Eva Haljecka

EVA HALJECKA
Najveći lekar Niša. Svih vremena. U ženskom rodu. Eva Haljecka!
Rođenaneznanokad(1869., 1870. ili 1871.).(134) I neznano gde ("u jednom selu blizu poljske granice").(49)
U susret nestanku krenu 1947. Tako gde živi većina stanovništva.
Nestvarna žena!
Uznositog razuma.
Strpljivo istrajna.
Iznenađujuće dosledna.
Naoko spokojna.
Beskrajno usamljena.
Ono intelektualno pokloni Nišu. I radno.
Ta staložena lepota. Napadno crne oči. I ona bora. Što zasede među obrvama izvajanim. Talasasta crna kosa. S punđom svinutom. Što za ponos služi. Taj blistavi osmeh. Što svakoga zaseni.
U onoj dugoj haljini s prugama slezove boje.
Svako udivljen. Kad je ugleda.
I Bog i čovek.
Gospod uz nju. Na putu. I poslu.
Njegove poučne reči. Da uvek pravo ide. I stalno čoveku dobro čini.
Da za bolesnog živi. Bez llere. I računa!
Kaje li se Svevišnji za greh koji počini?
Onaj pri porođaju.
Kad joj mati život dade. A svoj izgubi.
Rođak prihvati malu Evu Haljecku. I ocu na Kavkaz odnese. Tamo gde puteve gradi.
Marko Haljecki građevinski inženjer. Za poslom ide. I željom da puno uradi. I nešto zaradi. U različitim naseljima (Odesa, Kijev, Baku, Kišinjev).
Kćer uz sebe vodi.
I gaji zadato obećanje. Samom sebi. Da joj najbolje obrazovanje pruži. Kad za pamćenje stasa. Škole uči svuda.
I raste sama. Kraj nežnog oca na graćevinskim skelama.
U različitim sredinama.
Osnovno, i srednje, obrazovanje stiče u Odesi i Kijevu.
Izučava medicinu u Bernu i Cirihu. I diplomira 15. jula 1891.
A onda u Beč odlazi da specijalizira ginekologiju i akušerstvo.
"Ciriški doktor i đak bečkih profesora Šaute i Verthajma" dožive draž obrazovanja na izvoru pravom.(49)
Onako probirljiva!
Stiže u Beograd. Ocu svome. Stručnom rukovodiocu na izgradnji pristaništa i planifikacije obala Dunava.
Mnoga pitanja muče. I raspinju!
Ta specijalizacija. Veže li se za smrt majke na rođenju njenom? I njen unutarnji nemir.
I taj ostanak u Srbiji?
Ima li što više od ljubavi prema roditelju!
I one zahvalnosti suznim očima. Što omogući da prave škole završi. U svetu velikom.
I one nagle razneženosti. Što starog ocau zdravlju zateče. Večnog svetskog putnika!
Razli ona vredna dela po jugoslovenskim prostorima. Kao nabujala reka snagu svoju u stotinu vrtloga!
Koliko istorijskih trenutaka u medicini njoj pripada?
I kako se vremenom Niš smesti u srce njeno?
Od 6. januara 1892. radi kao lekarski pomoćnik. U Opštoj državnoj bolnici u Beogradu.
A 28. aprila 1905. postavlja se za sekundarnog lekara u Ginekološkobabičkom odeljenju iste bolnice.
I napokon 13. juli 1909!
I postavljenje za neukaznog sekundarnog lekara Okružne bolnice u Nišu.
Krenu Eva Haljecka put Niša. Da Niš doživi bolje dane. One zdravstvene.
Čudnog lekara u Boga!
Svoj poziv shvata kao božji dar. Na onaj svoj blagi način. Što svet osvaja.
I onaj nametnuti.
Da tri puta upravlja Okružnom bolnicom u Nišu. U najgorim vremenima.
U balkanskim ratovima je vršilac dužnosti upravnika.
I višeu Prvom svetskom ratu. I bolnije. Daupravlja Okružnom bolnicom od 16. avgusta 1915. I preda nastupajućem neprijatelju.
(A 17. decembra 1918. ponovo prima dužnost privremenog upravnika).
"Za vreme bugarske okupacije Niša, dr Haljecka je bila internirana i kao takva je morala raditi u bolnici kao zarobljenik, bez prava da koristi svoju kuću koju je imala u Nišu, kao i bez prava na izlazak u grad".(49)
Duga tamnica. Merena godinama.
I teška. Cenjena patnjom ljudskom!
