Cegarska Suocavanja

Čegarska suočavanja
Uzroke poraza ustanika na Čegru istoričari bi trebalo definitivno da razjasne, a dobar povod za to je obeležavanje dva veka od srpske tragedije na brdu kod Niša

Niš - Grupa niških kulturnih poslenika i istoričara okupljena oko „Niškog vesnika“, revije za negovanje tradicija i očuvanje baštine Niša, nestrpljivo iščekuje formiranje gradske vlasti kojoj će izneti svoje predloge i predočiti značaj obeležavanja 200-godišnjice Čegarske bitke, 1. juna naredne godine.
Istoričar i raniji direktor Narodnog muzeja u Nišu Bogomir Stanković, koji je rukovodio organizacijom obeležavanja 180-godišnjice Čegarskog boja, oglasio se stavom da događaj na Čegru 1809. godine zaslužuje posebnu pažnju istoričara koji bi morali da saopšte celovitu istinu o uzrocima propasti srpske kameničke ofanzive (Kamenica, selo pored Čegra). Zalažući se za održavanje simpozijuma uz prisustvo eminentnih istoričara, Stanković ukazuje da posebno treba objasniti ulogu ruskog izaslanika Konstantina Rodofinikina. Istoričari bi posebno morali da rasvetle događaj u kome Rodifinikin čita Karađorđu pismo glavnokomandujućeg ruskih snaga u Vlaškoj kneza Prozorovskog koji od ustanika traži da krenu u ofanzivu protiv turskih snaga obećavajući pomoć. Rodofinikin je istog časa, kada je završio sa čitanjem, pismo strpao u nedra, ne pruživši priliku Karađorđu da se uveri u njegovu sadržinu. Možda taj događaj ne bi budio interesovanje da, prema pojedinim istorijskim izvorima, Rodofinikin, poreklom Grk, nije stajao na čelu zavere skovane još 1908. godine, koja je imala za cilj svrgavanje Karađorđa. Prema tim izvorima, 1809. je trebalo da bude godina nove velike seoba Srba u Rusiju. Sadržina pisma koje je posedovao ruski izaslanik posebno je pod sumnjom od avgusta 1809. godine, kada je, moleći za pomoć, Karađorđe dobio odgovor Prozorovskog sledeće sadržine: „Što kričit, meni piše g. dejstvitelni statski savetnik Rodofinikin da Turaka tamo nema“.
Rodofinikin je krajem avgusta 1809, sa Petrom Dobrnjcem i mitropolitom Leontijem, pobegao iz Srbije posle svoje „dvostruke igre“ - ohrabrivanja ustanika i obećanja Turcima da ruske trupe u odsudnom času neće preći Dunav. Stanković posebno apostrofira i trenutak kada Dobrnjac na samrti priznaje da je izdao na Čegru. Istoričari bi posebno morali da rasvetle i ulogu glavnokomandujućeg srpskih snaga na Čegru Miloja Petrovića, kuma predsednika Praviteljstvujuščeg sovjeta Mladena Milovanovića, koga su ustanici 1810. godine ubili kao izdajnika. Milovanovićeva je zasluga da je za komandanta izabran onaj koji nije bio najbolji. Prema kazivanju hroničara, Milovanović se nadao bogatom plenu iz Niške tvrđave koji bi, bar njegov najveći deo, podelio sa svojim kumom. Petrović, osim što je oklevao sa napadom na Niš, zabranjuje srpskim ustanicima da priteknu u pomoć Stevanu Sinđeliću, dok, kako je već poznato iz istorije, Hajduk Veljko, pa za njim i Petar Dobrnjac, posle svađe vojvoda, a pre odsudne bitke, napuštaju položaje oko Čegra. Stekavši premoć, Turci su odbranili Nišku tvrđavu za koju su i sami govorili, izgube li je, izgubili su i kontrolu nad Srbima.
Ali, osim što događaji u vezi sa bitkom na Čegru zahtevaju sveobuhvatni istorijski pristup, i sam kompleks mora biti pripremljen za predstojeću dvestagodišnjicu. U prvom redu tu se misli na izgradnju Srpske kuće, kao i na uređenje turističkih staza do značajnih okolnih lokaliteta.
Inače, prvi spomenik na Čegru podigao je Milan Obrenović Oslobodilac 1878. godine. Obilazeći to istorijsko mesto, grupa nemačkih i engleskih turista bila je 1924. godine impresionirana Ćele-kulom, ali još više iznenađena neuglednim spomenikom na mestu bitke. Svoje impresije su izneli niškom vladici Dositeju, koji je kralju Aleksandru Karađorđeviću predložio podizanje većeg i lepšeg spomenika. Tako je i bilo, gradnja sadašnje kule završena je 1927. godine, a obimniji radovi na kuli i oko nje izvedeni su povodom 150. i 180. godišnjice Čegarske bitke.

D. Janković, Politika

Reakcije

[objavljeno: 24/06/2008]

wladimir , 23/06/2008, 22:43

bitka na čegru je jedan od najtužnijih detalja srpske istorije, slika naših najstrašnijih i najgorih naravi…pojedinačni i uski,trenutni interesi iznad opštih i dalekosežnih pretvorili su potencijalnu srpsku pobedu na čegru u strašan poraz koji su turci iskoristili u propagandne svrhe na njima svojstven način izgradnjom ćele kule. istorijsku pouku iz ovog dogadjaja nismo izvukli, pa i danas bolujemo od istih problema…

sava vavek, 25/06/2008, 09:50

Skloni smo da ostavljamo stvari nerazjašnjene, pa nam se one onda ponavljaju. Mi ćemo krenuti napred kad popu budemo rekli pop, a bobu bob, i kada bude postojala jedna sveta srpska stvar iznad svih posebnih i pojedinačnih interesa.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License