, on je znao samo za bolesnika… Dr Pavle Jeftić nije znao da lekaru sleduje nagrada, on je nije nikada primio. Rukovođen ovim očinskim staranjem oko svojih bolesnika dr Jeftić je i napustio svoju dušu, do poslednjeg časa starajući se o onima koji su od njega zatražili pomoć!"
Kad je Niš oslobođen formirao se Odbor za prikupljanje dobrovoljnih priloga za podizanje spomenika lekaru, čoveku i prijatelju.
I 21. novembra 1926. godine svečano otkriven spomenik Pavlu Jeftiću.
Sa natpisom:
"Prijatelju lekaru prijatelji i zahvalni pacijenti".
Jedinstveni spomenik u svetu! (176, 215, 277, 280) "Svako služi Gospoda kako može". (200) Pavle Jeftić i čoveka. A mnogo mogao. Takvog ga majka rodila!

1. 3. 9. VILIJAM TEODOR MELGARD Star 26 godina.
Izdanak ugledne danske porodice.
Uočljivog estetskog senzibiliteta.
Rafiniranog modnog ukusa.
Verovao da su svi ljudi dobri.
I ceo svet lep.
Našao se u Nišu.
Kao danski dobrovoljac.
U pismu Ministarstvu unutrašnjih dela od 30. novembra 1918. godine piše:
"… ja sam došao u Srbiju maja meseca 1915. (sa) ostalim lekarima i bolničarima iz Danske da se stavim na raspoloženje Ministarstvu unutrašnjih dela. Ja sam bio postavljen na rad u Knjaževcu kao upravnik okružne bolnice. Tako sam radio do ulaska Bugara u Srbiju, kad je Knjaževac bio evakuisan ja sam se stavio na službu upravnika vojne bolnice u novoj bolnici u Sokobanji. Posle sam išao sa bolnicom do Prizrena; tamo iz svojih ličnih razloga, i zato što sam bio bolestan, ja sam ostao, zatim, otišao sam u Skoplje, gde sam bolovao mesec dana. Posle su me Bugari ostavili da radim u jednoj bolnici u Skoplju. Malo docnije poslali su me u Bugarsku sa bolnicom; ne želeći da tamo ostanem ja sam tražio da me pošlju u Srbiju i od juna meseca 1916. ja sam radio u Nišu. Kad su Bugari otišli iz Niša ostavili su bolnicu u jednom krajnjem neredu; da bi zaštitio bolnicu protiv daljeg pljačkanja i da bi spasio sanitetski materijal ja sam uzeo bolnicu u dogovoru sa opštinom niškom i sa dozvolom nemačkom. Zajedno sa srpskim vojnim apotekarom G. poručnikom Đorđevićem (koji je bio ostavljen od ministarstva vojnog u Nišu gde je bio zarobljen od Bugara), mi smo uz pripomoć opštine organizovali ponovo, u koliko je to bilo moguće, okružnu bolnicu i preneli smo tamo sav sanitetski materijal koji mi je ostavila austriska sanitetska misija. Kad su Srbi ušli u Niš, ja sam ostao na radu lečeći ranjene i bolesne vojnike i građane. Po naređenju Vrhovne komande 76006 od 27. oktobra 1918. godine ja sam produžio moj rad do danas; ja sada radim u istoj bolnici kao šef veneričnog odelenja; za vreme mog bavljenja u Srbiji ja sam naučio srpski jezik; oženjen sam jednom srbkinjom iz činovničke porodice. Ja bih želeo da ostanem sa službom kao lekar u Srbiji na raspoloženje ministarstva unutrašnjih dela; radio sam 3 godine na veneričnim bolestima u Kopenhagenu i u Srbiji, i ja sam sad tako slobodan da molim ministarstvo unutrašnjih dela da me postavi za šefa jednog specijalnog odelenja…"
A 6. decembra 1918. godine obraća se dr Jevremoviću, sanitetskom inspektoru:
"… pošto već odavno želim da napustim Niš gde su ljudi, Vi ćete me izvinuti za izraz, malo bugarizovani i žive suviše za novac, ja mislim da idem u onaj deo Srbije gde postoji najčišći slovenski duh…" (151, 158,186,280,281)
Ono neće kako on hoće.
Krenuo u Kuršumliju.
Da udovolji zahtevu sudbine svoje.
Sve nedaće proživi.
I umre 17. novembra 1920. godine.
"Onako detinjasto čist. Dirljivo odan srpskom narodu. Velik kao kuća. I silan kao grom". (280)

1. 3. 10. BOLNICA ZA DUŠEVNE BOLESTI U GORNjOJ TOPONICI
Potreba za bolnicom ovoga tipa odavno postoji.
Još 17. oktobra 1924. godine, ministar narodnog zdravlja nalaže upravi Niške oblasne bolnice "da ne upućuje bolesnike na lečenje u Bolnicu za duševne bolesti u Beogradu, pošto je ista prepuna bolesnika i apsolutno je nemoguće primiti i najmanji broj bolesnika, a Bolnica za duševne bolesti u Kovinu nije još u stanju da prima bolesnike". (106)
Imanje kralja Milana, površine oko 80 hektara, u Gornjoj Toponici, kupljeno je još 1911. godine za izgradnju Bolnice za duševne bolesti. (149)
Imanje je ustupljeno Sanitetskom odeljenju Ministarstva unutrašnjih dela.
Usled ratova od 1912. do 1918. godine nije podignuta Bolnica za duševne bolesti.
Briga o imovini poverena je Okružnoj bolnici u Nišu.
Sa izgradnjom se započelo 1923. godine.
U 1925. godini već je bilo deset zgrada (osam od tvrdog materijala i dve od dasakabarake).
Od 70 hektara, što nije pod zgradama, 35 hektara je ziratne zemlje a 35 hektara je pod livadama, voćem i borovom šumom. (106)
U toj godini je imala dva konja i četiri krave.
A bolesnike nije.
Do princa Đorća Karaćorćevića 9. juna 1926. godine.
I 120 transportovanih bolesnika iz Guberevca 1. maja 1927. godine. (266)
Prvi upravnik Bolnice za duševne bolesti u Gornjoj Toponici bio je doktor Jovan Klicov, koji je stavljen "u stanje pokoja s pravom na penziju koja mu prema godinama službe pripada" 15. maja 1927. godine. (270)
Nakon toga, upravnik Bolnice za duševne bolesti u Gornjoj Toponici postaje doktor Marko Radman, dotadašnji šef Unutrašnjeg odeljenja Zaječarske okružne bolnice. (106)
U 1937. godini je vršilac dužnosti upravnika doktor Uroš Jekić, a saradnici na poslu doktori: Draginja Mitić, sekundarni lekar, Leposava Micić, pripravnik, i Anton Snarski, lekar pripravnik. (106)

1. 3. 11. PRINC ĐORĐE KARAĐORĐEVIĆ
Bio sve. Intelektualac. Ratnik. Čovek. Dobar brat. Još bolji sin.
"Umeo da razgovara s ljudima jezikom koji je njima najbliži". (206)
Kad mu se prilika ukaže.
A drugima iskrsla druga prilika.
U vreme kad mu vreme nije.
Da ga proglase "bolesnikom".
Sklone van ljudi.
Daleko od tople reči.
Da samuje i pati.
Nekih petnaest godina.
U prostoru sagraćenom za njega.
Rešetkama okovanim.
Na tamnicu da naliči.
U Duševnoj bolnici u Gornjoj Toponici.
"U kojoj caruje mrtvilo". (116)
On neka priča:
"… razgovaram sa kišom, sa snegom, sa oblacima… gledam ih kako plove i pričam s njima… pitam ih da slučajno ne promiču iznad poznatih mi mesta i da li vide draga lica koja pamtim…" (116)
Tako segrejao "naplamenu svojihuspomena". (258)
80
Prvi "bolesnik" Bolnice za duševne bolesti u Gornjoj Toponici.
Od 9. juna 1926. godine! Pre toga u Belju. Od 1925. godine.
Vozom stigao do pustog prostora između Mezgraje i Toponice.
Po mrkloj noći.
I pešice sproveden do svoga "prebivališta". A osloboćen ratne 1941. godine. U Plevljima. Od Nemaca:
"… zar je trebalo da ceo jedan narod, moj narod… narod čiji sam i ja sin, izgubi slobodu… da bi je ja stekao".(116)
Verovao u Boga.
I pravdu njegovu.
A "Bog nikada ne napušta onoga ko se uzda u njega!" (259)

1. 3. 12. VREME ALEKSE SAVIĆA
Okružna bolnica razorena.
I opljačkana.
Prvi svetski rat završen.
Ostalo što ostalo.
Primala samo teške ranjenike.
I bolesnike,
Kao i Vojna bolnica kod ĆeleKule.
I Srpskoengleska bolnica broj 2, koja se nalazila u barakama, smeštenim u krugu Okružne bolnice.
Sa radom počela 25. novembra 1918. godine.
Upravnik bila doktor Eva Haljecka.
