Cetnicko Partizanski Napad Na Krusevac

ČETNIČKO-PARTIZANSKI NAPAD NA KRUŠEVAC

Partizani su u početku formiranja Pećančevih četničkih odre-da nudili četnicima zajedničke akcije protiv Nemaca. Štaviše, i sami četnici su, služeći se rodoljubivim parolama, pozivali graćane u svoje redove radi borbe protiv okupatora. Dešavalo se u raznim prilikama da su pojedine Pećančeve vojvode takvu saradnju prihvatale, ne želeći da prihvate otvorenu saradnju Koste Pećanca sa oku-patorom. Pećanac je izdavao stroga narećenja da se "na Nemce i Italijane ne sme udarati" bez njegovog narećenja, zato ga je zajednička akcija partizana i četnika prilikom napada na Kruševac 22. septembra 1941. godine iznenadila i ogorčila. Čim je obavešten od nemačkog feldkomandanta iz Niša da su neke njegove i "pobunjeničke jedinice" (partizani) napali na Kruševac, Kosta Pećanac je mo-bilisao nekoliko najpouzdanijih odreda u Toplici i krenuo sa njima ka Kruševcu.

Napad na Kruševac, na inicijativu Rasinskog partizanskog odreda, prihvatili su četnički komandant, (tada) major Dragutin Keserović - vojvoda rasinski i potpukovnik Milutin Radojević - vojvoda stalaćki. Njima se priključio i general Ljuba Novaković - vojvoda šumadijski, pa su dogovorivši se o taktici napada, napali nemačku posadu u Kruševcu. Imali su dosta uspeha. Rasinski partizani su zauzeli i uništili deo skladišta benzina, kao i nekoliko aviona na aerodromu i trebalo je još malo vremena pa da Kruševac bude osloboćen. Međutim, četnici su zastali na prilazima Kruševcu, dobivši narećenja Koste Pećanca da odmah obustave borbu. U naređenjima im se pretilo i smrtnom kaznom zbog neposlušnosti. Četnički odredi koji su pod ličnom komandom Koste Pećanca, pristigli na područje Kruševca, suzbili su Rasinski partizanski odred, a odredi Radojevića i Keserovića su se povukli. Četničke jedinice su zaposele prvo uži, a zatim i širi rejon Kruševca, kao i sam grad i tako je napad na Kruševac propao. Svedočenje o ovoj, prvoj zajedničkoj oružanoj akciji, Pećančevih četnika i Nemaca, ostavio je tada pripadnik četničkog odreda, Veljko Popović.39 On je tih dana bio četnik u Kuršumlijskom odredu Vlastimira Najdanovića i kada su dobili naredbu za pokret, četničke starešine dugo nisu smele da kažu kako idu u pomoć Nemcima. Saopštili su im da su šiptari krenuli ka Kuršumliji, pa treba da im se suprotstave. Tek kada su ih, umesto ka Kosovu, poveli usiljenim maršem prema Blacu, videli su da je nešto drugo u pitanju. Iz Blaca su krenuli ka Kruševcu, dok su ih sustizali nemački vojni kamioni puni četnika iz odreda popa Mike - vojvode jastrebačkog. Od Jankove klisure Nemci su potrpali u kamion i Kuršumlijski četnički odred u kome je bio i Popović i prebacili ih do Stepoša, sela na putu za Kruševac. Ovde su zatekli Kostu Pećanca dok je nemačkim komandantima pokazivao nekog čoveka obešenog na banderu, za koga je rekao da ga je on lično ubio i naredio da bude obešen, zbog neposlušnosti. Kosta je nemačkim džipom produžio za Kruševac, a Kuršumlijski četnički odred, podeljen u tri grupe, krenuo je na položaje. Prva grupa je otišla na most preko Zapadne Morave, druga je ostala u selu Stepoš, a treća je otišla ka planini Goč. Sutradan su sve tri grupe sišle u Kruševac i odatle raspoređene u obližnja sela radi zaštite grada. Popović piše da je većina četnika bila iznenađena otvorenom saradnjom četnika sa Nemcima, a posebno su bili potreseni kada su ugledali obešenog čoveka i Kostu kako se hvali Nemcima da ga je on ubio. Kraj obešenog čoveka stajala je uplakana devojka, ćerka ubijenog, jer Kosta nije dao da bude sahranjen.
Iz knjige: ČETNICI KOSTE PEĆANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU - Milorada Kozića

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License