Harmonija Zlocina

„HARMONIJA" ZLOČINA

Brojni su dokumenti i podaci o zločinima Koste Pećanca i podaci o zločinima iz kojih se, u velikoj meri, može sagledati kakvi su se zločinci sakupili oko "glavnog" komandanta i ugnjezdili u njegovim štabovima širom Srbije. Kosta Pećanac, bar zvanično osućuje ih ali ih istovremeno uzima u zaštitu kada padnu u nemilost kod nemačkih vlasti, do čega je najčešće dolazilo zbog bezobzirne plja-čke, crne berze i drugog nasilničkog ponašanja, kada bi i nemački interesi bili oštećeni.

Načelnik Pećančevog štaba u Nišu, major Trifun Mikić, vojvoda Timočki, zatrpava Pećanca izveštajima o protestima Nemaca na rad pojedinih vojvoda, hapšenju vojvoda i razoružavanju čitavih odreda od strane Nemaca. U slučaju hapšenja Raše Arsenijevića, vojvode rtanjskog, Nemci traže od četničkog štaba da se pronaću stvari koje je ovaj vojvoda opljačkao od raznih trgovaca i drugih "uglednijih" ličnosti u Jagodini, kao i da "vrate svinje koje su odnešene". Pećanac, sa svoje strane zahteva od majora Mikića, da se u toku istrage ispita gde je novac, u iznosu od jedan milion dinara, koji je "g. Dušan Roš, vojvoda krivolački predao vojvodi Raši u Beogradu, a ovaj ga nije predao Kosti Pećancu". U izveštaju od 27. IX 1942. godine major Mikić obaveštava Pećanca da su " zbog crne berze i nekih drugih sličnih stvari Nemci razoružali sledeće odrede: Takovski, Kolubarski, Rasinski, Aleksinački i Sopotski". Major Mikić zatim traži od Koste Pećanca da preduzme mere protiv Bogdana Gordića, vojvode gočkog, jer "četnički plen nije dostavljao štabu u Nišu", da bi na kraju, sa dosta ironije zakačio i samog " Glavnog komandanta", pišući: "Uhapšen je i tvoj veliki prijatelj vojvoda kozjački pod velikom optužbom u kojoj si i ti umešan, no i ovom prilikom zauzeli smo se za tebe o čemu ću ti usmeno saopštiti."77

Kosta Pećanac ubrzo "vraća kontru" svom načelniku štaba, pišući mu, da ako potera sve vojvode zbog neispravnosti "tu ne bi ni vi izostali, jer i vi imate dosta nezgodnih stvari od kojih je najgore što ste prodavali četničke stvari iz naših magacina". U tom istom pismu Kosta Pećanac daje i druge savete svom načelniku štaba kako treba "čuvati" harmoniju u četničkim redovima:
"Treba da imate u vidu da je vrlo nezgodno sve neispravnosti mnogih vojvoda izvesti na čistinu i kazniti izvršioce, jer bi se time stvorio haos u četničkim redovima. Ja moram da budem širokogrud prema neispravnostima vojvoda da bih sačuvao harmoniju u organizaciji četnika."78

I "čuvao" je harmoniju, ali samo dotle dok njegovi lični interesi nisu ugroženi. Kada je privremeno pao u nemilost njegov vojvoda
Branko Mrđenović, koji mu je bio predsednik prekog suda prilikom masovnog streljanja u Kuršumliji početkom 1942. godine, Kosta piše majoru Mikiću: "Znao sam da će hrćavo proći (misli na Mrđenovića -pr. a.),štomuje krivarakijaisuknja", aliodmahzatim dodaje "vidida mi se dostavi onih 300.000 dinara, od para koje su kod njega prinađene".

Mrđenoviću, ne samo da se ništa nije desilo, već je ubrzo postavljen za komandanta zajedničke četničke i dobrovoljačke komande u Prokuplju.

Međutim, ne idu svi obračuni među vojvodama preko Pećanca i štabova, obračunavaju se i sami među sobom, zavisno od situacije i mogućnosti. Vojvoda jastrebački, pop Mika, i njegov sveštenički ko-lega vojvoda kulinski, pop Raša, potplaćuju četnika Milorada Si-movića da ubije graničnog vojvodu Acu Popovića, davši mu 100.000. dinara. Međutim, vojvoda granični je otkrio zaveru, ubio Simovića, a novac mu oduzeo. Sličan obračun se "zbog prestiža" desio i u Bubličkom četničkom odredu kada je ubijen četovođa, potporučnik Milutin Simić.

Kosta Pećanac povremeno interveniše da se "razuzdane" vojvode smire, ali vojvode znaju s kim imaju posla i da njihov "Glavni komandant" u svemu ne izostaje, pa i dalje rade po svome. Grupa četovođa Kolubarskog četničkog odreda, zalažući se da se smeni vojvoda Jova Škava, a postavi "narodni vojvoda Bogdan Brajović", u dopisu Pećancu od 14. aprila 1942. godine, pored ostalog pišu:

"Vi ste i do sada sve naopako radili i ima da snosite pred narodom i istorijom odgovornost."

U pismu od 1. jula 1942. godine, Kosta Pećanac daje naloge načelniku štaba Mikiću, objašnjavajući svoju "četničku" taktiku, pa u nalogu piše:

"Što se tiče čišćenja terena od komunista, ja mislim da sa tim ne treba forsirati. Potrebno je pričekati da Bugari što više očiste sve nesigurne naše elemente. Naravno da će oni sa krivcima očistiti i mnoge prave ljude, ali time će se više kompromitovati! "79

Malo je reći izdaja i izdajnik! Koliko sadizma i neljudskog u svakoj njegovoj reči. "Ubijajte Bugari - trebite krive i prave, to će vas kompromitovati!" U istom pismu, ali u prethodnom stavu, Pećanac obaveštava načelnika štaba i o drugim "važnim" stvarima:

"Magaricu sam dobio, ali svu izranjavljenu kao da je bila na Četaldži. Zbog toga sam joj dao mesečno bolovanje, pa svadba sa Markom nije mogla biti obavljena."80

Bavio se matori četnički vojvoda i crnim humorom, trpajući u isti koš trebljenje naroda od Bugara "koje je u interesu četničkog pokreta" i svadbom magarice Marice i magarca Marka u svom štabu na Sokolovici.
Iz knjige: ČETNICI KOSTE PEĆANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU - Milorada Kozića

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License