 |
| Ćele-kula, izgled iz 1860. godine |
Ćele-kula - Milorad Šapčanin
Najneobičniji spomenik na svetu u koji je uzidano oko hiljadu lobanja srpskih junaka izginulih pod vođstvom Stevana Sinđelića
Još beše ceo čas do mraka. Zapovedim da mi dovedu konja i odjezdim kroz varoš put Banje. Sunce na zahodu, a vetar duvaše prohladan. Konj je grabio žurnim korakom, čas po je glavom mahao i onu crnu zamršenu grivu rastresao. Dobro otimaren, imađaše tako svetlu dlaku da se večernja rumen po njoj odbijala. Ja sam tako željno udisao onaj sveži vazduh što ga vetrovi donošahu sa okolnih brda, koja još spavahu dubokim zimskim snom.
Na polunaoblačenom nebu gorele su ivice onih gomilica oblaka, što se plazahu tamo nad zapadnim brdima. Gdegde, na vencima planinskim, prelivahu se obasjani snegovi žuto-belim, ružičastim i ljubičastim bojama. Ko te ne bi voleo, ti puno životna vazda mlada i lepa prirodo! Nikad te se neću dovoljno nadisati i nagledati!
S desne strane od luta opazim stari, taman zid. To je bila poznata Ćele-kula, koju podigoše Turci od svetih glava naših slavnih junaka, koji padoše u onoj kobnoj borbi na Kamenici. Kad bejah blizu nje, odjašem; konju vezah uzdu za drvo, a ja i nehotice skidoh kapu s glave i počeh razmatrati ovaj spomenik naše teške borbe a turskoga varvarstva.
Kula je još i danas viša od dva hvata, glave su većinom uklonjene, ali ih je nekoliko dočekalo da ih uklone i sahrane njihovi oslobodioci, braća iz Srbije. Jedna vrlo lepo očuvana glava poslana je u muzej. Glave su bile poređane u redovima jedan nad drugim, a licem napolje.
Još se i sada vrlo lepo vide okrugle žlebotine, u kojima su počivale, a iz kojih su izvađene. U mnogom žlebu i danas stoje prilepljeni potioci ili celo teme izvađene glave. U gornjem redu, poviše unutra, još se i onda videla po gdekoja glava.
Poče padati mrak, a ja se mislima prenesoh u prošlost. Bože moj, mišljah onako rastužen, možda koji bliski srodnik ovih mučenika ranjen leži u ovoj bolnici što je iznad kule, pa i ne zna da je tako blizu svoga velikoga dede. Poljubivši jedan kraj od kule, pomolih se za velike duše:
tiho počivajte u zemlji za koju ste život položili. Iz vašega praha, slavni naši dedovi, ponikoše novi borci i osvetnici. Dva velika i mirišljava cveta polažu na vaš uzvišeni grob: oslobođenje i nezavisnost.
Napis o Ćele-kuli objavljen je u Srpskoj čitanci. Druga knjiga. Za III razred osnovnih škola u Kraljevini Srbiji. Deveto izdanje, 1912. godine. Preuzet je iz putopisa S Drine na Nišavu 1877/78. godine, posle srpsko-turskog rata i oslobođenja Niša. Njegov autor je pesnik, pripovedač, dramski pisac i pedagog Milorad Šapčanin (1847, Šabac - 1895, Beograd), jedan od najpopularnijih srpskih pisaca u drugoj polovini 19. veka. Pomenuta čitanka bila je vascela tako sastavljena da budi i podstiče patriotski duh mladih osnovaca i njeno deveto izdanje pojavilo se upravo u godini kad je započeo Prvi balkanski rat 1912.
Ćele-kula je sazidana u neposrednoj blizini Vojne bolnice u Nišu, na putu za Nišku banju. Posle turske pobede nad srpskom ustaničkom vojskom u boju na Kamenici 1809. godine, nju je podigao niški paša i u njene zidove ugradio 952 lobanje srpskih ratnika izginulih pod vođstvom proslavljenog junaka Stevana Sinđelića.
Godine 1877. četvorougaona Ćele-kula pokrivena je krovom, a docnije je oko nje podignuta kapela koja zaštićuje ceo spomenik.
Priredio: Miodrag Maksimović