2 Bolnica Sad

2. BOLNICA SAD

2. 1. KLINIČKI CENTAR

Klinički centar je jedinstvena zdravstvena ustanova sa klinikama, institutima i drugim radnim organizacijama, koje imaju status organizacionih jedinica.

Delatnost Kliničkog centra veže se za specijalizovani poliklinički i bolnički zdravstveni rad, obrazovni rad i naučno-istraživački rad. (240)

Ovakav Klinički centar osnovan je 14. novembra 1990. godine. (97, 98, 99)

Direktor Kliničkog centra je prof. dr Miroslav Jeremić.

Rezultati rada Kliničkog centra su impresivni u 2000. godini:

Broj lečenih bolesnika iznosi 45963, broj bolesničkih dana - 422352 i prosečna dužina lečenja - 9.2 dana.

Broj ambulantnih pregleda iznosi 517652. Broj ambulantno-polikliničkih usluga iznosi 6968797.

Broj dijagnostičkih usluga - 1943357. Broj terapijskih usluga - 4017190.

Usluge fizikalne medicine, rehabilitacije i protetike - 462229.

Dnevna bolnica - 44215. Dijalize - 28369.

Operacije - 53628.

Novorođena deca - 3178.

Broj bolesničkih dana pratilaca lečenih -10022.
Anestezije - 51629. Smrtnost u 2000. godini iznosi 2.9%.

Klinički centar raspolaže sa 1532 bolesnička kreveta.

Ukupan broj radnika u Kliničkom centru je 3129. Finansijsko poslovanje Kliničkog centra u 2000. godini:

ukupan prihod - 441958697 dinara.
ukupan rashod - 441925411. dinara.
dobit - 33286 dinara.

Klinički centar ima 27 organizacionih jedinica:

1. Klinika za kardiovaskularne bolesti,
2. Klinika za bolesti uva, nosa i grla,
3. Dečja interna klinika.
4. Klinika za onkologiju,
5. Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma,
6. Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatriju razvojnog doba,
7. Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju,
8. Ortopedsko-traumatološka klinika,
9. Ginekološko-akušerska klinika,
10. Klinika za očne bolesti,
11. Klinika za kožne i polne bolesti,
12. Hirurška klinika,
13. Urološka klinika,
14. Klinika za neurologiju,
15. Klinika za plućne bolesti i tuberkulozu,
16. Klinika za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i protetiku,
17. Klinika za zarazne bolesti,
18. Klinika za psihijatriju,
19. Neurohirurška klinika,
20. Klinika za dečju hirurgiju i ortopediju,
21. Klinika za hematologiju i kliničku imunologiju,
22. Institut za radiologiju,
23. Institut za kliničku patologiju i patološku anatomiju,
24. Institut za nefrologiju i hemodijalizu,
25. Centar za medicinsku biohemiju,
26. Centar za nuklearnu medicinu, i
27. Klinička apoteka.

Organizacione jedinice su nastavna baza Medicinskog fakulteta u Nišu!

2. 1. 1. KLINIKA ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI

Početak kardiološke službe u Nišu povezan je sa dolaskom dr Pavla Jeftića u Niš 1903. godine - prvog lekara interniste i kardiologa. Kardiološka služba odvijala se unutar Unutrašnjeg odeljenja Okružne bolnice u Nišu, posebno posle izgradnje namenske bolničke zgrade 1910. godine. Godine 1958. dograćen je sprat zgrade Internog odeljenja, u kojem se i danas nalazi. Odeljenje za kardiovaskularnu patologiju Inter-ne klinike preraslo je 1971. godine u Kliniku za kardiovaskularne bolesti. Koronarna jedinica Klinike za kardiovaskularne bolesti formirana je 1973. godine. Klinika za kardiovaskularne bolesti udružila se u Klinički centar u Nišu 1990. godine. (135, 242, 280)

Tehnička opremljenost: ima savremenu visoko specijalizovanu opremu za tzv. neinvazivnu dijagnostiku kardiovaskularnih bolesnika. Lepeza tehničke opreme počinje sa standardnim mašinama (EKO) za svakodnevnu rutinsku dijagnostiku kardiovaskularnih bolesnika, pa preko centralizovanog monitoring sistema u koronarnoj jedinici za praćenje vitalnih parametara najugroženijih bolesnika, specijalizovanih laboratorija za ultrazvučnu dijagnostiku, holter monitoring EKO i krvnog pritiska, kabineta za testiranje fizičkim opterećenjem na pokretnoj traci, a završava se opremom za urgentnu i elektronsku kontrolu implantiranih pejs mejkera. Klinika poseduje tri kompjutera.

Organizaciona struktura: odeljenje za srčane mane, odeljenje za urođene srčane mane, odeljenje za stečene srčane mane, odeljenje za arterijsku hipertenziju, kabinet za 24 h holter monitoring krvnog pritiska, odeljenje za koronarnu bolest, odeljenje koronarne jedinice, odeljenje intenzivne nege, odeljenje neinvazivne dijagnostike, kabinet za ultrazvučnu dijagnostiku, kabinet za ergometriju, kabinet za dinamsku elektro-kardiografiju (holter monitoring EKG), odeljenje invazivne dijagnostike, odsek invazivne hemodinamike, kabinet za elektrofiziologiju, odsek za implantaciju i kontrolu pejs mejkera (pejsmejker centar), odeljenje urgentne kardiologije sa urgentnom prijemnom ambulantom i odeljenje ambulantno-polikliničke i konsultativne službe.
Kapacitet Klinike: ima 52 bolesnička kreveta.

Kadar Klinike: ima 113 radnika.

Obim poslovanja: broj bolesnika u 2000. godini iznosi 1782, broj bolesničkih dana - 15784, a prosečna dužina lečenja je 8,9 dana. Izvršeno 31774 ambulantna pregleda. Smrtnost u 2000. godini iznosi 7,8%.

2. 1. 2. KLINIKA ZA BOLESTI UVA, NOSA I GRLA

Prethodnik je Odeljenje za bolesti ušiju i guše, koje je osnovao dr Josif Valčić 1923. godine, učenik prof. dr Ljubiše Vulovića. Odeljenje se nalazilo na prvom spratu glavne bolničke zgrade, zajedno sa Unutrašnjim odeljenjem i Dečjim odsekom. Posle dr Josifa Valčića Ušno odeljenje vodi dr Fodor Deneš. Ušno odeljenje prerasta u Otorinolaringološku kliniku (kasnije, Kliniku za bolesti uva, nosa i grla) 1969. godine. Prvi direktor Klinike je prof. dr Mihajlo Jovanović. Novoizgrađena zgrada imala je 85 bolesničkih kreveta. U 1990. godini Klinika se udružuje u Klinički centar. (106,263, 264)

Tehnička opremljenost: od opreme se izdvajaju kompletno opremljene hirurške sale, intenzivna nega, operacioni mikroskop, timpanometar, endovideostroboskop, telemarinogodioskop, aparati za anesteziju i, u pripremi, rinomanometar, vestibulo set i aparat za rehabilitaciju sluha i govora kod dece.

Organizaciona struktura: odeljenje za prijem i dijagnostiku, odeljenje za funkcionalnu dijagnostiku sa kabinetom za audiologiju i vestibuologiju i kabinetom za fonijatriju, hirurško odeljenje sa odsekom za negu i reanimaciju, odeljenje za laringologiju, odeljenje za otologiju, odeljenje za rinosinusno područje, i odeljenje za maksilofacijalnu patologiju.