Na spisku osoblja kojima pripada dnevnica od 2. decembra 1918. godine nalaze se: Eva Haljecka, upravnik, Stoimir Petrović, ekonom, Aleksa Mitić i Dragoljub Mitić, laboranti, Milan Nedeljković, bravar, Leposava Dimitrijević, nadzornik rublja, Paun Milosavljević, pisar, Kosara Todorović, babica, i Dimitrije Pejović, sveštenik. (106)
Nastaje nesporazum u vezi sa barakama engleske misije.
Načelstvo Okruga niškog obaveštava upravu Okružne bolnice 5. aprila 1920. godine:
"… Barake koje je misija zatekla kada je u bolnicu stupila ostaće i dalje na svome mestu, ali misija je dobila od Divizije plena ovde, a preko Direkcije plena, još 8 polomljenih baraka, koje su bile kod stanice Crvenog krsta, iste je misija prenela i o svome trošku opravila i upotrebila za stanovanje engleskog osoblja… te prema tome misija smatra da o ovim barakama ne može biti nesporazuma oko selenja… Barake koje pripadaju bolnici ostaće i dalje gde su bile i njih smo isto tako opravili. Preporučuje se upravi da ovaj izveštaj primi k znanju i saopšti ga gći dr Haljeckoj". (106)
Niški kazneni zavod ne može da pomogne Okružnoj bolnici u radnoj snazi jer "je ova uprava uputila Požarevačkom i Beograd. kaznenom zavodu do sada 330 osućenika…". (106)
Doktor Aleksa Savić naimenovan je za upravnika Okružne bolnice 22. jula 1920. godine, a istoga dana ministar narodnog zdravlja odobrava doktoru Aleksi Saviću da može i dalje ostati u Parizu kao član komisije za otkup materijala po sanitetskoj struci do kraja meseca oktobra 1920. godine. (106)
Njega zastupa doktor Dragoljub Popović!
Neposredno iza Prvog svetskog rata Niš i okolina imaju samo 6 lekara. (175)
A Okružna bolnica neće lekare!
Zamenik upravnika šalje Ministarstvu narodnog zdravlja u Beogradu raspored budžeta za 1921/1922. go
82
dinu, sa nekim izmenama koje se vežu za primedbe da je broj sekundarnih lekara veliki "tako da njihov ovako veliki broj pre može ometati stvarno rad, i stoga uprava smatra da će pet sekundarnih lekara biti dovoljni za osiguranje bolničke službe…", a "dvadeset predvićenih bolničaraki… nisu dovoljni da osiguraju službu već je potreban veći broj…" (106)
U aktu Okružne bolnice, pak, oblasnoj sanitetskoj upravi povodom tužbe doktora Aleksandra Dimitrijevića protivu doktora Arnolda Laufera od 27. i 30. juna 1922. godinestoji: "… pri ovoj upravi sempotpisatog i gće dr Haljecke nema drugo ukazno lice po rangu starije od tužioca i optuženog". (106)
A 26. decembra 1920. godine oglašava se uprava Okružne bolnice odgovorom Ministarstvu narodnog zdravlja u sledećem:
" Poznavajući narave i običaje ovoga kraja držimo da će Antituberkulozni dispanzer biti od neocenjive koristi i to ako se, za sada, ograniči da nosi informativni karakter, tj. da utvrćuje tačne dijagnoze, što skorije po oboljenju, kao i da iznalazi tuberkulozne kliconoše, da daje uputstva, da razdaje profilaktična sredstva: pljuvaonice, antiseptična sredstva za sterilizaciju ispljuvaka i najzad da vrši dezinfekciju drugih stvari: stanova, veša, maramica, pljuvaonica…" (106)
Smatra da bi Ministarstvo narodnog zdravlja moglo da uputi dve Dekerove barake za zadovoljenje gornje notrebe!(124)
(Antituberkulozni dispanzer otpočeo rad 1. maja 1937. godine!)
Nešto ranije, 25. septembra 1920. godine, uprava Okružne bolnice traži od Ministarstva narodnog zdravlja u Beogradu odluku da se Venerično odeljenje, koje se nalazi u barakama više železničke stanice, preseli u bolničku zgradu, pošto se veći broj engleskih sestara iselio, jer su te barake skoro propale, a "bolesnici, pak, ovako odvojeni nisu ni pod kakvom kontrolom, oni beže, iz odeljenja odnose stvari, izlaze kadhoće…" (106)
Ono i tako muke!
Od kako je preseljeno "dolaze bolesnim ženama muževi bilo venčani ili nevenčani, i traže uverenje od čega boluju njihove žene, navodeći da im je potrebno znati, te kako bi se čuvali od njih, ako boluju od zaraze…", traži mišljenje uprava Okružne bolnice u Nišu od Ministarstva narodnog zdravlja 13. decembra 1920. godine. (106)
Teškoće sa životnim namirnicama, ogrevom i osvetljenjem u martu 1920. godine su očigledne. Uprava Okružne bolnice izveštava načelstvo Okruga niškog da za april ostaje bez životnih namirnica jer dug prema raznim prodavcima nije izmiren, pošto kredit za mesec mart još nije dobijen. (106)
Iste godine se šefu Veneričnog odeljenja stavlja na znanje da je besplatna ambulanta počela sa radom, te da nema više potrebe da ta ambulanta prima ambulantne bolesnike. (106)
Doktor Eva Haljecka predaje dosadašnju dužnost na Veneričnom odeljenju doktoru Petru Davidoviću 31. marta 1921. godine.
A 3. maja 1921. godine Okružna bolnica u Kragujevcu izdaje objavu apotekaru Marku Jeliću i upućuje ga na njegovo novo opredelenje u Okružnu bolnicu u Nišu!
Doktor Aleksa Savić prima dužnost upravnika Okružne bolnice u Nišu 11. avgusta 1921. godine, pošto je kao vladin delegat za nabavku materijala u Parizu završio rad, a doktor Dragoljub Popović ostaje privremeno da radi u Okružnoj bolnici, da bi 13. septembra 1921. godine, kao sreski lekar na radu pri Bakteriološkoj stanici u Nišu, bio poslat u Institut za infektivne bolesti "KođeP Kosć" u Berlinu radi izučavanja zaraznih bolesti. (106)
Okružna bolnica u Nišu se od 1922. godine proširuje na 150 bolesničkih postelja. (175)
A ustrojstvo starešinstva se ne menja.
"… Veća funkcija starešine ravna je konačnoj odluci potčinjenome. Upravnik je primao i otpuštao iz službe, bez prava žalbe. Radno mesto je predvićeno budžetom, planiranim od strane Ministarstva unturašnjih dela, a kasnije Ministarstva narodnog zdravlja. Bilo je malo zaposlenih ali su plate bile visoke. Upravnik bolnice je mesečno primao 3200 dinara. Lekar specijalista 2800 dinara, a od lekara jedino je predsednik opštine sa 4000 bio bolje plaćen. Pisar prvog reda, koji je posle upravnika bio najstariji, primao je 1100. Babice 600, a ostalo osoblje 250 dinara". (175)
I honorari visoki.
U 1927. godini.
Doktor Zdravko Nižetić, šef Očnog odeljenja, kod Stalne vojne bolnice prima 1000 dinara mesečno, u Centralnoj ambulanti 1500 dinara, a od uredskih bolesnika 2000 dinara. (106)
I još privatna praksa!
Okružna bolnica trebovala kredit po struci Ministarstva narodnog zdravlja za mesece: februar, mart i april 1923. godine kod Finansijske uprave u Nišu: kancelarijski materijal, ogrev i osvetljenje, poštanske, telegrafske i telefonske takse i drugo 52329 dinara; nabavka lekova, zavojnog materijala i dezinfekcionih sredstava 21000 dinara; opravka starih i kupovina novih instrumenata 12501 dinara; nabavka životnih namirnica, ljudske i stočne hrane, opravka vozova, čišćenje dimnjaka i nužnika, pranje i dezinfekcija rublja i drugo 209640 dinara; ishrana osoblja Pasterovog zavoda i Ambulante za venerične bolesti 15000 dinara, uz napomenu da Okružna bolnica ima prosečno dnevno 144 bolesnika, od bolesničkog osoblja ima na hrani 75 osoba, hrana za jedno lice staje 11,50 dinara, a ogrev prosečno dnevno staje 5,33 dinara.
