Dragoljub Dimkovic

DRAGOLjUB DIMKOVIĆ

Živi 74 godine (Bujanovac, 2. avgust 1913. - Beograd, 9. mart 1987.).(158)
I ide za sudbinom svojom.
S nadom da će naići bolja vremena.
Dragoljub Dimković "je bio čovek izuzetan …beskrajno otvoren …oličenje dobrote i spremnosti da pomogne…".(84)
"Živeo je za ono što je radio, a radio je ono što je voleo".(72)
Rodi ga majka Natalija. I otac Filip, trgovac bujanovački.
Opismeni se u Bujanovcu.
Gimnaziju pohodi u Skoplju.
Medicinu uči u Beogradu do 1936.
"Izgledalo je da mu se ostvaruju svi snovi. Oni su brzo izmešani sa košmarom rata. Bilo je to vreme kada se lako umiralo i kada je najveštija ruka sa skalpelom bila nemoćna pred puškom".(158)
Tako priča život Dragoljuba Dimkovića. U Nišu su mu se spremale strašne godine! Lekaruje u Hirurškom odeljenju Državne bolnice od 1937. kod šefa dr Save Simića, "izuzetnog hirurga i divnog čoveka". Uglednog univerzitetskog profesora u poratnim vremenima.
Ispit specijalnosti polaže kod prof. Spiridonovića i prosr. Popovića u Beogradu. I postaje hirurg 26. jula 1942.(126)
Hirurškim poslom bavi se 43 godine.
A sindikalnim radom kraće kao sekretar Lekarskog sindikata u Nišu.
Dragoljub Dimković druguje sa dr Momčilom Katanićem iz studentskih dana. Veza ojačava posle aprilskog rata 1941. kada dr Momčilo Katanić transportuje ranjene vojnike iz Caribroda u Niš. Skoro dva meseca žive na mansardi Hirurškog odeljenja zajedno.
Istomišljenici po pozivu.
Specijalna policija otkriva prepisku posle odlaska dr Momčila Katanića u Čačanski partizanski odred.(64)
I hapsi Dragoljuba Dimkovića 4. jula 1941.
U teškim prilikama rastu veliki ljudi!
U tom smutnom vremenu, kad čovekova glava ništa ne vredi, tri odvažna niška lekara, jemče o nacionalnoj ispravnosti Dragoljuba Dimkovića.
A dr Sava Simić danima pred zatvorom stoji.
Da preda prostirku Dragoljubu Dimkoviću.
I razgovara s nemačkim komandantom.
Izlazi iz istražnog zatvora 21. jula 1941.
Nastavlja da leči ranjenike poštujući Hipokratovu zakletvu. U različitim vidovima. I obimu.
A kad Gestapo nanovo dođe da hapsi Dragoljuba Dimkovića sve se dogodi kao u akcionom filmu. Tog septembra 1942.
Slučajno se zatekne u Zaraznom odeljenju.
Upravnik Državne bolnice dr Lazar Jovanović ga obaveštava o neprijateljskim namerama.
Dragoljub Dimković donosi trenutnu odluku.
Svlači bolnički mantil. Preskače bolničku ogradu.
I grabi po niškim kukuruzima ka osvedočenom prijatelju.
Da ga na lokomotivi prebaci do rodnog Bujanovca.
A damari napeti. Kao struna zategnuti. Dok srce divlje po grudima luta.
Marta 1943. biva interniran u Bugarsku na prinudni rad.
Radi kao lekar interniraca na izgradnji železničke pruge SosrijaSolun.( 158)
I drugim mestima.
U oktobru 1944. dolazi u Pirot s ruskom bolnicom. I formira razne bolnice za ranjenike u Valjevu, Kragujevcu i na Sremskom frontu.(156)
Jula 1945. organizuje bolnicu za fizikalnu terapiju ranjenika u Niškoj BaNji.( 158)
Šef je hirurške ekipe Glavnog sanitetskog štaba.
Od 1945. do 1962. boravi u Klinici za hirurške bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu svoj hirurški život posvećuje prevashodno vaskularnoj hirurgiji.
Kao jedan od pionira.
Meću prvima razrađuje metodu limfografije.
