ЈЕЛЕНА ДИМИТРИЈЕВИЋ ЖИВОТ И РАД
(1862 -1945)
1862.
Рођена је у Крушевцу. Отац Никола био је трговац, а мати Стаменка била је ћерка кнез Милојка из Алексинца.
1871.
Одлази код брата у Алексинац, где завршава основну школу и остаје све до удаје.
1878.
Пише своју прву песму. 1880.
Удаје се за младог потпоручника Јована Димитријевића и настањује се у Нишу. За време боравка у њему учи француски, енглески, немачки и грчки језик, а онда почиње и њено интересовање за живот турских жена, па учи и турски. Члан је управе нишког пододбора Женског друштва.
1891.
Објављује у Београду књигу Une vision.
1892.
Представила се у Отаџбини својим Сарајским песмама.
1894.
Објављује збирку Песме у Нишу.
1897.
Објављује у Београду путописну прозу Писма из Ниша о харемима.
1898.
Сели се у Београд, где са прекидима остаје до краја живота. Често путује у Америку, Африку, Азију. За време Балканског рата била је милосрдна сестра у Београду, а Први светски рат затекао ју је у Немачкој, одакле се, преко Швајцарске, Италије и Грчке вратила у домовину.
1901.
Објављује у Београду приповетку Ђул-Марикина прикажња.
1907.
Објављује у Београду приповетке: Фати-Султан, Сафи-Ханум, Мејрем-Ханум.
1912.
Излази из штампе роман Нова.
1918.
Објављене су јој у Сарајеву књиге: Американка и Писма из Солуна.
1927.
Сусреће се у Калкути с песником Рабиндрантом Тагором. Тај сусрет Јелена описује овако:
Пред кућом Тагоровом дочека ме Тагоров секретар - бос, goлоглав, cрн, у белом…Поет је врло болестан и свака реч коју изусти страшно gа замара. И зато вас молим да не останете више од пет минута. На ову опомену ја поумих да се вратим јер ја знам како је тешком болеснику…али секретар ми не даде: ,Поет вас чека', рече он озбиљно…Ја сам мислила да ћу gа затећи у соби gде лежи, а ја gа затекох на веранди где седи… Седео је, али не као Брама или Буда, што ће рећи прекрштених ногу…Око њега све је Гологлаво, босо, а он обучен… и то није лако обучен, него у дугачку тешку хаљину кројем налик на поповске мантије, брада му једугачка… Он се мало подиже и поздрави ме по индуски, и ја му се дубоко поклоних… Рече да је био у Београду и поменуо словенско Гостољубље… Све кратко… Оно неколико минута што сам поседела ја сам два пута устајала да идем, а он ми је оба пута дао знак gлавом да седим… И најпосле се опростисмо: он склапањем руку, ја поклоном…
1928.
Објављује Писма из Индије. На иницијативу Удружења југословенско - руских студената прослављена је тридесетпетогодишњица њеног књижевног рада. Председавао је угледни професор др Иван Ђаја, а градови из њеног детињства и младости Ниш и Алексинац дали су, том приликом, по једној од својих улица њено име…(Р. Поповић)
1929.
Објављује Писма из Мисира.
1934.
Излази из штампе Нови свет или у Америии Годину дана.
1940.
Државна штампарија у Београду објављује Седам мора и три океана. Путем око света. У овој књизи Јелена описује једно од својих путовања - лађом од Ђенове до Александрије, а потом Каира, Долине краљева (Луксор и Карнак), потом одлазак у свету земљу - до Јерусалима, Јордана, Витлејема, Дамаска и Бејрута. (Р. Поповић) Нека од њених дела преведена су на чешки, немачки и руски језик. 1945.
Умрла је у 83. години и сахрањена, како су новине забележиле, крајем априла 1945. године, скоро без икога на погребу, пошто је из непознатих разлога, сахрана била два часа раније него што је објављено. (Р. Поповић)
Јелена Јовановић