(Okružna bolnica ima na hrani dva para volova i dva konja!) (106)
Pri Okružnoj bolnici u Nišu, narećenjem Ministarstva narodnog zdravlja od 28. decembra 1922. godine, organizuje se tečaj za bolničarenudilje u 1923. godini sa predavačima: Leposava Aranćelović (higijena, infektivne bolesti, unutrašnje bolesti), Ljubica Popović (hirurgija) i Aleksandar Žigan (anatomija, fiziologija). (106)
Doktor Aleksa Savić, sa graćanima Niša, podnosi zahtev za dobijanje koncesije Niške Banje Ministarstvo narodnog zdravlja 11. oktobra 1922. godine ne donosi rešenje, dok se ne pribave izveštaji opštine, sreza i okruga "da li se primaju ili odriču eksploatacije Niške Banje". (106)
Iz uverenja uprave Okružne bolnice, izdatog 9. decembra 1922. godine, vidi se grupa lekara koja je lečila doktora Milka Gnezde: "Dr Čed. Arnautović, okružni fizikus, dr Stokić, dr Drag. Popović, dr Lukić, dr Drag. Janković, oblasni inspektor, dr Haljecka, dr A. Laufer, dr Rad. Velašević, dr Ana Velašević, dr Čed. Suvajiić i dr Svet. Zarić". (106)
Sudska obdukcija nepoznatog leša, naćenog pred kafanom "London", izvršena je u Okružnoj bolnici 19. marta 1923. godine od strane: doktora Alekse Savića, upravnika, doktora Eve Haljecke, šefa odeljenja i doktora Leposave Aranćelović, sekundarnog lekara, a protokol "osobenim aktom" o izvršenoj sekciji leša poslat Niškom gradskom i Niškom sreskom sudu. (106) Doktor Gerasim Popović obišao je Okružnu bolnicu u Nišu 1923. godine i zabeležio da ima 215 bolesničkih postelja i 4 odeljenja (Unutrašnje, Ginekološko, Hirurško, Venerično), 4 šefa odeljenja, 4 sekundarna lekara, 5 previjača, 25 bolničara i 12 ostale posluge. Tada je imala neispravan rendgen aparat. U toj godini su izvršene: 322 operacije, 9 autopsija, 603 ambulantna pregleda, a bilo je ukupno 4627 bolesnika! (162)
86
Najviše je bolovalo od rana (105), tuberkuloze (77), bronhitisa (77), anemije (25) i peritonitisa (24).
Umrla su 104 bolesnika. (155)
Mećutim, u 1923. godini stanje se menjalo iz meseca u mesec.
U aprilu:
Doktori Aleksa Savić, Eva Haljecka, Arnold Laufer, Aleksandar Dimitrijević, Leposava Aranćelović, Petar Zurin, Radul Velašević, Ana Velašević, Svetislav Zarić i Marko Jelić apotekar.
U novembru:
Doktor Aleksa Savić, upravnik, Doktor Eva Haljecka, šef odeljenja, Doktor Arnold Laufer, šef odeljenja, Doktor Leposava Aranćelović, sekundarni lekar, Doktor Zdravko Nižetić, sekundarni lekar, Apotekar Dobrivoje Vić Petrović, Doktor Petar Zurin, honorarni lekar, Doktor Aleksandar Žigan, sekundarni lekar, Doktor Ljubica Popović, sekundarni lekar, i Doktor Borisav Petrović, sekundarni lekar. (106)
Ministar narodnog zdravlja donosi rešenje 23. aprila 1923. godine kojim se medicinari Medicinskog fakulteta u Beogradu mogu primati da rade u bolnicama za vreme ferija, s pravom na hranu, a "na etan samo onde gde to ne ide na uštrb bolesnika i bolničkog osoblja". Kako ove godine Medicinski fakultet ima i treću godinu medicinara, to se veći broj javio za rad u bolnicama, pa se nalaže upravi da "stvori mogućnost za što veći prijem medicinara". (106)
Broj bolesnika se menja.
Mesečni izveštaj za mesec juni 1927. godine glasi: zateklo se 117 bolesnika, primljeno 134, ozdravili 101, popravljeni 106, neizlečeni 25 i umrli 19. (106)
Za hitne slučajeve dolazio je šef odeljenja fijakerom sve do 19. novembra 1927. godine, kada je kuoljen automobil "Kgej$1eg", po rešenju Ministarstva narodnog zdravlja od 20. juna 1927. godine za 95000 dinara. Tada se naložilo upravi Državne bolnice da proda kola i konje putem javne licitacije. (106)
A licitacija nije održana ni posle 18. jula 1939. godine kada je kupljen automobil "K.epaik" za 49500 dinara.
Za podmirenje bolničkih potreba od 1. decembra 1940. do 31. marta 1941. godine kupljeno: 600 kg zobi, 2000 kg sena i 1000 kg slame. (106)
A 5. aprila 1943. godine Državna bolnica u Nišu "ostala momentalno bez ikakve stočne hrane, te nema čime da hrani svoga konja, kravu i tele". Moli Gradsko poglavarstvo u Nišu da pozajmi 1000 kg sena! (106)
Ne poslednji put.
A doktoru Aleksi Saviću se približio poslednji tren.
Posle toliko radosti u životu!
Upravnik Oblasne bolnice i predsednik Francuskog kluba u Nišu dobio pismo od francuskog ministra u Beogradu da je odlikovan Ordenom kavaljera legije časti (prema Niškom glasniku od 16. marta 1923. godine).
Postao poslanik za Toplički okrug. U 1925. godini.
I ministar narodnog zdravlja u kabinetu Velje Vukićevića.
U 1927. godini.
A umro 27. januara 1928. godine. U Nišu. I sahranjen. U Prokuplju.
"Oplakan koliko zasluži, i ožaljen kako priliči!" (280)

1. 3. 13. NADGRADNjA PRIZEMNE ZGRADE
Skučen bolnički prostor rešavan postepeno. Zavisno od mogućnosti. A bio gorući. Još od početka.
Bilo kako da se zove: Okružna bolnica do 1915. godine, Niška okružna bolnica I reda od 1915. do 1922. godine, Niška oblasna bolnica do 1929. godine, Državna bolnica do 1948. godine, Opšta gradska bolnica do 1959. godine, Opšta sreska bolnica do 1961. godine, Opšta bolnica do 1965. godine, kada prerasta u Kliničku bolnicu. U 1971. godini stvorena je Zajednica klinika, instituta i zavoda, a u 1979. godini SOUR Klinički centar. Transformacija SOUR Klinički centar u Univerzitetski klinički centar izvršena je 1990. godine, a preregistracija Univerzitetski klinički centar u Klinički centar 1993. godine. (99,155)
Rešenja se posvuda traže.
I nalaze u doziđivanju sprata na Zaraznom odeljenju.
Problem da se ublaži.
Niška oblasna bolnica šalje akt upravi Državne štamparije u Beogradu 1. marta 1923. godine da objavi oglas o raspisanoj licitaciji u "Službenim novinama".
Građevinska sekcija u Nišu održava 2. aprila 1923. godine licitaciju za doziđivanje sprata na Zaraznom odeljenju. (106)
Utrošeno 362183,00 dinara.
I, najzad, sprat dozidan 1928. godine.
Odmah useljen.
Oblasna bolnica se proširila na 240 bolesničkih kreveta.
U 1928. godini ima 3279 bolesnika. I 55023 bolesnička dana.
Tada ima 9 odeljenja, odnosno odseka: Unutrašnje 50 bolesničkih kreveta, Hirurško 48, Ušno 7, Ginekološko 30, Očno 19, Venerično 28, Dečje 9, Zarazno 22, Za posmatranje 27. (161)
Zarazno odeljenje postoji od 1927. godine.
A Dečji odsek pri Unutrašnjem odeljenju isto tako, sa doktorom Stevanom Karić, kao lekarom! (106)

1. 3. 14. PREGLED PROSTORIJA DRŽAVNE BOLNICE U NIŠU
I. Glavna bolnička zgrada prizemlje
Soba 1 (bolesnička) Soba 2 (rendgen dijagnostika) Soba 3 (rendgen sala za zračenje) Kupatilo Hirurškog odeljenja
90
Soba 4 (bolesnička) Soba 5 (bolesnička)
Soba 6 (previjalište i ambulanta Hirurškog odeljenja)
Soba 7 (bolesnička) Soba 8 (bolesnička) Soba 9 (bolesnička) Soba 10 (bolesnička)
Soba 12 (operaciona sala Hirurp/kog odeljenja) Soba 13 (bolesnička)
II. Glavna bolnička zgrada /sprat
Soba 14 (ambulanta Ušnog odeljenja)
Soba 15 (bolesnička)
Soba 16 (bolesnička)
Soba 17 (bolesnička dečija)
Soba 18 (bolesnička)
Soba 19 (bolesnička)
Soba 20 (ambulanta Unutrašnjeg odeljenja)
Soba 21 (bolesnička)
Soba 22 (bolesnička)
Soba 23 (soba dežurnog lekara)
Soba 24 (laboratorija)
Soba 25 (bolesnička)
Kupatilo Unutrašnjeg ženskog odeljenja
Kupatilo Unutrašnjeg muškog odeljenja
III. Glavna bolnička zgrada //sprapl
Soba 26 (ambulanta Očnog odeljenja) Soba 27 (bolesnička)
Soba 28 (ambulanta Veneričnog odeljenja) Soba 29 (bolesnička) Soba 30 (bolesnička)

91
SobaZ! (bolesnička) Soba za porodilište
Soba 32 (ambulanta Ginekološkog odeljenja) Soba 33 (bolesnička) Soba 34 (bolesnička) Soba 35 (bolesnička) Operaciona sala Ginekološkog odeljenja Soba za pranje ruku za operacije na Ginekološkom odeljenju
Kupatilo Ginekološkog odeljenja
IV. Zgrada Infektivnog i Tuberkuloznog odeljenja prizemlje
Soba 1 (bolesnička)
Soba 2 (ambulanta Infektivnog odeljenja)
Soba 3 (bolesnička)
Soba 4 (bolesnička)
Soba 5 (bolesnička)
Kupatilo
V. Zgrada Infektivnog i Tuberkuloznog odeljenja /sprat
Soba 6 (bolesnička) Soba 7 (bolesnička) Soba 8 (bolesnička) Soba 9 (bolesnička) Soba 10 (bolesnička) Soba 11 (bolesnička)
VI. Baraka za duševno obolele
Soba za ambulantu
Soba velika (bolesnička)
92
Soba mala (bolesnička) Soba mala(bolesnička) Soba velika (bolesnička) Soba mala (bolesnička)
VII. Baraka za Venerično odeljenje i stanove
Soba(bolesnička)
Stan
Stan
Stan
Stan
Stan
VIII. Kapela, mrtvačnica i prosektura Ćelija za duševno obolele
Državna bolnica je imala i niz pomoćnih i pratećih prostorija i zgrada bolesnici nisu smeštani! Stanje Državne bolnice na dan 21. juli 1932. go
dine!

