Dodatak Istoriji Nisa

Bitka nod Niša
10, 11 i 12 oktobra 1918 godine i konačno oslobođenje.

Proboj Solunskog fronta počeo je 14 septembra (po novom) 1918 godine.

Tok ratnih operacija pretvorio se odmah u pobedonosno nastupanje srpske vojske i može se ovako pratiti: 27 septembra prva armija je bila na liniji Veles-Sveti Nikola, a druga armija na Ovčem Polju. 28-30 septembra obe armije nastupaju na putu Kumanovo-Kriva Palanka-Ćustendil.

Bugarska je 29 septembra potpisala primirje i neprijateljstva su prestala 30 septembra. Posle sloma Bugarske I srpska armija, pod komandom đenerala Petra Bojovića, dobila je zadatak da goni austronemačke trupe, koje su odstupale na sever. 3 oktobra 1 srpska armija sa francuskom konjičkom brigadom preduzela je nastupanje ka Vranju, goneći neprijateljske trupe koje su u otstupanju sistematski rušile železničke pruge. 4 oktobra naša vojska je zauzela Vranje i produžila dalje gonjenje, 5 zauzela Vladičin Han, a 6 probila se pod borbom kroz Grdeličku Klisuru i osvojila Grdelicu. Od Grdelice francuska konjička brigada dobila je samostalan zadatak da goni neprijatelja ka Pirotu i da preseče prugu Niš-Pirot-Sofija. 7-g oktobra prva armija zauzela je Leskovac, a 8°g Brestovac i Žitni Potok. 9 oktobra priprema se za napad na Niš. Dotle su se neprijatelji spremali i utvrćivali da kod Niša dadu bitku i otpor, te da zaustave srpsko napredovanje. Niš je bio važan saobraćajni čvor i strategijska tačka. Neprijatelj je poseo položaje: planina Seličevica-Kurvingrad- leva obala reke Toplice. Oni su tu izvršili koncentraciju svežih trupa, a to su bile: deveta austrougarska divizija sa tri nemačka puka, zatim 217 nemačka divizija, koja je iz Sofije prebačena železnicom, i 219 nemačka divizija koja je sa ruskog fronta dovezena u Niš, i potrebna artilerija1).

Brojno stanje bilo je ovako:

Neprijatelj je imao 47 bataljona pešadije, 36 poljskih baterija, 15 brdskih baterija, 4 teške baterije i 6 eskadrona;

Prva srpska armija imala je 27 bataljona pešadije, 18 poljskih baterija, 9 brdskih baterija, 2 teške baterije i 6 eskadrona.

Dakle neprijatelj je bio brojno nadmoćniji za 20 bataljona pešadije i 26 baterija 1).

Drugi materijalni faktori obeju vojsaka bili su ovi:

Neprijatelj je imao jake prirodne ioložaje za odbranu i trupe odmorene koje su do Niša došle železnicom. Naša prva armija stigla je do pred Niš posle krvavih borbi i napornih marševa čak od Solunskog fronta; dakle, umorna usled neprekidnih borbi, teških marševa, slabe ishrane i velikog pobolevanja od gripa, naša vojska pred Nišem je bila svedena na 6000 pušaka. Sem toga bilo je i snabdevanje naše vojske vrlo otežano usled razorenih puteva, pruga i mostova. Sem toga prva armija je mogla nositi sobom municiju samo za jedan dan. . Najzad velika oskudica u odelu i obući, pocepana zbog marševa i rđavog vremena. skoro polovina vojnika bila je bosa. Prema svemu ovome, neprijatelj je kod Niša bio nadmoćniji u pogledu materijalne spreme.

I u pogledu strategijskom prva srpska armija bila je u vrlo rđavom položaju, jer je bila i suviše napred istaknuta i skoro usamljena, i to od druge srpske armije, koja se nalazila kod Velesa 180 kilometara a od ostale savezničke vojske 280 kilometara.

Znajući sve to, komandant Solunske vojske đeneral Franše d' Epere ozbiljno se zabrinuo za sudbinu prve srpske armije. Zato je bio uputio Srpskoj vrhovnoj komandi u Skoplju ovakvo naređenje: da bezuslovno obustavi dalje nastupanje prve srpske armije, koJa treba da stane na osvojenim položajima, tu se utvrdi i sačeka dolazak druge srpske armije i ostalih saveznika: „Prva sraska armija srlja u avanturu i ona Ne kompromišovati ceo naš usieh, zato apsolutno ooustavite dalje njeno nastuaanje ka Nišu".

Dobivši tako naređenje Srpska vrhovna komanda u Skoplju uzela je u rasmatranje celu situaciju na bojnštu i našla da je materijalni faktor bitke, koja se imala voditi, potpuno u korist neprijatel>a a na našu štetu. Sem toga, u strategijskom pogledu Nemci su imali sve razloge da pošto poto Niš zadrže u svojim rukama kao vrlo važnu geografskostrategijsku tačku, jer je Niš čvor saobraćaja za Carigrad i jedina veza sa Turskom. Ali i Srpska vrhovna komanda bila je opet svesna velike važnosti Niša, kako u strategijskom pogledu, tako isto i još više u pogledu moralnog dejstva na celu našu vojsku, kad bi Niš osvojila. Ona je, dakle, morala težiti da ta varoš što pre bude u našim rukama.

