Istoriski Znacaj Nisa
naissiana%20%2818%29.jpg

Dr. V. Ćorović

ISTORISKI ZNAČAJ NIŠA
(pravopis je iz 1937)

Vrlo je malo gradova u našoj državi, koji su kroz sve vekove istorije imali tako velik značaj kao što je slučaj sa Nišem. Pisati istoriju Nnša znači, u stvari, proći sve glavne periode ne samo naše prošlosti, nego i prošlosti Balkanskog Poluostrva. Osnovan u preistoriska vremena on je već među starim Dardancima postao jedno od najvažnijih mesta. Geopolitički njegov je položaj retko povoljan. Preko njega su vodili svi glavni putevi, s juga na sever, iz doline Vardara u dolinu Morave, iz Soluna u Beograd; i sa istoka na zapad, vezujući ne samo lokalne doline Nišave i Toplice, nego vodeći iz Carigrada i Sofije s jedne strane prema Beogradu i Dunavu, a s druge prema Kosovu i dalje na more. Težak, ali davno iskorišćavan, vodio je i drugi put s Dunava u Niš bogatom dolinom Timoka. Oba uzdužna puta, koja su prolazila kroz Niš, i onaj prema Solunu i onaj prema Carigradu, pretstavljaju najkraće veze Evrope sa Azijom i najkraći pravac koji vodi iz srednje Evrope arema Egejskom i Sredozemnom Moru. J. Cvijić je jednom prilikom dokazivao kako je središte centralne balkanske oblasti ili balkanskog jezgra više Skoplje nego Niš, ali je i sa geografskog i saobraćajnog gledišta priznavao veliku važnost Niša i njegove kotline.

Dok je iz preistoriskog vremena, sem samog imena grada, ostalo malo tragova, rimski istoriski period pun je spomenika svake vrste. Rimljani su osvojili Niš u takozvanom dardanskom ratu, oko 74 god. pre Hr. Oni, istina, nisu napravili taj grad glavnim mestom neke od svojih provinciskih jedinica, kao što su postali susedni Sardika i Skupi, ali je Niš stalno ostao grad velikog prometa i od znatnog strateškog značaja. U njemu se rodio Konstantin Veliki, od crkve proslavljeni zaštitnik Hrišćanstva, osnivač Carigrada i jedan od najboljih careva Rimske Imperije. Vojnički mu značaj odvlači tu osnovana fabrika oružja, kao i čitav niz čisto vojničkih naselja u njegovoj neaosrednoj blizini. Kao važno čvorište puteva i bogato mesto Niš je veoma često bivao cilj neprijateljskih prohteva. Napadali su ga svi narodi, koji su prodirući na Balkan hteli da tu bazu, vojničku i ekonomsku, dočepaju u svoje ruke. U niškoj kotlini satrvena je bila 269 god. opasna navala Gota; u Nišu su triumfovali Atilini Huni 441 god., tražeći jedno vreme da dotle prošire svoje državne granice; na Niš su nasrtali i Sloveni sredinom VI veka, koji će mu doskora postati glavni stanovnici. Oko njega su borbe češće i upornije nego oko Singidunuma ili Viminaciuma, koji su se nalazili na dunavskoj liniji; i to s toga što je čitav niz dunavskih gradova imao da brani prelaz u Carevinu i da, u nepovoljnim prilikama, deli zajedničku sudbinu; dok je Niš, po svom položaju, kao izuzetno važno mesto, imao da prima manje-više sam pojedinačne ili udružene napade. Vizantija ga je branila doklegod je mogla i doklegod je težila da stari vojnički i trgovački put od Carigrada u Beograd zadrži u svojoj vlasti i dok je imala ambicija da ne upusti severni deo Balkana tuđim narodima.

O moravsku dolinu kao najbogatiju i najvažniju arteriju severnog Balkanskog Poluostrva vodile su se duge i uporne borbe i posle doseljenja Slovena. Braničevo i timočki kraj imali su jaka slovenska naselja, koja su sigurno dopirala i u nišku oblast. Za vladavine dinastije Komnina Niš iz mnogo razloga, ali ponajviše strateških, dobija naročit značaj. U njemu se sabiraju carske vojske i tu se lično zadržavaju carevi, da bi se saremili za podvige i obavestili o prilikama. To je bilo naročito u vreme, kad su Mađari, posle uspeha u Hrvatskoj i Bosni, pokušavali sa smišljenim planom da učvrste svoju vlast i u severnoj Srbiji. Sva politika Srbije XII veka u uskoj je vezi sa tim težnjama i sa borbama koje su se zbog toga vodile između Mađarske i Vizantije.
Krajem XII veka mudra i energična politika Stevana Nemanje dovela je Srbe do poseda Niša. Raška ekspanzija širila se neodoljivo u dolinu Metohije, niz Kosovo i u moravski kraj, u kom je naš elemenat već odavno bio uhvatio čvrsta korena. Nemanja je dobro znao važnost Niša. U njemu je s toga i podigao hram sv. Pantelejmona, kao vidan znak svoje pažnje. Stevan Prvovenčani naročito podvlači kako je „u slavnom gradu Nišu" imao sastanak sa carem Henrikom Flandriskim. Niš, istina, nije u to vreme ostao dugo u srpskoj vlasti Za nj su se, pored njih, otimali jedno vreme gospodari Vizantije i Bugarske. Kao pogranično mesto Niš je češće pauta bivao sporan, ali je na kraju, tokom XIV veka, ipak pripao Srbima.