Kapacitet Klinike: ima 58 bolesničkih kreveta.

Kadar Klinike: ima 95 radnika.

Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 1377, a broj bolesničkih dana - 12482, sa prosečnom dužinom lečenja od 9,1 dan.

Ambulantnih pregleda bilo 32953.

Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 14 bolesnika.

Smrtnost u 2000. godini iznosi 0,8%.

2. 1. 3. DEČJA INTERNA KLINIKA

Začetak pedijatrijske službe vezan je za 1927 godinu, kada se pominje Dečji odsek od 9 bolesničkih kreveta pri Unutrašnjem odeljenju Oblasne bolnice u Nišu, čiji je šef bio dr Tihomir Rakić, a lekar Dečjeg odseka dr Stevana Karić. U 1927. godini postoji i Školska poliklinika u Nišu, koja zauzima dve dekerove barake i jednu ozidanu zgradu sa instalacijama za kupatilo. U 1946. godini oformljuje se Dečje odeljenje, sa šefom dr Jordanom Tomićem. Dečje odeljenje stalno menja prostor: do 1951. godine u zgradi Sanatorijuma "Petković", a od 1962. godine preseljeno iz Higijenskog zavoda u sadašnju zgradu. U Klinički centar u Nišu Dečja interna klinika je udružena 1990. godine. (92,106, 267, 278)

Tehnička opremljenost: poseduje biohemijsku laboratoriju (spektrofotometar, plameni fotometar, acidobazni analajzer), hematološku laboratoriju (hematološki analajzer, dva mikroskopa, centrifuga), imunološko-genetsku laboratoriju (laminarna komora, CO2 inkubator, fluorescentni mikroskop sa video i fotoopremom, invertni mikroskop, rashladna centrifuga, PCR), EEG kabinet (elektroencelograf), kabinet za endoskopiju (gastroskop, rektoskop), intenzivnu negu (tri inkubatora, jedan respirator, kompresor, monitor) i odeljenje za dijagnostiku (rendgen aparat, ultrazvučni aparat).

Organizaciona struktura: odeljenje za kardiopulmologiju sa odsekom za kardiologiju i odsekom za pulmologiju; odeljenje za intenzivnu negu, neonatologiju i toksikologiju; odeljenje za nefrologiju; odeljenje za gastroenterologiju, hepatologiju i bolesti ishrane; odeljenje za endokrinologiju, poremećaje metabolizma i konvulzije; odeljenje za hematologiju i onkologiju; odeljenje za imunologiju i nasledna oboljenja; odeljenje dnevne bolnice sa ambulantno-polikliničkom i kon-sultativnom službom i genetskim savetovalištem, i odeljenje za dijagnostiku sa imunološko-genetskom la-boratorijom, biohemijsko-hematološkom laboratorijom, rendgenom, ultrazvukom, EEG, endoskopijom i službom mlečne kuhinje.

Kapacitet Dečje interne klinike: ima 86 bolesničkih kreveta.

Kadar Dečje interne klinike: 138 radnika.

Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 2138, broj bolesničkih dana - 21682, sa prosečnom dužinom lečenja od 10,1 dan. Izvršeno 20130 ambulantnih pregleda. Smrtnost iznosi u 2000. godini 0,8%. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 103 bolesnika.

2.1. 4. KLINIKA ZA ONKOLOGIJU

Začetak onkološke službe u Nišu vezan je za 1953. godinu, kada je u okviru Odeljenja za patologiju i sudsku medicinu počelo sa praćenjem onkoloških bolesnika. U 1964. godini je osnovan Dispanzer za onkologiju. Nalazio se u okviru Zdravstvene stanice " 12. februar". U 1966. godini preseljen u zgradu Hirurškog odeljenja, a 1968. godine u zgradu današnje Dečje interne klinike. U 1968. godini je formirano Onkološko odeljenje a u 1971. godini stvoren je Zavod za onkologiju. U periodu od 1980. do 1983. godine učinjena je rekonstrukcija zgrade u Knez-Selu i izgradnja "bunkera" za smeštaj aparata za zračenje. U 1985. godini je stacionar Zavoda za onkologiju useljen u zgradu u Knez-Selu, koju je deli sa Klinikom za plućne bolesti i tuberkulozu. U 1994. godini Zavod za onkologiju prerastao u Kliniku za onkologiju. (74)

Tehnička opremljenost: poseduje dva akceleratora, aparat za intrakavitalna zračenja i aparat za zračenje neoplazmi kože.

Organizaciona struktura: odeljenje za malignome gastrointestinalnog trakta; odeljenje za malignome urogenitalnog trakta; odeljenje za malignome CNS i kosti; odeljenje za malignome dojke sa odsekom za post-operativni onkološki tretman i odsekom za tretman inoperabilnih malignoma; odeljenje za ginekološku onkologiju sa odsekom za postoperativni onkološki tretman i odsekom za onkološki tretman inoperabilnih malignoma; odeljenje za malignome ORL; odeljenje za retke lokalizacije; odeljenje za onkološki tretman u aseptičnim uslovima, imunoterapiju i teraniju opo-ravka sa savetovalištem za terapiju oporavka; kabinet za ultrazvučnu i endoskopsku dijagnostiku i terapiju; kabinet za RIA i komplementarne metode sa odsekom za radiološku fiziku; kabinet za ambulantno-poliklinički i konzilijarni rad sa odsekom dnevne bolnice za citostatsku i reanimacionu terapiju sa prijemnom ambulantom, odsekom za prevenciju i rano otkrivanje malignoma i savetovalištem za rak.

Kapacitet Klinike: ima 130 bolesničkih kreveta.

Kadar Klinike: ima 173 radnika.

Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 3165, broj bolesničkih dana - 26685, sa prosečnom dužinom lečenja od 8,4 dana.

Izvršeno 25000 ambulantnih pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 86 bolesnika.

Smrtnost iznosi 2,2%.

2. 1. 5. KLINIKA ZA ENDOKRINOLOGIJU, DIJABETES I BOLESTI METABOLIZMA
Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma formirana je 1989. godine prerastanjem Odeljenja za endokrinologiju, bolesti metabolizma i nuklearne medicine sa Dispanzerom za dijabetes Interne klinike u Nišu. Endokrinološku službu osnovao je dr Stojadin Antić. U 1963. godini je osnovana Endokrinološka jedinica Internog odeljenja Opšte sreske bolnice u Nišu. Endokrinološka jedinica se sjedinjuje najpre sa Savetovalištem za dijabetičare (osnovano 1956. godine) a kasnije i sa Odsekom nuklear-ne medicine (osnovan 1966. godine). U1990. godini Kli-nika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabo-lizma udružuje se u Klinički centar u Nišu. (146)
Tehnička opremljenost: poseduje standardnu opremu, kompletnu opremu za intenzivnu negu, veći broj aparata za odrećivanje glikemije, aparat za odrećivanje NoAj i mikroalbuminurije.
Organizaciona struktura: odeljenje za dijabetes, odeljenje za bolesti metabolizma, odeljenje za endokrinologiju, odeljenje za specijalističke službe, odeljenje dnevne bolnice i kabinet za ultrazvuk.
Kapacitet Klinike: ima 22 bolesnička kreveta.
Kadar Klinike: ima 65 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 2435, broj bolesničkih dana - 6070, sa prosečnom dužinom lečenja od 7,5 dana. Izvršeno am-bulantnih pregleda 22801. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 14 bolesnika. Smrtnost u 2000. godini iznosi 2,2%.

