Koreni Izdaje

KORENI IZDAJE

Pećančeva izdaja i izdaja svih tih vojvoda koji su se okupili oko njega u prvim godinama okupacije, nije bila slučajna. Ona ima dublje korene i vodi u prošlost, u dane kada se Kosta Pećanac silom prilika nametnuo kao jedan od vođaTopličkog ustanka 1917. godine, da bi posle junačke pogibije pravog vođe ustanka Koste Vojinovića, prigrabio vođstvo i slavu ovog zaista herojskog ustanka naroda Toplice. Čitav njegov rad u periodu između dva rata je takođe svojevrsna obmana rodoljuba koji su digli i nosili ustanak: novčanu pomoć i druge beneficije retko je ko od ustanika dobio posle rata. Dobijali su ih Kostini rođaci, prijatelji i drugi mešetari, svak kome je Kosta stavio potpis na Uverenje o učešću u ustanku. Pećančeva izdaja dobija svoj konkretniji oblik u godinama pred Drugi svetski rat kada hitlerovska Nemačka stvara Petu kolonu u Jugoslaviji i u Kosti Pećancu nalazi idealnog saradnika. Pre rata sklopljeno prijateljstvo Koste Pećanca sa nemačkim agentima u Jugoslaviji dobija svoje pravo lice 24. avgusta 1941. godine, kada se Pećanac u selu Pločniku kraj Prokuplja sastaje sa predstavnicima nemačke vojne uprave, koje je predvodio dr Karl Kraus, šef Gestapoa za Srbiju, koji je sa Kostom Pećancem i pre rata kontaktirao. Sporazum Pećanca i nemačke vojne uprave u Srbiji, definitivno je osnažen 28. avgusta 1941. godine, prilikom sastanka na planini Bukulji. Njime su Pećančevi četnički odredi stavljeni u direktnu službu okupacionom režimu i našli se na platnim spiskovima Nedićeve vlade.

Izdajnici po pravilu nastoje da svoj čin prikriju. Kosta Milovanović se izdajom ponosio, postaravši se da o tome ostavi brojna dokumenta. U jednom pismu Milanu Nediću, doslovno kaže: "Neka podmladak vidi kako se srbovalo!" Po njemu srbovanje je značilo skidanje glava srpskim rodoljubima za koje "dva do tri svedoka izjave da su sumnjivi", a preki četnički sud ih većinom glasova oglasi krivim, pri čemu sam vojvoda ima dva glasa. U uslovima kada je dogovorom na Bukulji određeno da se za svaku sumnjivu komunističku glavu isplaćuje po 3.000 dinara i kada su većinu četničkih odreda činili razni besposličari, kriminalci, a često i psihopate, nije za čuđenje što su mnogi koji nisu ni znali šta su to komunisti, gubili glave zbog obećane nagrade.

Iz knjige: ČETNICI KOSTE PEĆANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU - Milorada Kozića

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License