1. 3. 15. TRIDESETIH GODINA
Doktor Čedomilj Arnautović vršio dužnost upravnika Oblasne bolnice od 1926. godine.
Dok je doktor Aleksa Savić bio na drugim dužnostima (poslanik, ministar).
Posle smrti doktora Alekse Savića 1928. godine menjali se upravnici.
Češće vršioci dužnosti!
Primopredaja između vršioca dužnosti upravnika doktora Čedomilja Arnautovića i doktora Ivana Jakovljevića izvršena je 2. aprila 1928. godine u prisustvu doktora: Josifa Valčića, Zdravka Nižetića i Tihomira Rakića. (106)
Doktor Ivan Jakovljević ostao upravnik do 1930. godine, kada je postavljen za "načelnika zdravlja pri banskoj upravi za Moravsku banovinu". (162)
Onda se smenjivali vršioci dužnosti upravnika "pošto bolnica po tadašnjim novim propisima nije imala dovoljan broj postelja po kome bi broju mogla da ima stalnog upravnika". (162)
Dužnost upravnika otpravljali su kraće ili duže vreme doktori: Arnold Laufer, Jaša Fotić, Zdravko Nižetić, Josif Valčić i Tihomir Rakić.
Za stalnog upravnika Državne bolnice postavljen je doktor Mihajlo Stanić 1937. godine. (Umro 2. januara 1939. godine u Topolšici!)
U 1939. godini postao upravnik doktor Lazar Jovanović, koji je za sve vreme okupacije ostao na toj dužnosti.
Pored doktora Ivana Jakovljevića, u 1928. godini radili u Oblasnoj bolnici doktori: Arnold Laufer, Zdravko Nižetić, Josif Valčić, Tihomir Rakić i Jaša Fotić.
I Zvezdana Vujić kao apotekar. (106)
Neki postupci začudni.
Za neko blisko vreme!
Na bolovanje se išlo složenim putem.
Doktor Stojan Novaković, vršilac dužnosti šefa Hirurškog odeljenja Državne bolnice u Nišu, obratio se velikom županu Niške oblasti 7. marta 1929. godine:
"… Pošto sam bolestan i ne mogu vršiti službu to molim Gospodina Velikog Župana da mi shodno čl. 108 zakona o činovnicima graćanskog reda, odredi lekarsku komisiju koja će me pregledati i dati mi potrebno bolovanje radi oporavljanja".
Već 9. marta 1929. godine poslala Državna bolnica u Nišu uverenje o bolesti doktora Stojana Novakovića Ministarstvu narodnog zdravlja u Beogradu" na nadležno rešenje i odobrenje!"
A 14. marta 1929. godine Ministarstvo narodnog zdravlja u Beogradu šalje akt Državnoj bolnici u Nišu "na saopštenje g. dr Novakoviću da mu se traženo bolovanje ne može odobriti iz službenih razloga". (106)
I službeno putovanje drukčije regulisano!
Vladimir Milovanović, arhivski činovnik X grupe, 2. periodske povišice Državne bolnice u Nišu, putovao do Beograda 25. juna 1939. godine.
Na ime dnevnica kao činovniku H/2 položajne grupe pripada mu 157,50 dinara.
Na ime podvoza železnicom brzim vozom u II klasi, Niš Beograd i obratno 206 dinara.
Prenos prtljaga pri odlasku:
U Nišu od stana do železničke stanice noću 8 dinara.
Unos u voz u Nišu 5 dinara.
U Beogradu iznos iz voza 5 dinara.
Prenos od železničke stanice Beograd do hotela 12 dinara.
Prenos prtljaga pri povratku:
U Beogradu od hotela do železničke stanice noću 12 dinara.
Unos u voz u Beogradu 5 dinara.
U Nišu iznos iz voza 5 dinara.
Prenos od železničke stanice Niš do stana noću 12 dinara.
Ukupno 427,50 dinara! (106)
Složen račun!
A ispit specijalnosti prost postupak!
Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja svojom odlukom od 5. februara 1937. godine obrazovao komisiju "koja će održati praktičan ispit za priznanje specijalnosti iz hirurgije" doktoru Mihailu Đorćeviću, iz Niša: dr Čedomilj Arnautović, načelnik VI odeljenja Kraljevske banske uprave u Nišu; dr Jaša Fotić, upravnik Državne bolnice u Nišu, i dr Stojan Novaković, šef odeljenja Državne bolnice u Nišu.
"O načinu i programu ispita komisija će se predhodno sporazumeti!" (106)
Ministarstvo narodnog zdravlja u Beogradu 1930. godine prvi put nropisima sistematski reguliše dužnosti i obaveze zdravstvenih radnika.
To se svakako strogo ne uvažava!
(Naredbom uprave Državne bolnice od 22. februara 1933. godine, u cilju tačnijeg izvršavanja čl. 31 pravilnika o organizaciji i unutrašnjem redu i održavanju službe u državnim bolnicama kaže se "da g. g. šefovi odeljenja ove bolnice moraju biti prisutni u bolnici svakog dana od 8.30 do 12.30 časova pre podne i jedan sat po podne, prema sopstvenom nahoćenju i prema potrebi odeljenja. Pored toga, g. g. šefovi dužni su odazvati se pozivu dežurnog lekara i van vremena rada kako danju tako i noću kad za to postane potreba. G. g. primarni lekari i asistenti moraju biti prisutni u bolnici svakog dana od 8 do 12.30 časova pre i od 4 do 5.30 časova po podne. G. g. sekundarni lekari, lekari volonteri i stažisti moraju biti prisutni u bolnici svakog dana od 8 do 12.30 pre i od 3.30 do 6 časova po podne!")(106)
Poslovanje Državne bolnice u Nišu bilo je pozitivno za period od 1. aprila 1929. godine do 1. aprila 1930. godine.
Prihodi su ostvareni od:
Okružnih ureda za osiguranje radnika 211240,00 dinara,
Bratinskih blagajni 6718,00 dinara, Želez. human. fondova 105146,00 dinara, Bolničkog osoblja za stan i hranu 103521,31 dinara,
Naplate ostalih bolničkih troškova 34284,00 dinara,
Državne dotacije za izdržavanje bolnice 1700000,00 dinara,
Vanrednih kredita 306912,00 dinara,
Poštanske štedionice, kamata za 1929. godinu 2813,08 dinara.
Utrošeno 2297560,38 dinara.
Saldo za 1. april 1930. godine 173074,01 dinara.
Snabdevanje Državne bolnice vršeno je u granicama odobrenih kredita. Nabavka je obavljana putem usmenih i ofertalnih licitacija, a one nabavke koje se nisu mogle ovim putem postići vršene su putem direktne pogodbe (komisijski) po postojećim zakonskim propisima. (106)
U 1930. godini, Državna bolnica imala 240 bolesničkih kreveta i 10 lekara.
Stanje po odeljenjima:
Hirurško 48 (jedan lekar),
Ginekološko 30 (dva lekara)
Očno 19 (jedan lekar),
Unutrašnje 50,
Dečije 9,
Zarazno 22,
Za posmatranje 27 (za sva četiri odeljenja tri lekara!),
Ušno 7 (jedan lekar), i Venerično 28 (dva lekara). (106) Stanje se menja 1932. godine.