2. 1. 6. KLINIKA ZA ZAŠTITU MENTALNOG ZDRAVLjA I NEUROPSIHIJATRIJU RAZVOJNOG DOBA
Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuro-psihijatriju razvojnog doba udružuje se u Klinički centar 1990. godine. Nastaje iz Instituta za neuropsi-hijatriju u Gornjoj Toponici i Zavoda za mentalno zdravlje u Nišu. Sa radom počinje 1976. godine u savremenom novoizgraćenom objektu. U1993. godini je pripojeno odeljenje za neurologiju i psihijatriju razvojnog doba. Od 1993. godine Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatriju razvojnog doba nosi da-našnji naziv. (252)
Tehnička opremljenost: raspolaže savremenim aparatima za neuropsihijatrijsku delatnost, EEO, K.EO, poligrafija, neurooftalmologija i drugo.
Organizaciona struktura: poliklinika za psihi-jatriju sa subspecijalističkom ambulantom sa tele ape-lom, subspecijalističkom ambulatnom za neuroze i gra-nična stanja, subspecijalističkom ambulantom za psihoze sa socioterapijskim klubom, savetovalištem za psihogerijatriju i savetovalištem za mentalno-higijenske probleme; poliklinika za bolesti zavisnosti sa odsekom za alkoholizam i odsekom za narkomaniju; dne-vna bolnica za odrasle; poliklinika za psihosomatska oboljenja; poliklinika za neurofiziologiju sa ambulantom za epilepsije i organske psihosindrome, ambu-lantom za metabolička i vaskularna oboljenja, ambulantom za neuromišićna i oboljenja perifernog nerv-nog sistema, ambulantom za neurooftalmologiju i ambulantom za kliničku psihologiju; kliničko ode-ljenje za neurologiju i psihijatriju razvojnog doba sa ambulantom za neurologiju i ambulantom za psihija-triju; poliklinika razvojnog doba sa ambulantom za neurologiju, ambulantom za psihijatriju, i dnevna bolnica za decu i omladinu.
Kapacitet Klinike: ima 11 bolesničkih kreveta.
Kadar Klinike: ima 103 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 417, broj bolesničkih dana - 4772, sa prosečnom dužinom lečenja 11,4 dana. Izvršeno 32455 ambulantnih pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 10 bolesnika. Smrtnih slučajeva nije bilo.

2.1. 7. KLINIKA ZA GASTROENTEROLOGIJU 11 HEPATOLOGIJU
Početak razvoja gastroenterološke službe ozna-čen je 1970. godinom, kada je osnovano Odeljenje za digestivnu patologiju Interne klinike u Nišu. Osnivači gastroenterološke službe, odnosno Odeljenja za diges-tivnu patologiju, bili su dr Milan Petković i dr Radosav Šljivić. Prerastanjem Odeljenja za digestivnu patologiju 1978. godine nastala je Klinika za gastroen-terologiju i hepatologiju, koja se u 1990. godini udružuje u Klinički centar. Klinika za gastroenterolo-giju i hepatologiju smeštena je na prvom spratu bivše Interne klinike. (238)
Tehnička opremljenost: rendgen kabinet, endoskopska sala sa pratećom opremom, ultrazvuk i komp-juterska oprema.
Organizaciona struktura: odeljenje gastroenter-ologije, odeljenje hepatologije, odeljenje intenzivne nege, kabinet za endoskopiju, kabinet za ultrazvuk, rendgen kabinet i kabinet specijalističko-konsultativne službe.
Kapacitet Klinike: ima 45 bolesničkih kreveta.
Kadar Klinike: ima 68 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 2515, broj bolesničkih dana - 13702, sa prosečnom dužinom lečenja 5,4 dana. Izvršeno 22142 ambulanta pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 39 bolesnika. Smrtnost iznosi 4,2%.

2.1. 8. ORTOPEDSKO-TRAUMATOLOŠKA KLINIKA
Početak ortopedske službe u Nišu vezuje se za dr Ivana Keniga, koji ju je formirao 1965. godine pri Hirurškom odeljenju Gradske bolnice. Ambulantno-poliklinički deo bio je smešten u zgradi bivšeg Ureda. Ortopedski odsek je osnovan 1960. godine sa 60 bole-sničkih kreveta. U 1971. godini izgraćen je moderan operacioni blok, a 1975. godine je formirana Ortoped-ska klinika. U1982. godini je već zaposleno 57 radnika (devet ortopeda, dva anesteziologa i jedan hirurg pla-stični). (47, 193,205)
Tehnička opremljenost: dve savremene operacione sale, kompjuterizovani rendgenski pojačivač slike, savremeni komplet za artroskopsku hirurgiju sa video lancem, ostali savremeni aparati i instrumenti za ortopedsku hirurgiju, savremeno opremljena intenzivna nega sa monitoringom i centralnim razvodom gasova i kompjuterskim dokumentacionim sistemom.
Organizaciona struktura: ortopedsko odeljenje, traumatološko odeljenje, operacioni blok, odeljenje intenzivne nege i anestezije, odeljenje za rekonstruk-tivnu ortopediju i odeljenje ambulantno-polikliničke službe.
Kapacitet Ortopedsko-traumatološke klinike: ima 95 radnika.
Obima poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 1422, broj bolesničkih dana - 16699, sa prosečnom dužinom lečenja 11,7 dana. Izvršeno 26091 bolesnički dan. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 56 bolesnika. Smrtnost iznosi 0,8%.

2.1. 9. GINEKOLOŠKO-AKUŠERSKA KLINIKA
Ginekološko-akušersko odeljenje Okružne bol-nice u Nišu osnovano je 1910. godine. Na Ginekološko-akušerskom odeljenju obavljani su poroćaji a hirurške intervencije su vršene na Hirurškom odeljenju Okru-žne bolnice. Dr Eva Haljecka je 1910. godine uradila prvu hiruršku intervenciju ("carski rez"!). Rukovodila je Ginekološko-akušerskim odeljenjem do odla-ska u penziju. Od 1924. godine rukovodilac je dr Jaša Fotić ("jedan od najpoznatijih operatora u Jugosla-viji"). U Ginekološko-akušerskom odeljenju ležale su trudnice sa komplikovanom trudnoćom. U 1921. go-dini porodile su se 54 trudnice sa tridesetoro mrtvo-roćenčadi. U 1971. godini je Ginekološko-akušersko odeljenje smešteno u zgradu, površine 6200 m2, u kojoj se i danas nalazi. (176, 280)
Tehnička opremljenost: dva porodilišta, dve opremljene hirurške sale sa hirurškom i anesteziološkom opremom, aparatima i priborima, tri jedinice intenzivne nege, 18 inkubatora, dva ultrazvuka i uređaji za održavanje laboratorijskog posuđa.
Organizaciona struktura: odeljenje porodilišta sa odsekom normalnog porođaja i odsekom rizičnog porođaja; odeljenje babinjara sa odsekom normalnog i patološkog puerperijuma i odsekom operativno dovršenih porođaja; odeljenje patologije trudnoće sa odsekom prenatalne dijagnostike i odsekom visoko rizičnih trudnoća; ginekološko odeljenje sa odsekom konzervativnog lečenja i odsekom ginekološke endokrinologije i juvenilne adolescentne ginekologije; odeljenje za infertilitet i sterilitet sa odsekom funkcionalnog steriliteta, odsekom hirurškog tretmana i odsekom asistirane reprodukcije; hirurško odeljenje sa odsekom preoperativne dijagnostike i pripreme, odsekom postoperativne terapije i nege i odsekom intenzivne nege; odeljenje anestezije i reanimacije, sa odsekom operativne anestezije i odsekom reanimacije; odeljenje ginekološkoakušerske dijagnostike, sa odsekom dijagnostike malignoma genitalnog trakta, odsekom ultrazvučne dijagnostike i odsekom dijagnostike oboljenja dojke; i neonatološko odeljenje sa odsekom fiziologije novorođenčeta, odsekom prevremeno rođene dece i odsekom intenzivne neonatalne nege i terapije.
Kaiacitet Ginekološko-akušerske klinike: ima 80 bolesničkih kreveta.
Kadar Ginekološko-akušerske klinike: ima 237 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnica u 2000. godini iznosi 7480, broj bolesničkih dana - 65210, sa prosečnom dužinom lečenja 8,7 dana. Izvršeno 8568 ambulantnih pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 103 bolesnica. Smrtnost u 2000. godini iznosi 0,6%.