Posle srpskog poraza na Marici prvi grad u severnim granicama Srbije na koji su se Turci bili okomili bio je Niš. Emir Murat hteo je da se dokopa njega kao glavnog uporišta, iz koga će moći da drži razdvojene Srbiju i Bugarsku i da ih ujedno izbliže prati i nadzirava. Niš je osvojen čak pre Skoalja, 1386 god. Jedno kratko vreme posle toga bio je vraćen Srbima, ali od 1428 god. on je ponovo turski. Do pada Desaptovine Niš je, kao i Kruševac, služio Turcima kao važna operaciona baza, a kad je turska sila pomerila državne granice daleko prema severu, čak iza Budima, Niš je imao sudbinu mnogih drugih gradova unutrašnjosti. Razvijao se prema svojoj sopstvenoj potrebi, bez naročite aktivnosti državnih vlasti. Njegov današnji izgled pretežno je iz tog vremena. Raširen po dolini, sa niskim malim kućama skoro poleglim po zemlji, sa kamenom kaldrmom, sa obiljem bašta i zelenila, sa tipičnim haremlucima i plotovima od zemlje i ćerpiča on je slika i prilika turskih gradova unutrašnjosti u kojima se održalo izvesno nasleđe stare balkanske civilizacije izmešano i podešeno prema turskim pojmovima i navikama u životu. Veći polet Niša u tom periodu nije se mogao zabeležiti, ali grad nije ni izgubio mnogo od svoga značaja, odnosno izgubio je samo u toliko, u koliko je trgovački i privredni promet u Turskoj Carevini tokom XVII i XVIII veka uopšte nazadovao. Nekoliko kriza, koje su ga, od osnivanja, snalazile u raznim obrtima ratne sreće, iako su ponekad bivale vrlo teške, nisu ga nikad potpuno urnisale. To je najbolji dokaz koliko je Niš po svom položaju, po bogatstvu svoje okoline, i posle po svojoj tradiciji imao prave vitalnosti i neizmenljivih uslova za svoj opstanak i napredak.

Na početku XIX veka, kada se Srbija digla na ustanak, niški kraj nije se pridružio pokretu, kao ni druge naše oblasti van Beogradskot Pašaluka. Razloga je za to bila više, ali svakako je najglavniji taj, što drugi naši krajevi nisu imali onih vojničkih i moralnih uslova za uspeh pokreta, koje je imao pogranični Beogradski Pašaluk sa nekom vrstom svoje makar i ograničene samouprave i sa svojom neposredno pred ustanak obrazovanom narodnom vojskom. Ali da je i Niš osetio veličinu i zamah tog pokreta svedoči jasno ona jeziva Ćele kula, podignuta u njegovoj neposrednoj okolini, kao redak spomen na junačku pogibiju na Kamenici, 1809 god. U kasnijem radu na oslobađanju ostalih delova našeg naroda i Niš je imao izvesnog učešća, dok nije 1877 god. doživeo sreću, da se ponovo pripoji srpskoj državi. Od tada Niš se naglo počeo da razvija. Po veličini i značaju to je bila druga varoš predratne Srbije. Kralj Milan Obrenović, pod čijom je vladom izvršeno oslobođenje Niša, ukazivao mu je naročitu pažnju. Tu su često držane sednice Narodne Skupštine, tu su se dizali važii državni i vojni objekti, tu se vremenom razvilo najživlje železničko čvorište u unutrašnjosti Srbije. Broj stanovništva je prema onom iz 1878 god. više nego podvostručen.
I u najnovijoj našoj istoriji, u stvaranju Jugoslavije, za Niš je vezana jedna od najkruašjih naših odluka. Posle objave rata od strane Austrije, 1914 god, prestonica je iz Beograda bila prenesena u Niš. Tu je zasedala i Narodna Skupšrina. Na sednici od 7 decembra (24 novembra), posle strašnog sloma koji su doživele austriske armije u Srbiji, objavila je srpska vlada, uz jednodušni pristanak cele Skupštine, da „smatra, kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspešan svršetak ovog velikog vojevanja, koje je, u trenutcima kad je započeto, postalo ujedno borbom za oslobođenje i ujedinjenje sve naše neoslobođene braće Srba, Hrvata a Slovenaca." Ova svetla odluka bila je jedna od najvećih istoriskih manifestacija u našoj prošlosti i jedan od najsudbonosnijih programa za budućnost. Da nema ničeg drugog u svojoj istoriji gradu Nišu ovaj momenat bio bi dovoljan da ga s čašću spominju svi naraštaji ostvarene Jugoslavije.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License