Državna bolnica ima 247 bolesničkih kreveta i 12 lekara: Jaša Fotić, šef Ginekološkog odeljenja i vršilac dužnosti upravnika; Momčilo Nikolić, asistent Ginekološkog odeljenja; Natalija Gavrilović, lekar volonter Ginekološkog odeljenja; Josif Valčić, šef Ušnog odeljenja; Tihomir Rakić, vršilac dužnosti šefa Unutrašnjeg odeljenja i Tuberkuloznog odeljenja; Veselin Krajčić, vršilac dužnosti šefa Rendgenološkog odeljenja; Miodrag Stanković, vršilac dužnosti šefa Očnog odeljenja; Stevana Karić, vršilac dužnosti šefa Dečjeg, Infektivnog i za posmatranje; Vojislav Lazarević, lekar volonter Dečjeg odeljenja; Petar Zurin, vršilac dužnosti šefa Veneričnog odeljenja; Stojan Novaković, vršilac dužnosti šefa Hirurškog odeljenja i Toma Longinović, lekar volonter Hirurškog odeljenja. (106)
Stručni rad u Državnoj bolnici u Nišu tokom 1933. godine obiman.
I raznovrstan.
Bilo je 3530 bolesnika, 1211 hirurških interven
cija.
Državna bolnica je imala 247 bolesničkih kreveta, u 39 bolesničkih soba, a od osoblja kod bolesnika i: dve babice, jednog instrumentara, jednog previjača i
25 bolničara:
1. Rendgenološki zavod je izvršio preglede 338 bolesnika u cilju dijagnostike (prosvetljeno 140, snimljeno 198) i 60 bolesnika u cilju terapije, najviše karcinoma (20), limfoma (12), tuberkuloze kostiju (6) i lupusa vulgarisa (4). Od personala ima jednog bolničara, a ima potrebu jedino za jedan dozimetar.
2. Odeljenje za posmatranje imalo 104 bolesnika i 28 bolesničkih kreveta, dva bolničara, a nije imalo potrebe za dodatnim instrumentima u cilju dijagnostike.
3. U Infektivnom odeljenju bilo 14 bolesničkih kreveta. U 1933. godini imalo 100 bolesnika (difterija, erizipel, antraks, folikularna angina, flegmonozna angina, tetanus, pertusis, epidemični parotitis, grič, epidemični meningitis, skarlatina, dizenterija).
4. Tuberkulozno odeljenje imalo 77 bolesnika, 12 bolničkih kreveta i jednog bolničara.
5. Venerično odeljenje zbrinulo 307 bolesnika, najviše od gonoreje (106), sifilisa (88), ekcema (27) i epididimitisa (19). Imalo 21 krevet za bolesnike ženskog pola, smeštenih u glavnoj bolničkoj zgradi, i 12 bolesničkih kreveta za bolesnike muškog pola, smeštenih u baraci. Imalo dva bolničara. A nedostajale su posteljne stvari.
6. Ušno odel^enje imalo 108 bolesnika, 40 hirurških intervencija i 170 ambulantnih pregleda. Raspolagalo sa 7 bolesničkih kreveta i jednim bolničarem, koji je opsluživao i Rendgenološki zavod! Najčešća bolest gnojavo zapaljenje srednjeg uha. Nedostajao instrumentarijum.
7. Unutrašnje odeljenje imalo 846 bolesnika, 50 bolesničkih kreveta i tri bolničara. Potreba: jedan lekar i jedna sestranudilja. I obnova laboratorijuma "koji nema sem mikroskopa gotovo ništa". Bolesti raznovrsne (pneumonija, pleuritis, ikterus, holelitijazis, nefritis, leukemija, endokarditis, tuberkulozni peritonitis, ulkus ventrikuli, akutni reumatizam i druge).
8. Ginekološko odeljenje imalo 695 bolesnica, 414 hirurških intervencija, 30 bolesničkih kreveta, dve babice i tri bolničara. Bilo potrebno proširenje za najmanje 15 novih bolesničkih kreveta i postavljanje još jednog lekara. Za to vreme bilo: fizioloških trudnoća 32, vanmateričnih trudnoća 11, fizioloških poroćaja 70, patoloških poroćaja 85, abortusa 180, karcinoma 22, genitalne tuberkuloze 11, genitalnih cista 23 i druge.
9. Hirurško odeljenje imalo 1003 bolesnika, 591 operaciju i 1502 ambulantna pregleda. Bolesnici bolovali od trbušnih oboljenja i ranih rana. Hirurško odeljenje imalo 50 bolesničkih kreveta, od osoblja: dva lekara i 6 bolničara, od kojih je jedan instrumentar, jedan previjač i 4 bolničara koji rade kod bolesnika. Neophodno dovršenje operacione sale, jedan bolničar, popuna instrumentarijuma i nabavka posteljnog rublja i stručne literature.
10. Dečje odeljenje imalo 81 bolesnika, 8 bolesničkih kreveta i jednog bolničara. Patologija različita (pneumonija, nefritis, intoksikacija kaustičnom sodom, tuberkulozni meningitis, cistitis, kongenitalni lues, empijem, tuberkulozni peritonitis, anemija, horeja minor, rahitis, urtikarija i druge).
11. Očno odeljenje od 20. marta do 20. juna 1933. godine imalo 73 bolesnika, najviše od senilne katarakte (12), ulkusa skrofulozusa (8) i keratokonjuktivitisa skrofulozusa (6).
U 1934. godini, Državna bolnica imala 10 lekara i jednog apotekara koji su stupili u službu ranijih godina:
Jaša Fotić, šef (1924),
Josif Valčić, šef (1924),
Tihomir Rakić, primarni lekar (1926),
Veselin Krajčić, asistent (1931),
Momčilo Nikolić, primarni lekar (1928),
Stojan Novaković, asistent (1929),
Miodrag Stanković, asistent (1931),
Stevana Karić, sekundarni lekar (1928),
Borivoje Timotijević, činovnik (1933), i
Živojin Dimitrijević, činovnik pripravnik (1934).
I Živka Kuburović, apotekar (1930). (106)
Nova operaciona sala završena 1935. godine.
Utrošeno 196756,51 dinara. (106)
Brojni drugi problemi ostali nerešeni.
"… Uprava ove ustanove zalagala se i tražila od Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja još šire graćevinske zahvate, produžetak istočnog krila Hirurškog paviljona, što je po generalnom planu trebalo uraditi; tražila se gradnja zgrade za Kožnovenerično odeljenje, za Dečje odeljenje, za Grudni odsek, za upravu i prijemnu ambulantu, neke pomoćne zgrade; tražilo se uvođenje centralnog grejanja u sve zgrade, kanalizacije, asfaltiranje staza u bolničkom krugu…" (162)
Stručni rad Državne bolnice u 1937. godini vezao se za 4250 bolesnika i 1491 operaciju. Tada je bilo 254 bolesnička kreveta u 39 bolesničkih soba.
Od personala, zaposlenog oko bolesnika, imala je: jednu sestru pomoćnicu, jednu babicu, jednog instrumentara, jednog previjača i 26 bolničara.
A zahtevi stari da se podignu stanovi za niže bolničko osoblje, ozida nova zgrada za 50 bolesničkih kreveta za Ginekološkoakušersko odeljenje, podigne nova kapela sa prosekturom i postavi lekarprosektor, nabavi nameštaj za novi Hirurški paviljon, i poveća broj postelja.
U1937. godini, Državna bolnica imala 10 lekara:
Jaša Fotić, šef Ginekološkog odeljenja i vršilac dužnosti upravnika,
Momčilo Nikolić, primarni lekar Ginekološkog odeljenja,
Josif Valčić, šef Ušnog odeljenja, Borivoje Timotijević, sekundarni lekar Hirurškog odeljenja (šef premešten, drugi još nije postavljen, Hirurško odeljenje vodio šef Ušnog odeljenja), Tihomir Rakić, šef Unutrašnjeg odeljenja, Živojin Dimitrijević, lekarpripravnik Unutrašnjeg odeljenja (Dečje odeljenje, Tuberkulozno odeljenje i Infektivno odeljenje nemaju šefa, ova odeljenja vodi šef Unutrašnjeg odeljenja!), Miodrag Stanković, primarni lekar, vršilac dužnosti šefa Očnog odeljenja, Petar Zurin, kontraktualnc lekar, vršilac dužnosti šefa Kožnoveneričnog odeljenja, Ljubomir Spasić, asistent Kožnoveneričnog odeljenja, Veselin Krajčić, primarni lekar i vršilac dužnosti šefa Rendgenološkog zavoda (Odeljenje za posmatranje duševno obolelih nema šefa, već ga vodi vršilac dužnosti šefa Rendgenološnog zavoda!). (106)
Neposredno pred Drugi svetski rat (1939. godine) Niš je imao sledeće zdravstvene ustanove:
Državnu bolnicu,
Vojnu bolnicu,
Sanatorijum Petković,
Ambulantu železničkog osoblja,
Ambulantu Okružnog ureda,
Dispanzer za decu,
Antituberkulozni dispanzer,
Higijenski zavod, (157) i
Bolnicu za duševne bolesti u Gornjoj Toponici. (52)
A od osoblja:
34 lekara opšte prakse,
3 internista,
4 hirurga,
2 pedijatra,
1 ftiziologa,
2 ginekologa, 4 venerologa,
2 otorinolaringologa, 2 oftalmologa, 2 rendgenologa, 2 bakteriologa,
1 balneologa,
4 higijeničara,
5 stomatologa, 5 veterinara,
3 opštinske babice, i 14 privatnih babica. (175)
A 28. februara 1939. godine bilo je u Državnoj bolnici 14 lekara i jedan apotekar: Josif Valčić, šef, Tihomir Rakić, šef, Veselin Krajčić, šef, Momčilo Nikolić, primarijus, Miodrag Stanković, šef, Ljubomir Spasić, asistent, Sava Simić, sekundarni lekar, Borivoje Timotijević, sekundarni lekar, Živojin Dimitrijević, lekarpripravnik Ranćel Cvetković, lekarpripravnik, Dragoljub Dimković, lekarpripravnik, Miloš Marić, lekarpripravnik, Petar Zurin, kontraktualni lekar, Branka Milutinović, lekarpripravnik, i Živka Kuburović, apotekar. Ratni vetrovi se razduvali. Po Evropi.