2. 1. 10. KLINIKA ZA OČNE BOLESTI

Još 1903. godine postoji oftalmolog u Nišu - dr Dragoljub Đorđević ("on rado ide u narod i provodi deo svoga života u unutrašnjosti, prvo kao praktičar, a onda kao specijalista i šef odeljenja"). U Nišu je ostao do 1919. godine. Onda se ređaju lekari na kraće ili duže vreMe: Dragutin Kostić, Olga Santo-Palić, Zdravko Nižetić ("pionir moderne keratoplastike na Balkanu"), Miodrag Stanković ("jedan od velikana srpske oftalmologije"). I drugi. U 1929. godini Očno odeljenje ima 29 bolesničkih kreveta. Tada je bilo smešteno na drugom spratu glavne bolničke zgrade, zajedno sa Veneričnim odeljenjem i Ginekološkim odeljenjem. U 1959. godini završena je zgrada Očnog odeljenja. U njoj se i danas nalazi. U 1990. godini udružuje se u Klinički centar u Nišu. (106,169, 202, 203, 280)
Tehnička opremljenost: dve opremljene operacio-ne sale, aparat za argon laser terapiju, fluorescentni angiograf, više špalt lampi i drugo.
Organizaciona struktura: odeljenje "A" prednji segment oka; odeljenje " B" zadnji segment oka; hirurško odeljenje sa odsekom operacionog bloka i odsekom intenzivne nege, reanimacije i anestezije; odeljenje van-hospitalne subspecijalističke delatnosti sa kabine-tom ortoptike i preoptike, kabinetom za kontaktna sočiva, kabinetom za glaukom, kabinetom za fluores-centnu angiografiju, kabinetom za ultrazvučnu dijagnostiku i kabinetom za laser koagulaciju.
Kapacitet Klinike: ima 45 bolesničkih kreveta.
Kadar Klinike: ima 80 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 1202, broj bolesničkih dana - 10170, sa prosečnom dužinom lečenja 8,5 dana. Izvršeno 29657 ambulantnih pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 36 bolesnika. Smrtnost iznosi 0,1% u 2000. godini.

2.1.11. KLINIKA ZA KOŽNE I POLNE BOLESTI

Služba za venerične bolesti u Nišu postoji od 1912. godine. Venerično odeljenje Okružne bolnice
ima 29 bolesničkih kreveta. U1918. godini, Venerično odeljenje smešteno je u barake blizu železničke stanice. Dr Eva Haljecka, prva žena ginekolog, rukovodi Veneričnim odeljenjem a od 1921. godine dr Petar Davi-dović. Ambulanta za kožne bolesti postoji u 1919. go-dini, kojom rukovodi dr Aleksandar Dimitrijević. Kožno-venerično odeljenje je formirano 1927. godine. Za šefa je postavljen dr Petar Zurin. U 1946. godini za šefa Kožno-veneričnog odeljenja dolazi dr Miloš Đorić. Kožno-venerično odeljenje prerasta u Dermatovenerološku kliniku 1971. godine (kasnije Kliniku za kožne bolesti!). Klinika za kožne i polne bolesti ulazi u sastav Kliničkog centra u Nišu 1990. godine. (129,207,271,275)
Tehnička opremljenost: dermascan S za ultrazvučno ispitivanje kože, bir §aa1tapp oprema za selek-tivnu HJUV fototerapiju, laser, bioptron lampe, kvarc lampa, elektrokauter, oprema za medicinsku kozmetologiju (elektrodepilator, aparat za elektroforezu, vapozon i drugo), oscilograf, mikroskop za imuno-fluorescencu, kompjuterski sistem i oprema za foto-hemioterapiju RHJUA metodom.
Organizaciona struktura: odeljenje za stacionarno lečenje žena, odeljenje za stacionarno lečenje muškaraca, odeljenje za ambulantno-polikliničke dijagnostike i lečenja sa dnevnom bolnicom i odsekom dijagnostike (mikroskopske, dermatohistološke, ultrazvučne i drugo), odsekom za gljivična i parazitarna oboljenja, odsekom za alergijska oboljenja, odsekom za fizi-kalnu terapiju kože i medicinsku kozmetologiju i o-dsekom ambulantno-polikliničke i konsultativne slu-žbe, specijalistička ambulanta za kožne i venerične bolesti i specijalistička ambulanta za varikologiju.
Kapacitet Klinike: ima 31 bolesnički krevet.
Kadar Klinike: ima 51 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 841, broj bolesničkih dana - 11808, sa prosečnom dužinom lečenja 14,0 dana. Izvršeno 34123 ambulantna pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine bi-lo 37 bolesnika. Smrtnih slučajeva nije bilo u 2000. godini.

2.1. 12. HIRURŠKA KLINIKA

Prve hirurške zahvate u građanstvu učinio je dr Mihajlo Petrović, sanitetski major, u operacionoj sali privatne bolničke zgrade 1897. godine, kada je otvoreno Hirurško odeljenje. Na Hirurškom odeljenju Okružne bolnice u Nišu u 1901. godini operisano je 328 bolesnika, a 1909. godine bilo je 400 hirurških in-tervencija. (162)
Prvi hirurg na Hirurškom odeljenju Okružne bolnice nakon Prvog svetskog rata bio je dr Arnold Laufer. Zgrada savremenog Hirurškog paviljona iz-graćena je 1938. godine, a počela sa radom 1. januara 1939. godine. (106)
Zgrada je adaptirana i preurećena 1988. godine. Hirurška klinika se udružila u Klinički centar u Nišu1990. godine. (69)
Tehnička opremljenost: četiri savremeno opremljene operacione sale; kompletni aparati za hirurgiju i anesteziju; savremeno opremljena intenzivna nega sa monitorima, defibrilatorima i centralnim razvodom gasova; aparati za sterilizaciju i sušenje opreme i pokretna radiološka i druga dijagnostička oprema.
Organizaciona struktura: odeljenje za anesteziju sa odsekom za anesteziju i odsekom za reanimaciju, ope-racioni blok, odeljenje za intenzivnu negu i terapiju, odeljenje za abdominalnu hirurgiju sa tri odseka (gastrointestinalni, ezofagealni, endokrini), odeljenje za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju i odeljenje specij alističke i konsultativne službe.
Kapacitet Hirurške klinike: 120 bolesničkih kreveta.
Kadar Hirurške klinike: 223 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 5288, broj bolesničkih dana - 46539, sa prosečnom dužinom lečenja 8,8 dana. Izvršeno 53111 ambulantnih pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 145 bolesnika.