U kliničku praksu uvodi transplantaciju liofiliziranih krvnih sudova.
U 1962. prelazi u Novi Sad.
Da proživi svoj "drugi život".( 158)
I doživi zamašne uspehe u nauci i struci.
Osniva Kliniku za hirurške bolesti Medicinskog fakulteta.
I rukovodi od 1962. do 1980.(26)
Prvi šef Katedre.
Dekan Medicinskog fakulteta (1962.1964.). Rektor Univerziteta (1967.1971.) Predsednik Udruženja univerzitetskih nastavnika i naučnih radnika Jugoslavije (1972.1977.).
Piše s merom. I primamljivom porukom. U širokim hirurškim krugovima. Monografija "Politrauma" je prva u Jugoslaviji. I izuzetno retka u svetu. Pridodaje osam knjiga.
I preko 170 naučnih radova u uglednim domaćim časopisima. I cenjenim stranim.(10)
Nosilac pet naučnih projekata.
Dragoljub Dimković je član Internacionalnog društva hirurga, Evropskog društva za kardiovaskularnu hirurgiju, Internacionalnog društva za digestivnu hirurgiju, Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva, Društva hirurga Čehoslovačke, Udruženja hirurga Jugoslavije, Saveznog saveta za naučni rad Jugoslavije, Stalnog komiteta Rektorske konferencije Evrope u Ženevi i Organizacije panameričkih univerziteta Latinske Amerike.
Bilo redovni. Ili počasni.
Ostvarenja Dragoljuba Dimkovića prate odlikovanja (5) i priznanja (35). Neka se zadvajaju: Oktobarska nagrada Novog Sada (1969.), Sedmojulska nagrada Srbije (1978.), Orden Republike sa srebrnim vencem (1980.) i Povelja Komisije UNESKOa za izuzetan doprinos u radu na unapređenju saradnje Jugoslavije sa organizacijom Ujedinjenih nacija za nauku i obrazovanje (1977.). .
Bože dragi, tolika vezanost za Bujanovac.
Od mladićskih dana.
Član Kulturnoprosvetnog društva "Polet".
I kao poznati hirurg ("…često smo te ranije pohodili da bi nas toplo posavetovao ili stručnom rukom hirurga rane zacelio…").(66)
Bujanovac pamti.
I vraća.
Dom zdravlja u Bujanovcu nosi ime Dragoljuba Dimkovića a bronzana bista "ovog izuzetnog humaniste" stoji na ulazu u Dom zdravlja.(41)
Toliko vezan za porodicu. Suprugu Ružicu. Sina Sinišu. I kćer Bojanu.
I troje prekrasne unučadi!
"Ja sam najsrećniji kada znam da me vi čekate. Vi ste moj eliksir, moja radost i moja krila".( 158)
I kolege svoje.
Brojne u zemlji.
I svetu (Pariz, Strazburg, Bratislava).
Oni dugi razgovori. I druženja.
Sa profesorom Savom Simićem (venčanim kumom). I akademicima Isidorom Papom i Aleksandrom Terzinom.(158)
A onaj dar prema pesmi.( 115)
Naslećen od oca"najboljeg pevača u kraju". U onim vremenima.
U melodiji. I stihu.
Mnoge opere zna napamet. I ona omiljena arija iz "Travijate". S kojom dan začinje. (158)
Pesma "Bitola, moj roden kraj" tako ga podseća na poreklo dedova.
Kad zapeva. I na tamburici zasvira.
"…izuzetna odanost svome pozivu, samopregorna požrtvovanost u radu, druželjublje i setna privrženost svojoj porodici krasili su njegov lik dobrog čoveka i plemenitog lekara".( 1 15)
U životnom smiraju!
Ruševnog zdravlja.
Onaj topli razgovor u tihom domu Dragoljuba Dimkovića!
Bučnoga Beograda. Kad zaokruži misao. I izgovori reči. S božanskom lakoćom. Što dušu greju.
"Moj život je bio sadržajan. Sve moje želje su ispunjene".(151)

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License