Laza Lazarevic

LAZA LAZAREVIĆ
Bog svakom na rođenju da život. I pridoda neki talenat da ljudima koristi.
Kod Laze Lazarevića se zbuni. Ili požele da isproba kako će izgledati čovek bez života s pregrštom talenata!
Laza Lazarević:
Svestrano nadaren.
Književno obrazovan.
Čovek iznad vremena. I sredine svoje.
Živi bez predaha. I počinka. Od 13. maja 1851. do 10. januara 1891.(31)
Od Šapca, preko Berlina do Beograda.
I Niša. U jednom životnom trenutku.
Porodica hercegovačkog porekla.
Ime ima po dedi Lazi Lazareviću. Šabačkom trgovcu.
Otac Kuzman, osrednji trgovac, rano umre. I zavetova sina, pred ikonom na večernjoj molitvi, da brine o svojim trima sestrama.(138)
Milka se udaje za Milorada Šapčanina. Protivi se majka zbog tuberkuloze u Šapčaninovoj porodici.
Evica odlazi Marku Todoroviću.(35)
A Katica Ćorđu Hasu.
Majka JelenaJelka čuva porodični ugled. I zaostalu imovinu.
Uticaj neškolovane majke na vaspitanje Laze Lazarevića ostaje presudan.
"Kako su bile velike naše matere", piše kasnije.(90)
"Bolešljiv od najranijeg detinjstva…uvek na materinom krilu ili u očevoj magazi".(68)
U Šapcu se školuje do niže gimnazije.
Odskače u pismenim sastavima.
Sa svojim vršnjakom Ljubom Popovićem.
Prelazi u Beograd.
Produžava gimnaziju.
I upisuje prava 1867.
Stanuje u kući sestre Milke. I zeta Milorada Šapčanina, koji nadgleda "taj krasni dar šura svoga". Beogradska intelektualna elita rado svraća u ovaj dom "a mladi je Laza imao tako najlepše prilike da prirodni dar svoj odneguje, slušajući razgovore tih poznatih ljudi o književnosti, o filozofiji, o društvenom životu".(24)
Radi u univerzitetskoj družini "Pobratimstvo". I prevodi s nemačkog i ruskog. Književna dela. I naučne spise.
Sa ruskog jezika "Istoriju jedne sveće" od Faradija, "Ćavolja posla" od Gogolja, "Ženidbu iz ljubavi" od Pisemskog i "Osobenjaka" od Černiševskog.
Pravnik na kratko.
Od 1872. studira medicinu u Berlinu kao državni pitomac. Nastavu drže slavna medicinska imena (Virchov, Helmholz, Du Bois Raymond, Liebreich i drugi).
I zaljubljuje se u Anu Gutjar na trećoj godini studija.
Kćeri lekara. Rano umrlog.
Ana Gutjar osećajna devojka. Muzički nadarena. Otmenog lika. Nebesno plavih očiju. Pogleda potpunog pouzdanja.
A Laza Lazarević:
"…suvonjava izgleda, lica bleda, ozbiljan i pomalo namrgođen, očiju neobično vedrih i inteligentnih. Wegovi pokreti bejahu kruti i ćoškasti kao što su obično u osoba koje se odlikuju visinom i mršavošću…".(24)
Nežna Nemica i inteligentni Srbin.
Raspaljena mladalačka ljubav!
Laza Lazarević se raspinje. Nedoumicom razdiran. Čezne za porodicom. Otvara dušu svoju. "Izdašan u osećanjima ljubavi".(24)
I javlja majci: "…ja se po starom šćućurim i čekam da prođe oblak tuge, pa da se opet dohvatim posla i da se napojim nadom koja me sad hrani…"(24)
Pripovetka "Švabica", koju piše kao student medicine, otkriva unutrašnju dramu. I sve nemire, I strahove. Od glasova majke, prijatelja i zavičaja. "Ja sam Srbin, ja imam staru mater…".(24)
Medicinu završava 8. marta 1879. odbranom doktorske disertacije "O delovanju toksičnih doza žive na organizme eksperimentalnih životinja".
Aubavni zanos je u odmaklom prolazu. Za Anom Gutjar, "malom tevtonskom Junonom".(21)
Već 10. maja 1879. ženi se crnpurastom PoleksijomPolom. Ćerkom Nikole Hristića. Predsednika vlade. ZetaTome Vučića Perišića.(120)
Nikola Hristić ima šest kćeri. I sina Kostu. Pobratima Laze Lazarevića.(35)
Ženidba praćena nabujalim majčinim' nezadovoljstvom." To nije brak iz ljubavi, ni brak iz računa".
Neki promašeni moguće!