2.1.13. UROLOŠKA KLINIKA

Početak urološke službe vezuje se za ime dr Bo-rivoja Đorćevića u 1948. godini. Urološko odeljenje nalazilo se na terasi Hirurškog odeljenja, neposredno uz Ušno odeljenje. Imalo je 40 bolesničkih kreveta. U
1971. godini je Urološko odeljenje preraslo u Urološku kliniku, kojom je rukovodio dr Aleksandar Kovačević. Urološka klinika je renovirana 1978. godine. U Klinički centar se udružila 1990. godine. (53)
Tehnička opremljenost: ima značajnu opremu i aparate, dve moderno opremljene hirurške sale, aparate i pribor za urologiju i anesteziju, intenzivnu negu sa pratećom onremom i centralnim razvodom gasova, aparate za sterilizaciju, ultrazvučni aparat i drugo.
Organizaciona struktura: odeljenje za endoskopsku urologiju i operacioni blok, odeljenje za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu sa odsekom za anesteziju i odsekom za intenzivnu negu i reanimaciju, odeljenje lečenja kalkuloze sa odsekom ultrazvučne i radiološke dijagnostike i odsekom za invazivnu ultrazvučnu i radiološku terapiju, odeljenje za otvorenu hirurgiju sa odsekom za funkcionalnu dijagnostiku, odsekom za hirurgiju urogenitalnih tumora, odsekom za ginekološku urologiju i odsekom za sterilitet, erektilnu disfunkciju i mikrohirurgiju, i odeljenje ambulantno-polikliničke i konsultativne službe.
Kapacitet Urološke klinike: 48 bolesničkih kreveta.
Kadar Urološke klinike: ima 80 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 1566, broj bolesničkih dana - 16802, sa prosečnom dužinom lečenja 10,7 dana. Izvršeno 16811 ambulantnih pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 48 bolesnika. Smrtnost u 2000. godini iznosi 0,9%.

2. 1.14. KLINIKA ZA NEUROLOGIJU
Nervno odeljenje osnovano 1953. godine, sa prvim šefom dr Dragoslavom Rakonjcem. U 1958. godini formirano je Neuropsihijatrijsko odeljenje, smešteno u baraci, sa kapacitetom od 20 bolesničkih kreveta. U 1963. godini, Neuropsihijatrijsko odeljenje preseljeno u zgradu gde se nalazila Dečja interna klinika i Klinika za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i protetiku. Tokom 1968. godine preseljeno u Gornju Toponicu i ušlo u sastav Psihijatrijske bolnice sa kasnijim reorganizacijama. U 1991. godini oformljena je Klinika za neurologiju u Gornjoj Toponici a 1994. godine Klinika za neurologiju preseljena je u Niš - u iste prostorije iz kojih je 1968. godine iseljena. (256)
Tehnička opremljenost: aparat za imunološku obradu likvora, monitori u intenzivnoj nezi, EEO, K.EO, ER, EM1ČO, tri računara i drugo.
Organizaciona struktura: kliničko neurološko odeljenje sa odsekom za demijelinizovana oboljenja, odsekom za krize svesti i glavobolje, odsekom za neuromišićna oboljenja i odsekom za heredodegenerativna oboljenja; odeljenje intenzivne nege i terapije; odeljenje za cerebrovaskularna oboljenja sa odsekom za polu-intenzivnu negu i odsekom produženog medikamento-znog i rehabilitacionog tretmana; odeljenje ambulantno-polikliničke službe i kliničke neurofiziologije sa kabinetom za EEO, kabinetom za EMMO i kabinetom za evocirane potencijale, i odeljenje dnevne bolnice.
Kapacitet Klinike: ima 40 bolesničkih kreveta.
Kadar Klinike: ima 103 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 1434, broj bolesničkih dana 13627, sa prosečnom dužinom lečenja 9,5 dana. Izvršen 14891 ambulantni pregled. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 36 bolesnika. Smrtnost iznosi 24,0%.

2. 1. 15. KLINIKA ZA Š1UĆNE BOLESTI ITUBERKULOZU
U 1939. godini počinje izgradnja posebne zgrade u Knez-Selu za tuberkulozne bolesnike. Od 1947. godine radi kao Sanatorijum za plućne bolesti. Tada je imao četiri klinička odeljenja sa 400 bolesničkih kreveta, bakteriološku laboratoriju i odeljenje za kolapsno lečenje tuberkuloze. U1956. godini Sanatorijum prerasta u Specijalnu bolnicu za tuberkulozu. Do udru-živanja sa Antituberkuloznim dispanzerom došlo je 1969. godine, kada nastaje Zavod za plućne bolesti i tuberkulozu. Grudno odeljenje Kliničke bolnice u Nišu pripaja se Zavodu 1971. godine. Rekonstrukcija, spremanje i formiranje Klinike za plućne bolesti i tuberkulozu učinjeno je 1982. godine. (251)
Tehnička opremljenost: kompletna aparatura za funkcionalnu dijagnostiku, fluorescentni mikroskop, aparat za analizu gasova u krvi, fleksibilni bronhoskop, rigidni bronhoskop, sterilizatori, aspi-ratori i drugi aparati, centralni gasovod i kompjuterska oprema.
Organizaciona struktura: odeljenje za nespecifične plućne bolesti sa odsekom za inhalacionu tera-piju, odeljenje za opstruktivne plućne bolesti sa kabi-netom za alergoimunologiju, odeljenje za tuberkulozu pluća sa kabinetom za mikrobiološku dijagnostiku, odeljenje za maligne bolesti pluća sa kabinetom za in-vazivnu dijagnostiku, odeljenje intenzivne i poluin-tenzivne nege, odeljenje subspecijalističke i konsul-tativne službe, kabinet za funkcionalnu dijagnostiku i rendgen kabinet.
Kapacitet Klinike: ima 150 bolesničkih kreveta.
Kadar Klinike: ima 153 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 841, broj bolesničkih dana - 33061, sa prosečnom dužinom lečenja 17,0 dana. Izvršeno 4060 ambulantnih pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 114 bolesnika. Smrtnost iznosi u 2000. godini 8,0%.

2.1.16. KLINIKA ZA FIZIKALNU ^ŠDICINU, REHABILITACIJU I PROTETIKU
Početak službe fizikalne medicine vezan je za 1957. godinu kada je u Niškoj Banji (vila "Tasković") formiran Centar za rehabilitaciju, u okviru ortopedske službe Hirurškog odeljenja, sa stručnim rukovodiocem dr Ivanom Kenigom. Centar je raspolagao sa 63 bolesnička kreveta. U 1961. godini preselio se u sadašnje prostorije. Broj bolesničkih kreveta povećao se na 92. U 1963. godini izdvaja se ortopedska služba i postaje Odeljenje za rehabilitaciju, koje 1971. godine dobija status Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, a kada je 1980. godine uvedena i protetika registrovan je kao Zavod za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i protetiku. Godine 1985. prerasta u Kli-niku za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i protetiku, da bi u 1990. godini bila udružena u Klinički centar. (61,96,100)
Tehnička opremljenost: raspolaže savremenom i neophodnom opremom za dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju. Ima savremeni hidro blok sa bazenom i kadama za podvodnu masažu i hidrogalvanske kade, Habart kadu, četvoroćelijske kupke, parafino terapijski blok, sale za rehabilitaciju i habilitaciju dece i odraslih, salu za terapiju radom, veliku i dobro oprem-ljenu elektroterapiju i više savremenih aparata za lasero i magneto terapiju.
Organizaciona struktura: odeljenje za rehabili-taciju posttraumatskih stanja, protetiku i ortotiku, odeljenje za rehabilitaciju neuroloških bolesnika, odeljenje za rehabilitaciju i habilitaciju dece, odeljenje za rehabilitaciju reumatoloških bolesnika i hemofilije, odeljenje ambulantno-polikliničke i konsultativne službe, i odeljenje za lasero medicinu.
Kapacitet Klinike: ima 43 bolesnička kreveta.
Kadar Klinike: ima 121 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 670, broj bolesničkih dana - 15058, sa prosečnom dužinom lečenja 22,5 dana. Izvršeno 14976 ambulantnih pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 55 bolesnika. Smrtnost u 2000. godni iznosi 0,3%.