A pripreme obuhvatne.
U Nišu.
U 1940. godini.
Predavanja za lekaresanitetske rezervne ofi
cire:
1. Važnost mobilizacije i njeno izvršenje u osnovnim jedinicama.
2. Upotreba sanitetskih jedinica i ustanova za vreme borbe pod raznim okolnostima.
3. Odbrana od brzih i oklopnih jedinica.
4. Noćne borbe i njihov značaj u savremenom ratu, i
5. Sanitetska služba protiv upotrebe bojnih ot
rova.
Bože dragi,
"daj nam mudrosti i hrabrosti kad nam daješ iskušenja!" (23)

1. 3.16. HIRURŠKI PAVILjON
Želja za proširenjem kapaciteta Državne bolnice u Nišu napokon se ostvarila izgradnjom modernog Hirurškog paviljona sa 100 bolesničkih kreveta. (253)
Od namere da se izgradi i Ginekološko odeljenje, kao nastavak na istočnoj strani, sa 50 bolesničkih kreveta, odustalo se zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Obezbećeno bilo 6 miliona i to je bilo jedva dovoljno za izgradnju Hirurškog paviljona.
Zgradu je projektovao inženjer Todić iz Beogra
da.
Prvobitni plan izgradnje obuhvatao je jednu zgradu
Državna bolnica u Nišu nije se mirila sa nastalom situacijom.
Vršilac dužnosti unravnika doktor Jaša Fotić usmeno se obratio Dragiši Cvetkoviću, ministru socijalne politike i narodnog zdravlja, prilikom njegove posete Državnoj bolnici 1937. godine, i dobio njegovu saglasnost.
I blagonaklonost.
A aktom od 15. februara 1937. godine Ministarstvu socijalne politike i narodnog zdravlja, detaljno obrazložio zahtev, i naveo da "broj bolesnica koje u toku jedne godine proću kroz ovo odeljenje jedva je za 10% manji od broja hirurških bolesnika… Bilo je slučajeva kada su porodilje sa poroćajnim bolovima vraćane kući iz nedostatka mesta… S obzirom da je zidanje novog Hirurškog paviljona tek u samom početku, i da je prema prvobitnom planu, koji i sada postoji u Ministarstvu građevina kod inženjera Todića, predviđeno zidanje Ginekološkog zajedno sa Hirurškim odeljenjem, to bi se moglo u slučaju da materijalna sredstva dopuštaju, početi sa izgradnjom ginekološkog dela novoga paviljona još od početka proletnje graćevinske sezone, paralelno sa dosadašnjim zidanjem. Za ovaj posao suma od dva miliona dinara bila bi verovatno potpuno dovoljna…" (106)
Misija doktora Jaše Fotića nije uspela.
A odlazak iz Niša uspeo premešten je u Opštu državnu bolnicu u Beogradu 22. marta 1938. godine! (106)
Teren je raščišćen za gradnju Hirurškog paviljona. Srušene su zgrade kuhinje i štale. (175)
Osvećenje temelja Hirurškog paviljona bilo je 22. novembra 1936. godine.
Sa izgradnjom Hirurškog paviljona, izradom kanalizacije u bolničkom krugu i veze sa gradskom mrežom, i izradom centralnog grejanja za novi Hirurški naviljon i stari bolnički paviljon, počelo se 16. februara 1937. godine.
Instaliranje kotlarnica i parnog postrojenja za centralno grejanje obavljeno je 3. januara 1928. godine.
A 27. jula 1938. godine završen novi Hirurški paviljon a instalirale se operacione sale.
Nova apoteka useljena u zgradu Hirurškog paviljona 20. septembra 1938. godine.
Novi Hirurški paviljon otvoren 1. januara 1939. godine!(106)
Kapacitet Državne bolnice povećao se na 374 bolesnička kreveta. (162)
Novosagraćeni Hirurški paviljon bio je "sa suturenom, prizemljem, dva sprata sa mansardom, zatim, sa dvema operacionim salama, sa moderno uređenom sterilizacijom, klimatizacijom, modernim aparatima za narkozu i drugim potrebama. U suturen paviljona smešteni su uređaji za centralno grejanje, koji su služili i za staru dvospratnu zgradu, dok su se ostale zgrade i prostorije grejale pećima na čvrsto gorivo. U suturenu se nalazile moderno uređene kuhinje, vešernica sa sobama za dezinfekciju i magacini…" (162)
Vreme učinilo svoje.
Ljudi pomogli.
Mnoge prostorije izmenile namenu. A zgrada i izgled svoj!

1. 3.17. OKUPACIJA
Nemci ušli u Niš 9. aprila 1941. godine. Državna bolnica ostala bez automobila "KepaiI" istoga dana.
Rezervnih delova. I alata.
Inventarske vrednosti 48005 dinara.
Jedino oduzeto od "Nemačke vojne sile!". (106)
Ubrzo ustanovljen Komesarijat Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja sa komesarom doktorom Stevom Ivanićem.
Državna bolnica u Nišu prima 7. maja 1941. godine akt sledeće sadržine:
"Pošto je ustanovljen KomesarijatMinistarstva soc. pol. i nar. zdravlja, čiji su poslovi povereni potpisanom, a dosadašnji zakonski propisi, ukoliko nisu u protivnosti sa specijalnim naredbama Nemačkih vlasti, ostali su u važnosti, to ovim naređujem upravi te bolnice da se u svemu ima pridržavati samo naredaba ovog Komesarijata". (106)
I oskudica.
U svemu.
Što život znače. Izuzev straha. I strepnji.
Za ono sutra! (208, 209, 212) Nedaće svukud. Unutra. I spolja. A živelo se! Personal umnožen. Hirurška ekipa jaka: Doktor Nikola Đuknić, šef odeljenja. Doktor Sava Simić, vršilac dužnosti šefa odeljenja.
Doktor Borivoje Timotijević, i Doktor Mihajlo Đorđević. (106) Obezbeđeno dežurstvo.
U mesecu novembru 1941. godine dežura 20 lekara (Vojislav Cvetković, lekar pripravnik; Milan Kopša, sekundarni lekar; Dragoljub Dimković, sekundarni lekar; Borivoje Timotijević, asistent; Ranđel Cvetković, sekundarni lekar; Branka Milutinović, lekar pripravnik; Dejan Nikolić, stažer; Vera Senić, volonter; Miloš Marić, lekar pripravnik; Mara Nikolić, lekar pripravnik; Mihajlo Pokrajčić, stažer; Jordan Petrović, stažer; Mirča Momčilović, stažer; Borivoje Ćosić, stažer; Radomir Milutinović, volonter; Radojka Đorđević, volonter; Živojin Dimitrijević, sekundarni lekar; Milka Đorđević, stažer; Dragomir Panajotović, volonter; Anastas Korneti, stažer). (106)
A 9. maja 1942. godine, čak, 24 lekara na spisku: Lazar Jovanović, Josif Valčić, Tihomir Rakić, Veselin Krajčić, Momčilo Nikolić, Ilija Bojanić, Miodrag Stanković, Ljubomir Spasić, Sava Simić, Borivoje Timotijević, Nadežda Zec Šišmanović, Živojin Dimitrijević, Ranđel Cvetković, Dragoljub Dimković, Milan Kopša, Dušan Rankov, Damjan Kostić, Miloš Marić, Branka Milutinović, Mara Nikolić, Vojislav Cvetković, Vera Senić, Radojka Đorđević, Dragomir Panajotović. (106)
Državna bolnica u Nišu ima 6. avgusta 1943. godine 374 bolesnička kreveta i 10 odeljenja i zavoda:
1. Interno odeljenje sa odsecima za dečije bolesti, zarazne bolesti, plućne bolesti i posmatranje duševnih bolesnika.
2. Odeljenje za očne bolesti.
3. Odeljenje za uho, grlo i nos.
4. Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo.
