Dragoljub Dordevic

DRAGOLjUB ĐORĐEVIĆ

Svaka smrt ima svoj tren. I mesto svoje.
Dragoljub Ćorđević umreu zao čas (20. januar 1942.). Obnemogao od studeni. I gladi. I tugom prepunjen.
Njegov narod porobljen. Prepušten nesreći svojoj.
A smrt se provredni. U tim prokletim godinama. I zagubi svoju probirljivost.
Ode "sa pozornice života" Dragoljub Đorđević.
Prvi srpski okulist.
Bez komemoracije.
I nekrologa.
Umre smiren čovek. U nemirno vreme. U žurbi zaboravi da skine onaj osmeh s lica ispijenog.
"Okupili smo se mi lekari i poneli ga na njegovo večito počivalište".(65)
Nekolicina starijih.
Namnožene godine Dragoljuba đorđevića!
On svuda. U Saobraćaju, Ministarstvu narodnog zdravlja i Lekarskoj komori.
Najviše u Srpskom lekarskom društvu.
Obdaren bistrim umom.
Uzdržan u prohtevu.
Od pažnje istkan.
Po dobroti utuvljen.
Nikad da izgovori nesmišljenu reč.
Spreman za savet. I pomoć onimau struci. Zauspon. I razvoj.
Bogu služi. Čoveku pomaže.
Iz ljubavi svoje.
U Beogradu se rodi 1866.
Svrši osnovnu i srednju školu.
Započe medicinu u Gracu. I završi u Beču 1893.
U domovinu se vrati.
I krenu tamo gde je lekar tražen.
Rođeni Beograđanin kad su beogradska deca ne rado "išla u unutrašnjost".
Radi kao praktičar u Pirotu, Jagodini i Sokobanji.
Tada se razbukta želja da znanje proširi. Ono lekarsko.
Ode u Beč da specijalizira očne bolesti.
Kod čuvenog profesora Fuchs-a.
I postane čak Operationszögling.
Iz rendgenologije usavršava se u Frankfurtu na Majni.
Kupuje pravi rendgen aparat.
I za Niš kreće. Kao vredan očni lekar. I dobar očni operator.
A niške zdravstvene prilike loše. Zaraza napretek. Narod sirot. Narodnim vidarima okrenut. I kad treba da se leči katarakta "reklinacijom".
U Nišu provodi 16 godina. Zajedno sa onim ratnim.
U "Državnom šematizmu" (1904.1912.) stoji da Dragoljub Đorđević, oftalmolog, radi kao sreski lekar u Nišu.(91)
Kako radi?
Nikada da odbije bolesnika "zadovoljivši se praznim receptom…Ako mu nije mogao pomoći, on ga je bar ispratio toplom i ljubaznom rečju. Za njega ambulanta i konsultacija bolesnika nije značila birokratsko otaljavanje posla i cifara, nego je to bio razgovor i savetovanje između bolesnika i ljudi poštene duše…i jednog apostola, koji je tu da im se nađe. Nikada povišenog glasa, nikada gubljenje takta, nikada pokazan zamor…".(65)
U oslobodilačkim ratovima (1912.1918.) učestvuje kao lekar. I izlazi sa činom sanitetskog potpukovnika i prebolelim pegavim tifusom.
U Beograd odlazi 30. avgusta 1919.
Već seda kosa.
Oko ostalo radoznalo.
Odlučne obrve.
Milolik. I mekodušan.
Čovek zbog koga "sunce greje".
"Pravo je čudo, odista…kako se moglo desiti da su baš toga i takvog čoveka mogli upravo mučki progoniti mlađe od njega kolege, njegove slučajne starešine, koje mu ni po stručnim ni po moralnim kvalifikacijama ni izdaleka nisu bili ravni".(65)
Oni gone ugled Dragoljuba đorđevića!
Toliko veliki. I tako večan.
Stečen radom u miru. I hrabrošću u ratu.
Tako se dešava. Kad starost pridođe.
Razum dobrote se pomrači. Ljubav odluta neznano kud.
Ona iskrena. Ako je bila. I čovek čoveka naggusti.
I ostavi da u zaborav potone.
Gore od rake crne!
Starcu jedino samoća verna ostane.
Reči šaputave niko ne čuje.
Suze nemerene niko ne vidi.
Gnev i mržnja!
Loš brat. I sestra ružna.
Zagrljeni šetaju svetom prostranim.
Sačuva dušu Dragoljub Ćorđević.
I pred smrt im oprosti. Dok suza tiho izvire. Onako za sebe.
On voli svet ljubavi.
Za taj svet jedino zna.
I u to nedoba!
Nikad da se na život požali. Taj jedini na zemlji.
Radi u Opštoj državnoj bolnici kao sekundarni lekar.
I vodi provizorno Očno odeljenje.
Jedan učenik podvlači:"…i ako sam ikada u životu imao neki uspeh u svom prvenstveno hirurškom radu na oku, to moram zahvaliti ovom dobrom čoveku, strpljivom i taktičnom pedagogu, nesebičnoj njegovoj duši i karakteru".(65)
On poznati univerzitetski profesor!
Izvan one gomile što za nasilje zna. I tovare ružnih reči!
A način života Dragoljuba Đorđevića? I njegov radni dan?
Čim se nebeski mrak natoči legne u postelju. U praskozorju je na nogama. Izbudi svoje saradnike.
U pet sati počinju operacije. Po deset katarakti. I nebrojano drugih.
Toliko bolesnika kraj bolničkih zidina čeka!
Zar ih upravnik jednom presrete rečima: "E, vredni moji! Vi s posla; dok drugi tek dolaze na posao".(65)
Klimne začuđenom glavom. I prepusti Bogu da kraj odredi. I sud donese. O Dragoljubu Ćorđeviću! I premeri snagu ostvarenih dela! "Svako ima više vremena nego što veruje, ali njih samo uspeh iznosi na svetlost dana".

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License