2.1.17. KLINIKA ZA ZARAZNE BOLESTI

Odsek za zarazne bolesti, u sklopu Unutrašnjeg odeljenja Oblasne bolnice u Nišu, pominje se u 1927.
godini. Unutrašnje odeljenje je vodio dr Tihomir Ra-kić. Odsek se nalazio u prizemlju zgrade (danas Centra za nuklearnu medicinu!) a na spratu su bili tuberku-lozni bolesnici. U 1949. godini se sele tuberkulozni bolesnici pa se kapacitet Infektivnog odeljenja po-većao na 40 bolesničkih kreveta. Prvi specijalista za infektivne bolesti bio je dr Živojin Dimitrijević. U 1971. godini Infektivno odeljenje prerasta u Infektivnu kliniku, kasnije Kliniku za zarazne bolesti, a 1979. godine Klinika se uselila u savremeno oblikovanu zgradu. Klinika za zarazne bolesti udružila se u Klinički centar 1990. godine. (106,272)
Tehnička opremljenost: ima savremenu laborato-rijsku opremu i četiri monitoring jedinice za reani-maciju bolesnika, centralni razvod gasova i sve po-trebne aparate za respiraciju.
Organizaciona struktura: odeljenje za kapljične infekcije i febrilna stanja, odeljenje za zarazne bolesti nervnog sistema, odeljenje za gastrointestinalne u urogenitalne infekcije, odeljenje za dijagnostiku i zbrinjavanje karantinskih bolesti i obolelih od AGOb-a, sa odsekom za zbrinjavanje NGU pozitivnih i obolelih od AGOb-a, odeljenje za akutne i hronične infek-cije jetre, i odeljenje za arteficijalnu ventilaciju, monitoring vitalnih funkcija i parenteralnu ishranu.
Kapacitet Klinike: ima 72 bolesnička kreveta.
Kadar Klinike: ima 65 radnika.
Obim poslovanja: lečenih bolesnika u 2000. go-dini iznosi 2133, a broj bolesničkih dana - 20265, sa prosečnom dužinom lečenja od 9,5 dana. Izvršen 10761 ambulantni pregled. Na dan 26. marta 2001. godine lečena 52 bolesnika. Smrtnost u 2000. godini iznosi 1,8%.

2.1.18. KLINIKA ZA PSIHIJATRIJU
U1926. godini odrećen je rang Bolnice za duševne bolesti u Gornjoj Toponici ("prva vrsta"). Početak rada Bolnice veže se za 1927. godinu. Četiri izgraćena paviljona imala su 500 bolesničkih kreveta. Bolnica dobija naziv Psihijatrijska bolnica 1953. godine. U periodu od 1959. do 1965. godine izgraćena su četiri velika paviljona sa po 114 bolesničkih kreveta. Godine 1968. integriše se psihijatrijska služba sa neurološkom službom te nastaje Neuropsihijatrijska bolnica (kasnije Neuropsihijatrijska klinika!), posle učinje-ne fuzije sa neuropsihijatrijskim odeljenjem iz Niša. Klinika za psihijatriju nastaje transformacijom Neuropsihijatrijske klinike i udruživanjem u Klinički centar 1990. godine. (133,134)
Tehnička opremljenost: aparat za elektrošok terapiju i drugo.
Organizaciona struktura: odeljenje akutne psihijatrije za muškarce, odeljenje akutne psihijatrije za žene, odeljenje dnevne bolnice i odeljenje ambulantno-polikliničke službe.
Kapacitet Klinike: ima 85 bolesničnih kreveta.
Kadar Klinike: ima 109 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 1225, broj bolesničkih dana - 24617, sa prosečnom dužinom lečenja 20,1 dana. Izvršen 8701 ambulantni pregled. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 80 bolesnika. Smrtnih slučajeva nije bilo.

2. 1. 19. NEUROHIRURŠKA KLINIKA
Prvu neurohiruršku intervenciju u Nišu izveo je dr Ilija Nagulić 1956. godine u okviru rada Hi-rurškog odeljenja. Neurohirurški odsek pri Hirurškom odeljenju Kliničke bolnice u Nišu formi-ran je 1967. godine. U 1972. godini prerasta u Neurohirurško odeljenje, a ovo 1979. godine u Neurohiruršku kliniku. Neurohirurška klinika udružuje se u Klinički centar u Nišu 1990. godine. Neurohiruška klinika nalazi se na drugom i trećem spratu aneksa hirurškog bloka. (104)
Tehnička opremljenost: dve savremeno opremljene hirurške sale; kompleti modernih aparata i pribora za neurohirurgiju i anesteziju; savremeno opremljena intenzivna nega sa monitoring sistemom, defibrilatorima, centralnim razvodom gasova; pokretna radiološka i druga dijagnostička oprema; moderni aparati za sterilizaciju; kompjuterski sistemi i drugo.
Organizacija rada: operacioni blok; odeljenje anestezije, reanimacije i terapije sa odsekom za anesteziju i odsekom za reanimaciju; odeljenje opšte neurohirurgije; odeljenje za neurotraumu; odeljenje dečje neuro-hirurgije i odeljenje subspecijalističke i konsultativne službe.
Kapacitet Neurohirurške klinike: ima 36 bolesničkih kreveta.
Kadar Neurohirurške klinike: ima 93 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 1175, broj bolesničkih dana - 8727, sa prosečnom dužinom lečenja 7,4 dana. Izvršen 10391 am-bulantni pregled. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 38 bolesnika. Smrtnost iznosi 12,1%