(Ana Gutjar umire 27. oktobra 1928. u Aberdinu. Nikada udavana!).(21)
Prvi ukaz o postavljenju Laze Lazarevića je Toplički okrug. Bolest ne dopusti da u Toplicu krene.
Već !. avgusta 1879. zakletva: "Ja dr Laza K. Lazarević, beogradski okružni fizikus, zaklinjem se svemogućim Bogom, da ću Vladajućem, Srbiji i Narodu veran biti i da ću dužnost moju i znanje moje tačno i verno otpravljati".
I sve krenu.
Onaj neviđeni polet.
I to krhko telo.
Kako Laza Lazarević da podesi htenje i moć svoju?
I želju urazumi!
Ako sudbinu ne može da izbegne.
Uspešno suzbija pegavac. Kao okružni fizikus.
A 1881. je šef Unutrašnjeg odeljenja Opšte državne bolnice u prestonom Beogradu.
Ono u novom "ruhu".
Laza Lazarević, kao prvi srpski lekar, odlazi u Beč 1884. Ministar unutrašnjih dela šalje ga u Zavod dr Hajnriha da se osposobi za spravljanje animalne limfe.
Onoga što pronese slavu Pasterovom zavodu u Nišu!
U Nišu uređuje Veliku vojnu rezervnu bolnicu 1885. I radi u njoj. Kao upravnik. I jedini lekar.
Lični lekar kralja Milana Obrenovića postaje 1889.
I ono što uz to ide!
Ona autopsija kraljevog političkog protivnika. I zahtev da se samoubistvom oglasi. Osta Laza Lazarević neumoljiv. I položi još jednom ispit iz časti. I lekarskog poštenja!
Bavi se privatnom lekarskom praksom. Najrazgranatijom u Beogralu,
Svakom siromahu odlazi. Onome što lekarsku pomoć ište.
A nagrada!
Besplatno nadgleda beogradske učenike i pitomce godinama ("Beogradska trgovačka omladina“, "Žensko društvo").(104)
I ratuje kad otadžbina pozove.
Kao lekarski pomoćniku ratovima od 1876. do 1877. radi u šabačkoj bolnici. Stiče medicinsko ratno iskustvo. Mipou, znameniti bečki hirurg, ceni: "…zadivljen sam stručnom spremom Laze K. Lazarevića i njegovim radom i organizacijom…".
U vreme rata 1885., kao sanitetski major, delovođa je Sanitetskog odeljenja Vrhovne komande Srpske vojske.
Laza Lazarević bavi se opštom medicinom. I brojnim specijalističkim granama, posebno neurologijom i gerontologijom.
Piše s vrelim zanosom. Od rane zore do mrkle noći. U medicini.
Njegov stručni život poprima novi oblik.
Objavljuje 72 stručna i naučna rada. U srpskim i nemačkim časopisima. Za svoj kratki medicinski život.(31)
Najznačajniji naučni rad Laze Lazarevića nosi naziv: "Ischias postica Cotunnii - jedan prilog za njenu diferencijalnu dijagnozu", poznat u srpskoj medicini kao "Lazarevićev znak". Rad štampa Srpski arhiv" 1880., a kasnije i nemački časopis (All.Wien Med. Zeitung, 1884.).
Međutim, u svetskoj medicini pominje se kao Laségue-ov znak". Rogbt ga objavljuje 1881., s napomenom da za njega davno zna zahvaljujući Laségue.
Mnogi smatraju da prioritet pripada Lazi Lazareviću. I čuveni američki neurolog Robert Wartenberg.
Laza Lazarević piše devet pripovedaka, neke odlomke i neke skice (37), ali je svaka "bila književni događaj".
Prvu pripovetku "Prvi put s ocem na jutrenje" objavljuje "Srpska zora" (1879.). Potom, pripovetku "Školska ikona" "Slovinac" (1880.), "U dobri čas hajduci" "Otadžbina" (1880.), a isti izdavač je i za pripovetke: "Na bunaru" (1881.), "Verter" (1881.), "Sve će to narod pozlatiti" (1882.) i "Vetar" (1889.).
Pripovetku "Vetar" objavljuje Srpska kraljevska akademija.
Laza Lazarević je "najbolji stilist našeg realizma".(3b)
Velike naklonosti gaji prema čovekovim lomovima. "Pun poznavanja ljudske duše".(24)
Pripovedačkom cilju posvećen.
I okrenut.
Ispunjen duhovnom oštrinom!
"Mali je broj srpskih pisaca koji su dočekani sa toliko oduševljenja i koji su za života tako veličani i uznošeni".(24)
A priznanja se nižu.
I uvažavanja.
Pionir srpske medicine.
