Aleksa Savic

ALEKSA SAVIĆ

Kako da se izbliza vidi plodan život Alekse Savića (Užice, 9. mart 1878. Niš, 27. januar 1928.)?
Život dobrog lekara. Poznatog ratnika. Uspešnog ministra.
Živi u raznim sredinama. Svaka ga prisvaja. I ponosi njime.
I neguje uspomenu na tu dragu ličnost.
U sećanje priziva sve dobro njegovo.
Iz Užica krenu putanjom nade koju mu Bog obeleži.
Onako plećat. Pronicljivih očiju. Blagolikog izgleda.
Obrazuje se u rodnom Užicu. Na Velikoj školi u Beogradu uči tehniku. Dok se ne stvori prilika za medicinu.
Užički srez probira Aleksu Savića 1896. da studira medicinske nauke. U Gracu. Sa drugim srpskim mladićima.
Doctor midicinae universae postaje 23. aprila 1903.
Služi vojni rok u Drinskoj bolničarskoj četi. U Valjevu.
Valjevu će se vratiti u "vreme smrti".
Lekarski staž provodi u Ginekološko-akušerskom odeljenju Opšte državne bolnice u Beogradu.
Aođe dan. Da na zov daljine krene za svojom sudbinom. I svojim poslanjem.
Uporno odlučan. Naglašeno obziran. I prepun poštovanja za drugog.
Tako se obre u Prokupačkom srezu 15. septembra 1904.
Kao "lekar sreza prokupačkog u pograničnom okrugu topličkom, sa sedištem u okružnoj varoši Prokuplje".(63)
I osta na Hisaru, što na Prokuplje gleda, 1928.
(23. aprila 1966. otkriva se svečano restaurisani nadgrobni spomenik Aleksi Saviću na Hisaru, u prisustvu sinovice profesora Julke Popović-Savić, uglednog pneumoftiziologa iz Beograda!).(12)
One uklesane reči!
"Na ovom mestu sahranjen je po izričnoj želji da bude u svojoj Toplici, kod svojih Topličana koje je tako voleo i čijem je dobru svoj život posvetio".
U tim vremenima Toplica prepuna bolestima. I svekolikim nedaćama. I zamašnim nemanjima.
Zar da ga tu nada ostavi!
Može li Aleksi Saviću nešto da izmakne?
Stigne svuda. I čuje sve. I onaj poziv bolesnog. I slabe krike vapaja. I taj šapat umirućeg.
Satima bolesniku putuje. Na sipljivom konjiću. Sa brzometkom u krilu. I pandurima u pratnji. Da nekako pretekne. I odbrani se od čopora gladnih vukova. I zaseda okrutnih hajduka.
Bože dragi, čudne li povorke!
Prti zavejane puteljke. Kraj breza snegom ogrnutim. Dok se vetrovi u nebeskim visinama nadmeću. A promrzle zvezde drhću na zimskoj studeni.
U zabačenoj kućici brižne oči na prozoru. Onaj dim polegao kraj plota oronulog. I onaj psić zaćutan.
Aleksa Savić pregleda. I leči. I daje. Njegova ruka je uvek iznad.
Bog se ljudima obnoć javlja.
A kad se nasmejana zora promoli kreće natrag.
I ostavi radost za sobom. Što jedan život nastavi da živi.
Sve ratove ratuje. Od 1912. do 1918.
Po Srbiji.
I tamo daleko.
I sve bolesti boluje (trbušni tifus, pegavac, povratna groznica, dizenterija, kolera).
Ratne obaveze Alekse Savića su odgovorne. I tako različite (komandir Bolnice Drinske divizije, upravnik Bolnice za koleričare, član Sanitetskog odeljenja Vrhovne komande, član Međunarodne komisije za higijenu).
Bavi se medicinom i infektologijom.
Bakteriologiju izučava kod profesora Hiršfelda od 1915. do 1918. u Valjevu i Solunu, i kod profesora Vidala od 1919. do 1921. u Parizu.
Uči oduševljeno.
Ponašanje s nežnošću izmešano.
Ona velika pomoć profesoru Hiršfeldu!
Da njegova laboratorija postane centar lekarskog života.
"Zahvalnost je osobina ljudi dobre građe",.(28) Tako Aleksa Savić stvaralački zri. I na delu meri domete svoje.
Od 1921. upravlja Niškom oblasnom bolnicom u Nišu. I vodi Interno odeljenje.
Predsednik je Lekarskog udruženja za Niš i okolne okruge.
Uspesi su stalna pratnja.
U 1925. postaje narodni poslanik zaToplički okrug.
Na listi Radikalne stranke.(bZ)
Kakva nadmoć nad protivnicima!
Kolika vera topličkog čoveka u Aleksu Savića!
I želja da mu dobra umnoži. Pomogne u izgradnji vodovoda. I Bolnice kraj Toplice reke (1929.). I one Poljoprivredne škole, što i danas traje (1927.). I preko šesdeset higijenskih vodnih objekata. I mnogo drugoga.(bZ)

  • U 1908. zasadi borovu šumu na Borovnjaku. I brdu iznad Bolnice.(6Z)

Pod nebom čistim.
U 1927. (16. juna) je ministar narodnog zdravlja u kabinetu Velje Vukićevića.
A pisani beleg govori. O ministarskim htenjima Alekse Savića: o želji za jedinstvenom preventivnom i kurativnom službom, o težnji da se zdravstvena služba približi bolesnom čoveku. I puno još.
Testamentom zavešta 400 hiljada dinara za izgradnju spomenzadužbine na Hisaru bolesni da se oporavljaju.(6Z)
Do Drugog svetskog rata, iz njegovog legata, nagrađuju se najbolji književni radovi učenika o svetom Savi.(bZ)
Zdravlje Alekse Svića kopni naglo. Bubrežna bolest, i njene posledice, bujaju.
Kad se životni kraj približi zaputi se Aleksa Savić u Prokuplje. Da mesto obeleži na Hisaru za svoj večni dom.
Čudesno spokojan. Na domaku smrti. Onaj "Savićevac"!
Oplakan koliko zasluži. I ožaljen kako priliči. Od topličkog naroda. I šire.
Medicinsku školu nazva "dr Aleksa Savić".(63) Za sećanje na dobrotvora čiji su dani "kao lišće razvejani".(11)
I njegovog lika netaknutog!

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License