Dragutin Petkovic

DRAGUTIN PETKOVIĆ
Životni put Dragutina Petkovića proteže se od Ćićevca (8. juli 1873.) do Niša (1947.).
Krivudav.
I sadržajan.
Za nauk. I spomen.
A životni događaji iz prošlosti prilaze. I ulaze na velika vrata u dušu čovekovu.
Rodi ga majka Persida, domaćica, iz Varvarina. I otac Sava, paroh, iz Ćićevca.
Školuje se u Ćićevcu, Varvarinu i Kruševcu. Veliku maturu završava 1891.(133)
I započinje studije hemije u Velikoj školi u Beogradu.
To ne traje duže od godinu dana.
Dragutina Petkovića mami medicina.
Prilika se ukazuje 1892. Ministarstvo vojno probira vojne pitomce medicinu dauče. Dragutin Petković nađe se među deset najboljih. Kreće za Beč i medicinske studije završava 1899. (o svome roćendanu!).
Vraća se u domovinu. I vezuje za Niš.
Tu će učiniti blistave korake u bogatom stručnom životu.
Postavlja se najpre za trupnog lekara Drugog pešadijskog puka "Knjaz Mihajlo" u činu sanitetskog poručnika 1900. a potom premešta u Moravski artiljerijski puk "Kralj Aleksandar" za trupnog lekara.
Sve za kratko.
Ubrzo nastaje preokret.
Ministarstvo vojno šalje Dragutina Petkovića 1900. u Pasterov zavod u Pešti kod profesora Heđeša da upozna postupak pri spravljanju vakcine protivu besnila.
I primeni u Pasterovom zavodu u Nišu.
Dragutin Petković piše:"Ko je prvi istakao ideju o osnivanju jednog ovakvog zavoda u nas nije mi poznato. Pokušaji za dobijanje animalne limfe u Srbiji vršeni su privatnom inicijativom, po čuvenju, još pre dvadeset godina. Ko je ove pokušaje vršio i sa kakvim uspehom nije mi poznato, a bilo bi mi vrlo potrebno o tome podatke pribaviti".
Dragutin Petković postaje stalni upravnik "Kraljevskosrpskog Pasterovog zavoda u Nišu" 1901.
U 1902. odlazi u Pasterov zavod u Parizu. Usavršava se kod akademika i nobelovaca: Pierre Paul Emile Roux (1853.1933.), Mečnikov Iljija Ilić (1845.-1916.) i Nicolle Charles (1866.-1936.).
A, potom, 1903. prelazi u Higijenski zavod u Hamburgu da prouči higijenu, snabdevanje stanovništva mlekom, pregled životnih namirnica, postupak dezinfekcije i kontrolu vodovoda i kanalizacije.
U 1904., iz Hamburga ide u Berlin kod profesora Rubnera da završi kurs za proučavanje životnih namirnica.
Tako Dragutin Petković dožive temeljno obrazovanje. I posta mnogostran čovek.
Povratkom u Niš 1904. prenosi stečena znanja. I iskustva. U Pasterovom zavodu otvara bakteriološko, dezinfekciono i hemijsko odeljenje.
Organizuje kurseve za dezinfektore.
I spravlja vakcinu protivu besnila po sopstvenom metodu.
Ostaje upravnik Pasterovog zavodau Nišu do 1911.
Dragutin Petković je od 15. januara 1911. do 20. septembra 1912. šef Internog odeljenja Moravske stalne vojne bolnice u Nišu. U njoj postaje specijalista iz interne medicine.
Zar će ratna vremena mimoići Dragutina Petkovića?
I kakve će sve uloge imati na toj velikoj ratnoj pozornici?
Od 20. septembra 1912. do 15. septembra 1913. učestvuje u balkanskim ratovima, a, potom, postaje referent saniteta Ibarske divizijske oblasti i upravnik Stalne vojne bolnice Ibarske divizijske oblasti.
