Brojno Stanje I Plate Cetnickih Odreda

BROJNO STANjE I PLATE ČETNIČKIH ODREDA

Od prvih dana isplate četničkih odreda od strane Nedićeve vlade pojavio se problem brojnog stanja četnika u odredima, ali i uopšte postojanja nekih odreda, koji su figurirali na platnim spiskovima. Vojvode su uvećavale brojno stanje svojih odreda - kako bi dobili veća sredstva, a sam Kosta Pećanac, pod svojom neposrednom komandom imao je trinaest odreda sa oko 1.700 četnika, tj. za toliki broj odreda i četnika primao je pare na ruke. Takođe vojvodi Mašanu Đuroviću isplaćivana su sredstva za grupu od pet odreda sa 1.200 ljudi.

Prema platnom spisku za januar 1942. godine Komanda žandar-merije isplatila je Kosti Pećancu 12.554.290 dinara za 41. odred i 3.000 ljudi. Pre isplate komandant žandarmerije, Steva Radovanović, vršio je proveru brojnog stanja i četnika u njima, i utvrdio da su neki odredi višestruko uvećavali brojno stanje, pa u pismu Pećancu od februara 1942. godine, kaže:

"Povećanje brojnog stanja četničkih odreda ide tako daleko da ima i takvih odreda koji sačinjavaju platni spisak kao da ih ima stotinu, a u stvari ih je desetak…" Žaleći se Nediću na postupke generala Radovanovića koji zahteva "da opravda podignutih šest milijona dinara", Pećanac se u pismu od 19. aprila 1942. godine, zalaže da se isplata četnika vrši njegovom (Pećančevom) naredbom "kako to dolikuje tradicijama četničke organizacije" - odnosno kako odgovara Pećancu i njegovim vojvodama. Na ponovljene zahteve iz Beograda da opravda još četiri i po miliona koje je lično primio, mimo para za isplatu četničkih odreda, Kosta Pećanac u pismu Nediću od 20. maja 1942. godine, piše:

"Mnogopoštovani gospodine predsedniče i moj ratni druže!

U prvim danima kada ste stupili na čelu vlade ne radi slave i veličine, nego radi spasa srpskog naroda, ja sam istu žrtvu učinio STVARAJUĆI SPORAZUM SA OKUPATOROM, bio sam iskren vaš saradnik i to sve za ljubav našeg napaćenog naroda. No mnogi vaši nazovi prijatelji i mojim neprijateljima to nije godilo, naročito se u ovome istakao vaš veliki prijatelj gospodin Steva Radovanović a tome je kumovao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova gospodin Ceka Đorćević. Jedino mi je žao na vas gospodine pred-sedniče iz ovog razloga - sami ste mi obećali da ćete likvidirati one priznanice, koje sam davao porodicama izginulih vojvoda, četovoća i četnika koje iznose nešto jače od jedan milijon dinara… Ostale pare sam potrošio za narod držim se one narodne "glas narodni glas božji". Kada je država mogla priznati ono ranije valjda to može i danas. Poručite gospodinu Stevi i Ceki da se ne bi današnja država po njihovom ubećenju oštetila, a ubuduće potpisani neće primiti ni jedan dinar i živeće kao što je do sada živeo od ljubavi i volje naroda…"81

Tako je pisao, ali je novac i dalje primao i potpisivao priznanice, jer jedino od čega ne bi ni jedne sekunde mogao živeti jeste "ljubav i volja naroda". Toga je, očigledno, bio svestan i sam Milan Nedić, koji je na margini istog pisma, svojeručno napisao: "E, moj vojvodo!"

Iz knjige: ČETNICI KOSTE PEĆANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU - Milorada Kozića

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License