Kao Povod Pisanju Ovome

KAO POVOD PISANjU OVOME
Kakvo čovekovo znanje. I koliko?
Kad ustane u zoru pred dan ne zna šta mu je dan spremio.
Ni kako će se u veče pred noć svršiti. I sama noć proteći!
A kamoli da zna kad traga za tragom života čoveka i tragom traga dela njegovoga.
U niškoj civilnoj bolnici.
Pre odlutalih vremena.
Omeđenih sa 120 godina.
Od nekadašnje 1881. do sadašnje 2001.
Čudan čovekov izazov!
Nalik onom u ribolovu.
Nizvodno od prebačenog mosta preko tihe reke Nišave.
Što u tvrđavu vodi.
Zabacio udicu kraj vrbe pernate.
Kad se sunce s visine siuštalo.
A vrućina dozrevala.
U očima mu se sjaj čas palio, čas gasio.
On strpljivo čekao.
Nadao se.
I strepio.
Nije znao da li će što uloviti. I kada.
17
Šum omalenog talasa, jedva čujan, udario u ozidanu obalu.
Kivan na takvu prepreku. I sebe.
Što korak nije podesio. I napred odskakutao!
Tako pisac ovoga pisanja živeo u strahu od straha.
Da li će trag da otkrije.
I pravu meru nađe.
Srcem da ne pretera.
A razumom ne pogreši.
Ako slučajno otkrije.
Iskušenje do neba.
A moć prizemna.
Samo još da zaplače!
Premeštao se kroz vreme.
I prostor.
Više kroz vreme.
Hteo da se osvrne za onim što je s vremenom pro
šlo.
Nemir u dušu uvukao.
Čas suncem zablesnut bio.
Čas tamom prepokriven!
Rešen da poveže niti pokidane.
Ako mu koja za oko zamakne.
I otkrije u čoveku ono što treba poštovati.
Ako mu trag nije zaturen?
Želju nikako da zaustavi.
Malo da predahne.
I snagu pribere.
Pre nego što nastavi da luta po prošlosti.
Ta nenasita žudnja!
I ta osećanja.
Kad čoveka zapljusnu.
Nad kojim komandu nema.
Vode ga tamo amo.
Čas u dobro.
Čas u zlo.
Mereno božjom.
I ljudskom vagom!
Tako pišući može ogrešiti dušu svoju više. I dobrom Bogu se silno zameriti. Svaki čovek nije čovek!
A svakom čoveku život udešen kako udešen. Više tuge nego radosti. Više nemira od spokoja. I više zaborava od sećanja!
Kako onda čovek da ne skrene s božjeg puta na stranu đavolju?
Sve je u životu moguće. A pisac mogućno pisao. Tako i tako.
Nabrajao dela koja su oni napravili.
Ili propustili da naprave.
U svojoj životnoj žurbi!
Premerio ustaljeno u tim vremenima.
I uporedio ga sa današnjim.
Ocenio sve krivo što je njima učinjeno.
Ili ono što su oni drugom učinili.
I utvrdio:
Koliko su zdravlje pokrenuli napred.
Koliko čoveku život ulepšali.
I koliko taj život produžili.
Sve dok se vreme pred njih preprečilo nije.
Oni u vremenu nestali.
I u zaborav pretvorili.
A grešni Radoslav okrnjeno zaboravom krpio. Na sve red stigne!