Od 1. januara do 26. jula 1914. nanovo je šef Internog odeljenja Moravske stalne vojne bolnice u Nišu.
Danom mobilizacije Srpske vojske za rat sa Austrougarskom (26. juli 1914.) Dragutin Petković biva referent saniteta Moravske divizije 2. pozova. U činu sanitetskog pukovnika.
A kad druge nema kreće sa svojom jedinicom put Albanije. Iz napaćene srpske zemlje.
Onaj polazak iz Ćakovice. Tri tovarna konja. Sav sanitetski materijal. I lekovi. Za sve vojnike Moravske divizije 2. poziva.
U onoj mrzovitoj noći, na stešnjenom drumu, gde leže rasuti srpski mladići umrli u cvetu života, odjeknu prasak pušaka snežnom planinom. Pa se povrati. Kao da traži izlaz iz bezdušnog klanca, načičkanog arnautima.
Čovek se najviše boji čoveka!
A glad, i bolest, i vaši čine svoje.
Pustoš u duši.
Kroz pustoš noga gazi.
Nigde dima krov da okadi.
I tako stiže do ostrva Lazaret kraj Krfa. I Solunskog fronta.
Tu će morati da namiri brojne ratne obaveze.
Do 1. marta 1916. je komandant ostrva Lazaret, a, zatim, do 31. maja 1916. član Srpske komisije zauređenje logora na Halkidikiju za smeštaj Srpske vojske. Od 1. juna 1916. do 31. maja 1918. nalazi se na dužnosti šefa saniteta Srpske komande u Solunu. I brojnim drugim (Superreviziona komisija pri Srpskoj vrhovnoj komandi, Mećunarodnahigijenskakomisija, Komisija za suzbijanje vašljivosti, Antimalarična komisija, Komisija za suzbijanje veneričnih bolesti, Savezna komisija). Neko vreme provodi i kao referent saniteta Jugoslovenske divizije.
Pre proboja Solunskog fronta postaje načelnik saniteta 1 armije. Sve do pobede Srpske vojske. I oslobođenja otadžbine "što mu je donelo mnoge životne radosti".(87)
A kad se rat istutnja i prilika primiri Dragutin Petković postaje referent saniteta Moravske divizijske oblasti u Nišu 21. marta 1920.
Iz vojske izlazi 1922., po svojoj želji, obavlja privatnu lekarsku praksu i otvara privatni sanatorijum ("Niški sanatorijum dr Dragutina Petkovića").
Predaje higijenu u Muškoj gimnaziji.
Bdi kao lekar nad štićenicima Kaznenog zavoda.
I nad železničarima. U Nišu.
Učestvuje u ralu brojnih stručno-naučnih skupova. U zemlji. I svetu.
Na I kongresu srpskih lekara i prirodnjaka u Beogradu 1904. saopštava radove: "O antirabičnom lečenju u Pasterovom zavodu u Nišu" i "O higijenskom pregledu i oceni pijaće vode".
Ostaje zapisano kao vredna ostvarenja.(58) Ulaže trud da se dobro razvije Srpsko lekarsko društvo.
Poliglota za primer. Govori nemački, francuski, engleski i italijanski.
Ratničke grudi Dragutina Petkovića krase: Spomenica kralja Petra I, Zlatna medalja za revnosnu službu, Spomenica Srpskoturskog rata 1912., Albanska spomenica, Orden Crvenog krsta, Orden svetog Save III reda, Orden belog orla IV reda, Legija časti, Francuski ratni krst, Francuska zlatna medalja, Grčki orden svetog Spasa i Grčki ratni krst.(88)
Od prirode obdaren. I čoveka nagrađen. U vremenima onim!
Svakom čoveku sleduju dve smrti: ona kad umre i ona kada ga zaborave.
Dragutin Petković ima samo jednu. Onu biološku. Toliko retko. I juče. I danas.

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License