2. 1. 20. KLINIKA ZA DEČJU HIRURGIJU I ORTOPEDIJU

Odeljenje za dečju hirurgiju i ortopediju Opšte bolnice u Nišu osnovano 9. marta 1953. godine. U vreme osnivanja koristilo prostorije Hirurškog odeljenja na drugom spratu (sobe 84 i 85), u stvari, 16 bolesničkih kreveta za odrasle. Osnivač dečje hirurške službe je prim. dr Milun Mitrović. Prepravljena terasa hirurškog odeljenja poslužila je za proširenje. Odeljenje za dečju hirurgiju i ortopediju preraslo u Kliniku za dečju hirurgiju i ortopediju 1. jula 1971. godine. Tada smeštena u prizemlju zgrade Interne klinike. Klinika za dečju hirurgiju i ortopediju udružila se u Kli-nički centar u Nišu 1990. godine. (148,180, 284)
Tehnička opremljenost: Klinika za dečju hirur-giju i ortopediju, osim ostaloga, poseduje dve opera-cione sale, ENO i EKO aparate, puls monitor, respiratore, defibrilator, servomed, dva inkubatora, cito-skop, bežični set za laparoskopiju i drugo.
Organizaciona struktura: operacioni blok; odeljenje za anesteziju i reanimaciju sa odsekom za anesteziju i reanimaciju; odeljenje za opštu dečju hirurgiju sa dnevnom bolnicom i prijemnom ambulantnom; odeljenje za neonatalnu hirurgiju, urgentna stanja i poluintenzivnu negu; odeljenje za ortopediju i traumatologiju; odeljenje za plastičnu hirurgiju i opekotine; odeljenje za dečju urologiju sa odsekom za EZ\UT lečenje kalkuloze i endoskopsku urologiju i odeljenje ambulantno-polikliničke i konsultativne službe.
Kapacitet Klinike: ima 80 bolesničkih kreveta (8 intenzivne nege, 60 poluintenzivne, 8 opšte i 4 za dnevnu bolnicu) i 21 postelju za majke pratilje.
Kadar Klinike: 109 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika iznosi 2959, a broj bolesničkih dana - 23458, sa prosečnom dužinom lečenja od 7,9 dana. Izvršeno ambulantnih pregleda - 28682. Sve tokom 2000. godine. Na dan 26. marta 2001. godine ležalo 67 bolesnika. Smrtnost u 2000. godini iznosi 0,7%.

2. 1. 21. KLINIKA ZA HEMATOLOGIJU I KLINIČKU IMUNOLOGIJU
Klinika za hematologiju i kliničku imunologiju nastala je prerastanjem Odeljenja za hematologiju, alergo-imunologiju i reumatologiju sa opštom i hematološkom laboratorijom Interne klinike u Nišu 1973. godine. Početak hematološke službe u Nišu povezan je sa Odsekom hematologije sa hematološkom laborato-rijom i dr Svetislavom Jovanovićem. Klinika za hematologiju i kliničku imunologiju udružena je u Kli-nički centar u Nišu 1990. godine. (25)
Tehnička opremljenost: poseduje laboratoriju za hematologiju, laboratoriju za imunohematološke pre-trage i moderne mikroračunare.
Organizaciona struktura: odeljenje za hematologiju sa odsekom za anemije, odsekom za maligne hemato-poetske bolesti i odsekom za poremećaje hemostaze; odeljenje za kliničku imunologiju; odeljenje za intenzivnu negu; odeljenje hematološke dijagnostike sa odsekom hematologije i odsekom imunologije i citogenetike; odeljenje dnevne bolnice i odeljenje subspecijalističke i konsultativne službe.
Kapacitet Klinike: ima 30 bolesničkih kreveta.
Kadar Klinike: ima 57 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 2151, broj bolesničkih dana - 9449, sa prosečnom dužinom lečenja od 4,7 dana. Izvršeno 5236 ambulantnih pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 23 bolesnika. Smrtnost iznosi 5,0%.

2. 1. 22. INSTITUT ZA RADIOLOGIJU
Nakon izgradnje namenske zgrade Okružne bolnice u Nišu 1910. godine počela je da funkcioniše i rendgen stanica sa rendgenskim aparatom koji su Okružnoj bolnici poklonili niški trgovci braća Nikolić. U 1923. godini zabeleženo da je poljski ratni rendgen aparat bio u kvaru. U 1928. godini, pri Obla-snoj bolnici formira se Zavod za rendgenologiju, kojim od 1931. godine rukovodi dr Veselin Krajčić - praktički osnivač rendgen službe u Nišu. Osnivanjem Kliničkog centra u Nišu organizaciono je definisan Zavod za radiologiju kao Institut za radiologiju. (37, 107)
Tehnička opremljenost: jedan ST aparat za neuro-radiološku i visceralnu dijagnostiku, dve sale za an-giografsku dijagnostiku, E5\UB aparat za litotripsiju kalkuloze urinarnog i bilijarnog trakta, osam kla-sičnih rendgen aparata, kolor dopler i jedan ultra-zvučni aparat.
Organizaciona struktura: kabinet za klasičnu radiološku dijagnostiku; kabinet za kompjuterizovanu tomografiju sa dva odseka - odsek za neuroradiološku ST dijagnostiku i odsek za visceralnu ST dijagnostiku; kabinet za ultrazvučnu dijagnostiku sa dva odseka - odsek za ultrazvučnu visceralnu dijagnostiku i odsek za vaskularnu ultrazvučnu dijagnostiku, kabinet za invazivnu dijagnostiku i interventnu radiologiju sa tri odseka - odsek za invazivnu neuroradiološku dijagnostiku, odsek za vaskularnu invazivnu i interventnu radiologiju i odsek za interventnu nevaskularnu radiologiju.
Kadar Instituta: ima 66 radnika.
Obim poslovanja: pregleda - 1232, ultrazvuk -9013, dopler - 6664, skener - 9126, ostale dijagnostičke usluge - 1182 i rendgen usluge - 8668 (u 2000. godini!).

2.1.23. INSTITUG 3 A KLINIČKU PATOLOGIJU I PATOLOŠKU ANATOMIJU

Usluge iz oblasti patologije i sudske medicine obavljane su do 1960. godine u Odeljenju za patologiju i sudsku medicinu Opšte bolnice u Nišu. Na čelu ovih službi nalazio se od osnivanja dr Nikola Bojanić. U 1962. godini osniva se Institut za patologiju u prosto-rijama na prvom spratu zgrade Medicinskog fakulteta u Nišu. Prve biopsije uraćene su 1963. godine. U 1970. godini formirana je samostalna ustanova. Godine 1974. izgraćen je novi objekat za potrebe Instituta za pa-tologiju i nabavljen elektronski mikroskop. U 1990. godini se udružuje u Klinički centar u Nišu pod nazivom Institut za kliničku patologiju i patološku anatomiju. (131)
Tehnička opremljenost: dve savremeno opremljene obdukcione sale; deset opremljenih subspecijalističkih kabineta za patohistološku, histohemijsku, hematopatološku i imunopatološku dijagnostiku; dvadeset mikroskopa; aparati za pripremu i obradu tkiva; mašina za održavanje laboratorijskih posuda i kompjuterska oprema.
Organizaciona struktura: kabinet za patologiju centralnog i perifernog nervnog sistema; kabinet za patologiju digestivnog trakta; kabinet za patologiju hematopoetskog i limfnog tkiva i tumora mekih tkiva; kabinet za patologiju urogenitalnog sistema, kabinet za patologiju dojke; kabinet za ginekološku patologiju; kabinet za patologiju kardiovaskularnog i respiratornog sistema; kabinet za pedijatrijsku i neonatalnu patologiju; kabinet za patologiju mišićnog tki-va i kabinet za imunopatologiju.
Kadar Instituta: ima 40 radnika.
Obim poslovanja: izvršeno 440 usluga u 2000. godini.