Kad se zastor mraka na Niš spusti. I Eva Haljecka u zaklon noći krene.
Soba pritešnjena. Od jauka bolesnika predvojena oronulim zidom. I zastrtim prozorom od sveta svakakvog!
Sluša svoj strah. Dok uzdasi iz nedara kuljaju. Sve brige brine. Onako sama. Sva sećanja priziva.
I ona materinska. Neuspeli brak sa Kostom Petkovićem, doktorom prava. I kćer Vera.
Oniska kuća njena! Pri dnu krivudavog sokaka. Gotovo zaboravljena.
Onaj šum vetra. Što se prozoru prikrada. I šapat lišća. Lipe povijene. Pod kojom more knjiga pročita. Iz istorije svoje druge domovine.
Gust šeboj. I perunika. Prislonjena na kamenite zidine.
Nzen voljeni kutak.
Za predah retki.
A sada?
Vapaj i tišina. Sve na smenu.
Šta više boli? Ko to zna !
Uspon Eve Haljecke sa zadrškom.
Sekundarni lekar u Odeljenju za porodilje i ženske bolesti postaje 12. septembra 1919.
A šef 3. januara 1920., uz obavezu da zakletvu položi 23. juna 1921.: "Ja Eva Haljecka šef ginekološkog odelenja niške okr. bolnice u Nišu, zaklinjem se svemogućim Bogom, da ću vladajućem Kralju verna biti, da ću se ustava savesno pridržavati i da ću dužnost moju po zakonima i zakonim naredbama pretpostavljenih mi vlasti tačno i savesno otpravljati".(49)
Rad bez svršetka.
I ikakve naknade.
Tamo gde ne mora.
U "Holeričnim barakama" kod železničke stanice.(34)
Van grada Niša.
U rano jutro ostudenjeno. Dok se roj zlatnih zvezda lenjo gasi. Prti smetove. Pokraj šume ogolele. Nenačete radosti!
Za pruženu pomoć očnim i veneričnim bolesnicima.
Ona borba Eve Haljecke!
Za izjednačavanje prava žena. Sa pravima muškaraca.
U lekarskom pozivu.
Na skupovima Srpskog lekarskog društva (1906.).
I Narodnoj skupštini (1908.).
"Dozvolite gospodo i meni progovoriti koju reč o ovoj sednici, gde se iznenadno progovorilo o našim staleškim interesima. To o čemu hoću da govorim, tiče se nas lekara-ženskinja, koje su kao lekari sa potpuno jednakoll spremom i kvalifikacijom veoma zapostavljene spram svojih muških kolega… i kad može ženski lekar, savladati posao u ruskom srezu, čiji je prečnik ravan skoro čitavoj Srbiji, zašto ne bi mogle mi savladati te napore i fizičke teškoće u blagoj i pitomoj Srbiji?".(49)
Njen glas odjeknu. Istinom podupret. Kao zvuk zvona pobožnog. Dolinom moravskom.
Onaj unutrašnji plamen.
I reči namišljene.
Da ovlada trenutkom ovim.
Čudnovato važnim.
Probudi svet.
Onaj medicinski.
I uiroti otpor.
Kolega njenih.
Srpski arhiv javlja 1919.:
"Jedva jednom pošlo se pravilnim putem, da se i ženskim lekarima daju ukazna zvanja, te je time izvršena potpuna ravnopravnost ženskih lekara sa muškim".(49)
I teška borba Eve Haljecke završena!
A 14. februara 1924. biva razrešena dužnosti u Niškoj oblasnoj bolnici.
Tela premorenog.
Punog srca.
Glave uspravne.
A kraj dometnut.
Maloj priči o velikoj Evi Haljeckoj.
Rečima zabrinutim:
- prva žena akušerginekolog u Nišu. I svim jugoslovenskim zemljama,
- osnivač ginekološkoakušerske službe u Nišu,
- prva žena upravnik Okružne bolnice u Nišu,
- jedini lekar upravnik u tri navrata u istoriji niške bolnice,
- prvi akušer koji napravi "carski rez" u Nišu (1910.) i prva žena akušer koja to učini na širokim jugoslovenskim prostorima,
- žena lekar izuzetne inteligencije, velike borbenosti i nemerljive kulture, i
- žena lekar koja zna samo da daje.
Sve pokloni Nišu.
Za uzvrat dobi ništa!
O, Bože mili, sme li umreti nada naša o večnom spomenu Eve Haljecke!
U Nišu njenom.
!…svi smo mi već zaživota zaboravljeni, samo se to jasno vidi tek kad umremo".

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License