5. Odeljenje za kožne i venerične bolesti.
6. Odeljenje za hirurške bolesti sa ortopedskim odsekom.
7. Rendgenološki zavod.
8. Laboratorijum za bakteriološka ispitivanja.
9. Zavod za prosekturu.
10. Apoteka.
I 19 lekara (od kojih jedan u nemačkom zarobljeništvu, a dva pod nemačkom vojnom vlašću), 2 apotekara, 5 činovnika, i 87 pomoćnog osoblja.(106)
Stanje se neznatno izmenilo 20. jula 1944. godine. (1) Lekari:
Lazar Jovanović, upravnik Josif Valčić, šef odeljenja, Tihomir Rakić, šef odeljenja, Veselin Krajčić, šef zavoda, Momčilo Nikolić, šef odeljenja, Ilija Bojanić, prosektor, Nikola Đuknić, šef odeljenja, Miodrag Stanković, šef odeljenja (u nemačkom zarobljeništvu),
Ljubomir Spasić, šef odeljenja, Sava Simić, šef odeljenja, Nada Zec, šef odseka, Živojin Dimitrijević, lekar, Vera Lazarević, lekar, Milan Kopša, lekar, Teodosije Petrušević, lekar, Mara R1ikolić, lekar, i Vojislav Cvetković, lekar. (b) Apotekari: Aleksandar Đorđević, i Desanka Luković. (106)
Nedostaju životne namirnice (hleb, šećer, so, zejtin).
Gorivo (drva, ugalj), i Cigarete.
(Uprava Državne bolnice moli Fabriku duvana u Nišu za 1000 komada Drine, 2000 komada Morave, 1000 komada Zete, 1000 komada Ibra, i izvesnu količinu Drave "za niži personal".)
A pravda se pred upravom policije za izdat jednolični hleb doktoru Josifu Valčiću, zbog bolesti deteta!(106)
I obaveštava da je primila sanitetski materijal 6. aprila 1944. godine od "Nemačke Vojne Sile" radi ukazivanja pomoći nastradalima od bombardovanja. (Zahvalnost i za 100 ampula antitetanusnog seruma, čiji je rok trajanja bio do 1. oktobra 1942. godine!).(106)

1.3.18. BOMBARDOVANjE NIŠA U DRUGOM SVETSKOM RATU
" Na najstrmije stene najsnažnije se obrušava talas".(112)
A avioni na Niš.
U Drugom svetskom ratu.
Nemački.
Neprijateljski.
Jednom.
I angloamerički i sovjetski.
Prijateljski.
Bezbroj.
Svaki strašniji od strašnijega!
Broj se nagađa: od 32 do 67, "ali je jedno nepobitno, Niš spada u najviše bombardovana naselja u toku Drugog svetskog rata". (164)
Računa se na preko 1800 poginulih.
I preko 800 ranjenih.
Hroničar zabeležio:
"… Dolazeći sa istoka, sa aerodroma u Bugarskoj, nemački avioni su počeli grad da bombarduju još od Bolnice… Broj i razmere žrtava i stradanja grada bili su poražavajući, katastrofalni. Tragičan bilans tog 8. aprila 1941. godine bio je oko 400 mrtvih Nišlija i preko 500 ranjenih… Ranjeni grad je opusteo…" (237)
Udeo Državne bolnice u Nišu u spasavanju nastradalihje impresivan.
Upravnik Državne bolnice javlja Ministarstvu rada, socijalnog staranja i narodnog zdravlja u Beogradu 11. aprila 1944. godine sledeće:
"Državna bolnica u Nišu imala je žalosnu dužnost da u četiri maha, pod najtežim okolnostima, ukaže mnogobrojnu pomoć licima nastradalim od bombardovanja; 8. aprila 1941. godine ova bolnica je primila na lečenje 136 ranjenih i 48 mrtvih, dok je veliki broj lako ranjenih samo previjen i pušten na ambulantno lečenje; 20. oktobra 1943. godine bolnica je primila 91 ranjenika, a takođe je i tom prilikom ukazala ambulantnu pomoć mnogim lakše ranjenim; 30. marta 1944. godine broj ranjenih bio je mali a to su većinom lica ozleđena od zapaljivih bombi; 5. aprila 1944. godine bolnica je primila 75 ranjenika, mnogima je samo ukazana lekarska pomoć. Ova bolnica, međutim, mora da bude spremna na mnogo teži zadatak u budućnosti, zbog čega se moli Ministarstvo, da bolnici omogući da ima u pripravnosti dovoljan broj zavoja, dovoljne količine zavojnog materijala gaze, tinkture joda, alkohola, seruma, igala za injekcije, zatim, kardijaka. (Bolnica ima kamfora, ali nema oleuma za spravljanje oleumkamforatuma, pa se moli Ministarstvo da omogući nabavku čistog zejtina). Prilikom rada na spasavanju nastradalih i smeštanju istih u bolnicu pritekli su bolnici u pomoć radnom snagom i materijalom Srpsko društvo Crvenog krsta u Nišu i nemačke sanitetske kolone. Radom 5. aprila tek. god. bolnica je utrošila veliku količinu zavojnog i drugog materijala i iscrpla rezerve. Molimo Ministarstvo da naredi da se u što kraće vreme stvori znatnija rezerva u sanitetskom i zavojnom materijalu za slične slučajeve. Ovom prilikom izveštavamo Ministarstvo da su nemačke vlastk zauzele privremeno jedan sprat u zgradi za zarazne bolesti i da su na tome spratu smestile svoje bolesnike".(10b)
Posle se rećala bombardovanja.
Čas dnevna.
Čas noćna.
Do osloboćenja Niša 14. oktobra 1944. godine. I posle!
"U životu, ništa se ne rešava, sve se produžava". (259)
Zar to ne kaže 1999. godina!

1.3.19. POSLE OSLOBOĐENjA
Niš osloboćen od okupatora 14. oktobra 1944. go
dine.
A Državna bolnica zapala u teškoće od svojih!
Prostor smanjen irinudno.
I kadar s prostorom.
Ono sa kadrom i jeste i nije.
Imala u višku onih bez kojih se moglo. ("… ovoj Bolnici se jave dnevno po nekoliko lica radi dobrovoljnog rada…želela bi da rade na pojedinim odeljenjima ove Bolnice a naročito na Zubnom odeljenju…!").
I nije imala niti jednoga bez kojega se ne može!
Hirurški paviljon "sa celokupnim inventarom, instrumentarijumom, instalacijama, i sa celokupnim personalom, ustupljen je Stalnoj vojnoj bolnici u Nišu, i sada se zove IV hirurški paviljon Vojne bolnice. Sva graćanska lica su iseljena iz toga paviljona i premeštena su po bolesničkim sobama Internog, Veneričnog, Očnog, Ušnog i Dečijeg odeljenja. U jednoj sobi Internog odeljenja improvizovana je hirurška ambulanta… Hirurško odeljenje, koje je svojevremeno imalo pet pa i šest lekara, od kojih četvoricu specijalista za hirurgiju, sada nema ni jednog jedinog…" .(106)
Hiruršku ambulantu vodio šef Ginekološkoakušerskog odeljenja!
Doktor Milun Mitrović prešao iz Beograda 1. februara 1945. godine. I kao jedini hirurg vršio operacije i vodio hiruršku ambulantu. (Doktor Nikola Đuknić bio glavni hirurg Vojne bolnice u Nišu do 15. avgusta 1945. godine!).
Uprava Državne bolnice tražila od Ministarstva narodnog zdravlja u Beogradu 31. maja 1945. godine da se Hirurški paviljon oslobodi od vojske i stavi na raspoloženje graćanskim bolesnicima, jer su se prilike izmenile poslednjih osam meseci. Osposobljena je Stalna vojna bolnica (prvo i drugo odeljenje). Treće i šesto hirurško odeljenje smešteno je u zgradi "Banovine", peto u hotelu "Park" a četvrto u ovoj bolnici. Ranjenici više ne pristižu jer su borbe prestale a uvećan je priliv graćanskih lica.
Tokom septembra meseca 1945. godine iz Hirurškog paviljona iseljeni su ranjenici Bolničkog centra broj 1 i smešteni u Vojnu bolnicu.
Državna bolnica povećava tada broj bolesničkih kreveta za 94.
Zubna stanica, koja je radila u Državnoj bolnici, pridodata je Gradskoj narodnoj ambulanti.
U avgustu 1945. godine bio obim poslovanja značajan:
Hirurško odeljenje primilo 195 bolesnika a otpustilo 198. U ambulanti je izvršeno 107 hirurških intervencija, a bilo je 973 ambulantna pregleda. Dato je 906 ambulantnih zavoja i urađene 124 operacije.
U Unutrašnjem odeljenju ležalo 112 bolesnika. Bio 451 ambulantni pregled. "Pored redovnog poslovanja izvršeno je merenje krvnog pritiska kod 50 lica", venepunkcije kod 30 i "puštanje vode iz trbuha" kod 10. Kroz ambulantu je dnevno prolazilo 25 do 30 bolesnika.
Na Grudnom odeljenju obavljeno je 60 ambulantnih pregleda i dato 20 pneumotoraksa.
Na Zaraznom odeljenju je lečen veliki broj bole-snika od različitih bolesti (pegavi tifus - 5, trbušni tifus - 7, difterija - 1, dizenterija - 25, šarlah -27, erizipel - 18, tetanus - 2, antraks - 3, meningitis
Na Dečjem odeljenju izvršeno 347 ambulantnih pregleda, primljeno 15 bolesnika, "zbog oskudice u pos-teljama leži po dvoje dece na jednom krevetu, gde to doz-voljava priroda bolesti".