2 1 24 INSTITUT 3A NEFROLOGIJU I HEMODIJALIZU
Osnivač Instituta za nefrologiju i hemodijalizu je dr Spira Strahinjić. Savet Medicinskog fakulteta u Nišu doneo je odluku 13. januara 1972. godine o osni-vanju Instituta za nefrologiju i hemodijalizu a Okružni privredni sud u Nišu registrovao ga 26. novembra 1972. godine. U vreme osnivanja Instituta za nefrologiju i hemodijalizu nije bilo praktično ni prostora, ni kadra, ni sredstava. Uslovi se postepeno stvaraju. Institut za nefrologiju i hemodijalizu počinje sa ra-dom, bez jedinice za hemodijalizu, 3. novembra 1973. godine. U 1990. godini učlanjuje se u Klinički centar u Nišu. (269)
Tehnička opremljenost: raspolaže sa 26 aparata za hemodijalizu, ultrazvukom, spektrofotometrom, bio-hemijskim analajzerom i drugom složenom laboratorijskom opremom, aparatima i urećajima za operacionu salu, mikroskopom i drugom opremom za imunopatologiju, opremom za kulturu ćelija i kompjuterskim sistemom.
Organizaciona struktura: odeljenje za kliničku dijagnostiku i terapiju bubrežnih oboljenja sa odsekom kliničke nefrologije, odsekom peritonealne dijalize i odsekom povišenog krvnog pritiska bubrežnog porekla; odeljenje intenzivne nege; odeljenje za hemodijalizu; dnevna bolnica; kabinet ultrazvučne dijagnostike; kabinet za hiruršku pripremu bolesnika za dijalizu; tehnički kabinet za održavanje medicinskih aparata i odeljenje subspecijalističke i konsultativ-ne službe.
Kapacitet Instituta: ima 24 bolesnička kreveta.
Kadar Instituta: ima 157 radnika.
Obim poslovanja: broj lečenih bolesnika u 2000. godini iznosi 641, broj bolesničkih dana - 5685, sa prosečnom dužinom lečenja 8,9 dana. Izvršeno 62666 ambulantnih pregleda. Na dan 26. marta 2001. godine lečeno 16 bolesnika. Smrtnost u 2000. godini iznosi 5,2%.

2. 1. 25. CENTAR ZA MEDICINSKU BIOHEMIJU
Laboratorijska služba postoji od 1910. godine ka-da je izgraćena namenska zgrada za Okružnu bolnicu u Nišu. Do 1951. godine postojale su kliničko-biohemijske laboratorije, koje su opsluživali laboratorijski tehničari. U 1952. godini formirana je biohemijska laboratorija koja je vršila neke hematološke i biohemijske analize. Prostorije biohemijske službe su u stalnoj izmeni: današnja Klinika za kožne i polne bolesti, bivše Grudno odeljenje, bivša Klinika za dečju hirurgiju i ortopediju i na kraju sadašnji prostor (u 1970. godini!). U 1956. godini postaje Centralna biohemijska laboratorija, koja opslužuje vanbolničke bolesnike. Spajanjem Centralne biohemijske laboratorije Opšte bolnice i Biohemijske laboratorije Za-voda za zdravstvenu zaštitu u 1971. godini nastaje Institut za biohemiju i kliničku laboratoriju, koji kasnije prelazi u Zavod za medicinsku biohemiju. Centar za medicinsku biohemiju je formiran 1994. godine objedinjavanjem Zavoda za medicinsku biohemiju i osam laboratorija klinika Kliničkog centra u Nišu. (111)
Tehnička opremljenost: dijagnostička oprema je standardna. Poseduje biohemijski i gasni analizator.
Organizaciona struktura: kabinet za biohemijsku hematološku dijagnostiku; kabinet za biohemijsko ispitivanje telesnih tečnosti eksudata i transudata sa odsekom za ispitivanje proteina, odsekom za ispiti-vanje neproteinskih azotnih produkata, odsekom za is-pitivanje metabolizma lipida i ugljenih hidrata, odsekom za ispitivanje aktivnosti enzima i izoenzima, odsekom za ispitivanje elektrolita i oligoelemenata i odsekom za ispitivanje hormona, lekova i droga; kabinet za urgentnu biohemijsku dijagnostiku; kabinet za funkcionalnu dijagnostiku i naučno-istraživački rad i kabinet za biohemijsko-mikrobiološka ispitivanja sa odsekom za mikrobiologiju i odsekom za biohemijsku dijagnostiku.
Kadar Centra: ima 89 radnika.
Obim poslovanja: broj laboratorijskih usluga u 2000. godini iznosi 1253465.

2. 1. 26. CENTAR ZA NUKLEARNU MEDICINU

Prva ispitivanja štitaste žlezde radioaktivnim jodom vršena su na Medicinskom fakultetu u 1966. godini. A prvi organizovani oblik nuklearne medicine bio je Odsek za primenu radioaktivnih izotopa pri Internom odeljenju Kliničke bolnice u Nišu 1966. godine zaslugom prof. dr Stojadina Antića. Od-sek je pripojen Odeljenju za endokrinologiju, nuklearnu medicinu i dijabetes Interne klinike. U 1990. godini počinje s radom Klinika za endokrinologiju, bolesti metabolizma i nuklearnu medicinu. Objedinjavanjem službi nuklearne medicine Klinike za endo-krinologiju, bolesti metabolizma i nuklearnu medicinu, Instituta za nefrologiju i hemodijalizu i Zavoda za onkologiju formiran je Zavod za nuklearnu medicinu (kasnije Centar za nuklearnu medicinu) 1993. godine, kao "najmlaća" zdravstvena ustanova u sklopu Kliničkog centra u Nišu. (35)
Tehnička opremljenost: Centar raspolaže jednom gama kamerom, 3 š ukgo gama brojača, dva aparata za B1A i jednim aparatom za R1A.
Organizaciona struktura: kabinet za š uš) nuklearnu medicinu i kabinet za radioimunološke ana-lize i komplementarne metode.
Kadar: ima 22 radnika.
Obim poslovanja: usluge nuklearne medicine u 2000. godini iznose 23572. Na dan 26. marta 2001. godine učinjeno 36 usluga.

2. 1. 27. KLINIČKA APOTEKA
Izgradnjom namenske zgrade Okružne bolnice u Nišu 1910. godine "formirane su laboratorije, oprem-ljene bolesničke sobe bolesničkim inventarom, for-mirana je apoteka, urećenje bolnički krug i uvedene os-tale novine". Apoteka se nalazila u zgradi Internog odeljenja, potom, u zgradi Kožno-veneričnog odeljenja, i najzad, u zgradi Hirurškog odeljenja. Do 1910. godine, Okružnu bolnicu su snabdevale lekovima apoteke: Đorće Blesidesa, Dimitrija Fredića, Atile Okoli-čanjija, Svetozara Ruvidića i Petra Aranćelovića. U 1913. godini, u Okružnoj bolnici u Nišu radio je prvi apotekar - žena u Srbiji Desanka Ruvidić-Okoličanji. Posle Drugog svetskog rata, Apoteka je "prava fabrika lekova" (infuzije, dekoktumi, sirupi, rast-vori, masti, pilule, supositorije i drugo). Formiranjem Kliničkog centra 1990. godine osnovana je Klini-čka apoteka. (262,265,282)
Tehnička opremljenost: Klinička apoteka raspo-laže opremom za proizvodnju infuzionih rastvora. De-latnost se svodi na izdavanje gotovih lekova, potro-šnog materijala i proizvodnju infuzionih rastvora.
Organizaciona struktura: ima odsek gotovih le-kova i potrošnog materijala i odsek za proizvodnju infuzionih rastvora.
Kadar Kliničke apoteke: zaposleno 11 radnika (2 farmaceuta, 4 farmaceutska tehničara, i 5 nemedicinskih radnika).

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License