„Niš je imao naročitoga uticaja na dušu cele srpske vojske, to je druga srpska prestonica; oslobođenjem Niša bili smo ubeđeni da je oslobođenje ostale naše Otadžbine laka stvar. Niš je imao naročito psihičko ili još bolje da kažem magičko dejstvo na duh cele srpske vojske. Niš je davao snage našim umornim vojnicima, da junački polete u boj protiv jačega neprijatelja sa uverenjem da će ga tući, - i tukli su ga".1)

Srpska vrhovna komanda došla je do uverenja da je moralni faktor u ovom trenutku pretežniji od materijalnog faktora bitke i da je on na našoj strani, po onoj narodnoj: „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka".

Vojno-političko stanje u tom času bilo je povoljno po nas, jer je Bugarska kapitulirala, Turska nudi mir, AustroUgarska je ozbiljno pokolebana na zapadnom froitu i naši saveznici preduzeli su uspešnu ofanzivu, a Nemačka vrhovna komanda izgubila je nadu na pobedu i savetuje cara i kancelara da zaključe mir po svaku cenu. Najzad i ono što je najglavnije: „Srpska vojska je opijena uspesima, i svaki srpski vojnik je heroj, za njega nema nikakve prepreke na putu za njegov dom, nikakav bedem ga ne može zadržati da ne dođe do svojih milih i dragih, ne postoji nikakav artiljerijski baraž, koji može zaustaviti srpskoga vojnika, rešena da oslobodi Srbiju i ujedini ceo naš narod".

„Prilikom rešavanja ovoga važnog pitanja od strane Vrhovne komande i njenog načelnika štaba nije bilo nijednog momenta kolebanja šta da se radi; doneto je brzo rešenje da se nearijatelj kod Niša naaadne odmah i ova varoš osvoji, a iotom produže operacije u cilju arodiranja ka Dunavu i Savi".

Istog časa i komandant prve srpske armije đeneral Petar Bojović hitnom depešom molio je Vrhovnu komandu za odobrenje da napadne neprijatelja kod Niša i ovu varoš osvoji.

Vrlo je karakteristično ovo zapažanje đenerala Petra Pešića: „Kod Niša je dokumentovano ne samo herojstvo srpske vojske i njen izvanredno veliki patriotizam i preziranje smrti kad je u pitanju oslobođenje Otadžbine i ujedinjenje nacije, već i jedinstvo misli i doktrine između najviših srpskih štabova i trupnih komandanata. -

„Slobodno se može tvrditi da u istoriji ratova teško je naći sličan primer: tri slabe, iznurene, gladne i bose srpske divizije napadaju na dva puta nadmoćnijega neprijatelja, na vrlo jakim položajima, i da ga tako potuku, da je on bio nemoćan da stavi ozbiljan otpor prodiranju srpske vojske do Temišvara, Ljubljane, Rijeke i Skadra. Jedinstven primer za naša pokolenja i izučavanje strategije i taktike u našim vojnim školama".1)

Bitka je odmah i otpočela:

10 oktobra prva armija izvršila je napad na planinu Seličevicu. koja je bila vrlo jako posednuta. Francuska konjička brigada produžila je da nadire ka Babušnici, a eskadron srpske konjice ka Kuršumliji.

Posle vrlo jake borbe kod Niša, u kojoj su Austro-Nemci nekoliko puta preduzimali bezuspešne protivnapade, srpske su trupe zauzele Seličevicu. Francuska konjička brigada osvojila je Babušnicu, a eskadron srpske konjice Kuršumliju. 11 oktobra prva armija naterala je obuhvatnim manevrom austro nemačke trupe da napusti Niš, koje su bacale iz aeroplana bombe na varoš, u koju još nisu bile ušle srpske trupe. Nemci su se žestoko tukli, ali uzalud, jer je 12 oktobra naša prva armija izbila kroz Niš na visove severno od varoši, u kojoj je zadobiven veliki ratni materijal. I tako je Niš pao u srpske ruke posle tri godine robovanja, i dočekao konačno oslobođenje.
Francuska konjička brigada zauzela je Belu Palanku, a 1 konjički puk zauzeo je Prokuplje.

13-14 oktobra prva armija nastupa ka Aleksincu i 15 oktobra zauzela Aleksinac, i tako dalje.

Do 3 novembra cela Kraljevina Srbija bila je potpuno oslobođena.

3 novembra prešla je srpska vojska Dunav i nastupala na sever.

13 novembra ušla je srpska vojska u Suboticu i istog dana potpisato je primirje sa Mađarima.

Na zapadu srpske trupe su izbile na Jadransko more i posele sva pristaništa od Skadra do Bakra i Sušaka.

Najzad, 1 decembra u Beogradu izvršeno je ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca.

Od toga trenutka oslobođeni Niš je ušao ponova u sastav Srbije a preko nje posredno i u sastav nove države i narodne zajednice, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Niš je i dalje ostao središte niškog okruga, po staroj administrativnoj podeli, da ubrzo posle toga postane županijsko mesto novoobrazovane Niške oblasti.

Kada je 1929 i 1931 godine država dobila novi naziv Jugoslavija i novu administrativnu podelu, onda je obrazovana, kao administrativna celina Moravska banovina i za njeno središte uzet je ponova Niš. U tome stanju Niš se nalazi danas u punom svom razvitku, kako materijalnom tako i duhovnom. Op je opet postao veliki i slavan grad. Mi na ovom mestu prekidamo njegovu mučeničku ali i slavnu istoriju… .

1) Đeneral, Petar Pešić, Solunski froit, Beograd 1921, str. 4956
1) Petar Pešić, Solunski front, str. 55-56.
1) Na istom mestu

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License