Na Očnom odeljenju izvršene 54 operacije i obav-ljeno 648 ambulantnih pregleda.
Na Ušnom odeljenju bilo 600 ambulantnih pre-gleda a "zbog bolesti šefa odeljenja tokom ovoga meseca nisu vršene teže ušne operacije".
Na Kožno-veneričnom odeljenju lečeno 48 novih bolesnika, i 18 iz prošloga meseca. Izvršeno 299 ambulantnih pregleda.
Na Ginekološko-akušerskom odeljenju urađene 63 operacije, a ukupno bile 82 bolesnice.
Na Rendgenološkom odeljenju učinjeno 529 radioskopija i radiografija, a zračeno 351 lice.
U Prosekturi izvršeno 9 obdukcija.
U avgustu mesecu 1945. godine, Državna bolnica imala 10 odeljenja i 286 bolesničkih kreveta:
1. Hirurško odeljenje - 94,
2. Unutrašnje odeljenje - 25 sa pododsecima
a) za grudne bolesti - 13,
b) za zarazne bolesti - 13,
v) pritvoreničko odeljenje - 15,
3. Dečje odeljenje - 9,
4. Očno odeljenje - 32,
5. Otorinolaringološko odeljenje - 20,
6. Kožno-venerično odeljenje - 35,
7. Ginekološko-akušersko odeljenje - 30
8. Randgenološko odeljenje -
9. Apoteka -
10. Prosektura -.
Komandu grada Niša uprava obaveštava da ima samo jedan manji laboratorijum, u kojem se vrše pregledi urina i krvi. Raspolaže sa jednim mikroskopom, jednom centrifugalnom mašinom, dva termostata, jednim autoklavom i stotinu običnih epruveta. (106)
U 1945. godini bilo 11 lekara i jedan apotekar.
a) Lekari:
1. Josif Valčić, upravnik,
2. Dragutin Đorđević, pomoćnik upravnika,
3. Tihomir Rakić, šef odeljenja,
4. Veselin Krajčić, šef odeljenja,
5. Momčilo Nikolić, šef odeljenja,
6. Ilija Bojanić, šef odeljenja,
7. Aleksandar Uskoković, šef odeljenja. (Umro na Unutrašnjem odeljenju 25. juna 1947. godine!),
8. Živojin Dimitrijević, sekundarni lekar,
9. Vera Lazarević, sekundarni lekar,
10. Milan Kopša, vršilac dužnosti šefa ode-ljenja,
11. Desanka Ristić-Mojašević, zubni lekar.
b) Apotekari:
1. Aleksandar Đorđević.
A 20. decembra 1945. godine i 14 sestara, milosrd-nica katoličkog reda:
1. Vida Mencin,
2. Aljma Zanković,
3. Dizma Logar,
4. Dora Pukšić,
5. Lavrencija Cepin,
6. Remigija Kupek,
7. Vlasta Horvat,
8. Andrijana Žagar,
9. Joba Jelenc,
10. Hilda Varšek,
11. Filipina Stubelj,
12. Evlalija Antoničić,
13. Peregrina Toplak, i
14. Zorana Duešmlj.
Već 2. avgusta 1946. godine u Državnoj bolnici radilo 97 službenika: 5 lekara opšte prakse, 13 le-kara specijalista, babica - 3, sestara nudilja - 1, labo-ranata - 1, bolničara - 34, apotekara - 1, administrativnog osoblja - 9 i ostalog pomoćnog osoblja - 30.
A imala 13 odeljenja sa različitim brojem bole-sničkih kreveta:
Hirurško - 100,
Unutrašnje - 52,
Ginekološko-akušersko - 34,
Očno - 32,
Ušno - 20,
Zarazno - 14,
Grudno - 14,
Dečje - 18,
Kožno-venerično - 34, Sobe za pritvorenike - 20, Rendgenološko -Prosektura -Apoteka -
Zamašni kapacitet od 338 bolesničkih kreveta.
(106)
Za ono vreme!

1. 3. 20. GODINE USPONA
Sve se menjalo.
U žurbi.
I želji.
Za boljim.
I naprednijim.
Nazivi.
Kadar.
Prostor.
Rukovodioci: Josif Valčić, Dragutin Đorđević, Stevan Vasojević, Mirko Bril, Miloš Đorić i Vlastimir Bogosavljević.
A do transformacije u klinike, institute i zavode: Vladislav Bošković i Dušan Velojić.
Krupnim koracima išlo se napred.
Ka zlatnom dobu niške bolnice.
Mnogi lekari iz tih perioda ostali kao primer.
I nauk mlaćima:
Nikola Đuknić, hirurg (276)
Stevan Vasojević, internist,
Miloš Đorić, dermatovenerolog,
Milun Mitrović, dečji hirurg,
Veselin Krajčić, rendgenolog,
Živojin Dimitrijević, infektolog,
Deneš Fodor, otorinolaringolog,
Borivoje Đorćević, urolog,
Branko Marsenić, pneumoftiziolog,
Ilija Bojanić, patolog,
Dragoslav Rakonjac, neuropsihijatar,
Nasto Zečević, ginekolog,
Milan Petković, internist,
Jordan Tomić, pedijatar, i
Borivoje Ćosić, pedijatar.
Tako to biva.
"Čovek postaje rob svojih najvatrenijih želja!" (79)
Vidici nedogledni. Kad se izašlo iz poratnih teškoća. I kad je Medicinski fakultet u Nišu postao izgledan.
Gradilo se. I gradilo. S ciljem. I merom.
Nicale zgrade u kojima se danas nalaze:
Institut za nefrologiju i hemodijalizu,
Institut za patologiju i patološku anatomiju,
Ginekološko-akušerska klinika,
Klinika za očne bolesti,
Klinika za bolesti uva, nosa i grla,
Klinika za zarazne bolesti,
Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuro-psihijatriju razvojnog doba, i
Klinika za dečju hirurgiju i ortopediju - Dečja interna klinika.
Proširena zgrada Hirurške klinike.
A nadzidana internih klinika!
Množile se nove zdravstvene ustanove: Institut za nefrologiju i hemodijalizu; Klinika za gastroen-terologiju i hepatologiju; Klinika za dečju hirurgiju i ortopediju; Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma; Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatriju razvojnog doba; Klinika za kardiovaskularne bolesti; Klinika za neurologiju; Klinika za onkologiju; Klinika za fizikalnu medi-cinu, rehabilitaciju i protetiku; Klinika za hema-tologiju i kliničku imunologiju; Neurohirurška klinika; Ortopedsko-traumatološka klinika, i Urološka klinika. (269, 238, 148, 146, 252, 242, 256, 74, 61, 25, 104,47,53)
U 1970. godini posteljni fond iznosi 1100 bole-sničkih kreveta. Unutrašnja organizacija bila: upra-va, medicinska odeljenja i pomoćna odeljenja. Medicin-ska odeljenja: Hirurško, Interno, Dečje hirurško, Dečje interno, Ginekološko-akušersko, Urološko, Očno, za Fizikalnu medicinu i terapiju, Rendgen, Bio-hemijska laboratorija, Apoteka i Transfuzija krvi. Pomoćna odeljenja: Opšte, Finansijsko, Tehničko, Ekonomsko-nabavno i Perionica. (99)
U 1990. godini Klinički centar raspolagao je sa 1714 bolesničkih kreveta, imao 28 organizacionih je-dinica (klinika - 22, instituta - 3, zavoda - 3), i 2800 zaposlenih radnika, od kojih 1859 zdravstvenih radnika (lekara - 650) i 741 nemedicinski radnik. Među 650 lekara, 115 je nastavnika i saradnika na Medicinskom fakultetu, 380 lekara specijalista i 124 lekara na spe-cijalizaciji.
Oragnizacione jedinice su:
Institut za nefrologiju i hemodijalizu,
Institut za kliničku patologiju i patolopžu anatomiju,
Institut za radiologiju,
Ginekološko-akušerska klinika,
Hirurška klinika,
Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti
metabolizma,
Klinika za hematologiju i kliničku imunologiju,
Klinika za zarazne bolesti,
Klinika za kardiovaskularne bolesti,
Klinika za bolesti uva, nosa i grla,
Klinika za kožne i polne bolesti,
Klinika za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju
i protetiku,
Neurohirurška klinika, Ortopedsko-traumatološka klinika,
Klinika za očne bolesti, Urološka klinika, Klinika za psihijatriju, Klinika za neurologiju,
Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuro-psihijatriju razvojnog doba,
Klinika za dečju hirurgiju i ortopediju,
Dečja interna klinika,
Klinika za onkologiju,
Klinika za plućne bolesti i tuberkulozu,
Zavod za sudsku medicinu,
Zavod za medicinsku biohemiju,
Zavod za nuklearnu medicinu, i
Apoteka.
(Prema vodiču Kliničkog centra iz 1990. godine!) "Svet pripada jakima!" (79)

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License