Prvi gerontolog.(31)
"Starost nije ni zdravlje ni bolest i zato stari kad obole moraju drukčije da se leče te moraju biti odvojeni od ostalih".(35)
Prvi srpski kliničar.
Lekareva veličina vidi se po dubini brazde koju za sobom ostavi!
I ono najvažnije. I najvrednije.
Dopisni član Srpske kraljevske akademije postaje 22. februara 1888. zbog svog književnog stvaralaštva mada je mogao i zbog medicinskih istraživanja.(31)
Laza Lazarević strpljivo neguje svoju bolest.
Bog mu prilježno pomaže.
I čovek se trudi.
Naliči sparušenoj biljci na vrelom julskom suncu. Protanjio se do kraja. Avetinjski izgled!
Jastuk stavlja međ' kolena. Da ga kosti ne žuljaju kad na divanu leži.
Znoj ga preduzima.
Sumorno čelo.
Krupne ognjene oči!
I duša izbolovana.
Nigde one vedrine.
Ni snage nekakve.
Zmaju se žali:"Pošao sam tebi ali me noge ne doneše".(21)
Odakle one tuge što s lica ne silazi?
Da li sve učini ona prokleta tuberkuloza? Ili bol pridade. Što srce steže. I tera čoveka na razmišljanje. Da mudriji postane. I učini život podnošljivim!
Misaon čovek je tužnog izgleda.
U Laze Lazarevića se sve steklo.
Nesreće se namnožile.
Život da satru.
Smrt po domu šeta.
Majkaumire 1887. I dva nejaka sina Kuzman i Vladan 1890. Kuzman dedin imenjak.
Od tuberkuloznog meningitisa.
Težak udar za Lazu Lazarevića.
Pusta roditeljska nadanja. "…imam troje dece, dva momka i jednu curu, a sve troje su mi hvala Bogu dobro i zdravo".(35)
Kćer Anđelija posta pisac i slikar. Kad odraste.(35)
Kad izbi sukob u sestrinom braku piše pismo "izvanredno toplo, nežno i osećajno, predajući se sav, celim svojim bićem, njenom životu da zaleči bratskom ljubavlju rane njenog srca".
(Prva žena đorća Hasa, drugog sopstvenika apoteke u Aleksincu, Katica je sestra Laze Lazarevića. Sa njom ima kćer Anu, koja se udaje za Stevana Kostića, trećeg sopstvenika apoteke u Aleksincu. Druga žena Ćorća Hasa je )elena, iz porodice Knez Milojković. Iz ovoga braka su pomrla deca!).(39)
I onaj čovek. Što mu životno delo ote. I načeti život privrši.
Izmeni se govor Laze Lazarevića.
Zagubi se onaj "ispleten neobičnim dosetkama, okićen prekrasnim humorom, a opet za to razložan, jasan i pun poznavanja ljudske duše".
Prozbori nalomljeno. Kad druge nije. Neke slabačke reči. Uzalud se nakašlje. Glas da izbistri.
Sve noći su gluve.
Neke i tužne.
I ona poslednja Laze Lazarevića!
Pozva majku. I decu. I poruči da ga čekaju.
Izdahnu te studene januarske noći u 20.45 sati.Kad Bog upali zvezde na nebu. "…svako je plakao još više za jednim idealom, koji se pojavio u njegovom liku, pa se posle kratkog vremena izgubio. Zacelo, ako se ideal može ostvariti, on je bio ostvaren u Lazi kao čoveku"( 104), ostaje zapisano na dan njegove sahrane.
I izgovoreno u Srpskoj kraljevskoj akademiji:"Laza K. Lazarević je ugledao svet u mestu gde čistota srpske besede treperi kao suvo zlato, od prirode primio neobične duševne dare, školovao se redovno, marljivo i dovoljno, lekarsku službu vršio je i u selu i u gradu, te se tako nagledao i zla i dobra u životu narodnom".
I u svom ličnom.
Tolika neobičnost! Za ovo naše vreme.
Lazu Lazarevića greje sunčani sjaj slave.
I snaži zahvačnost potomaka. U medicini. I književnosti.
Šabac daleko ode. Tamo gde Laza Lazarević nije radio ni dan kao lekar niti napisao ijednu pripovetku:
Zdravstveni centar zove se "dr Laza K. Lazarević (od 1990.),
Tradicionalno stručno poselo "Lazini dani" godinama udobno živi (od 1977.),
Jedan poslenik u medicini dobija nagradu "Laza K. Lazarević",
Ulici nadenu ime Laze Lazarevića.
I školi.
Postavi spomen ploču na mestu kuće gde se rodi.
I podiže spomenik u prirodnoj veličini u centru grada, koji otkri 1990. Dobrica Ćosić.
Beograd nazva jednu bolnicu "dr Laza Lazarević".
I postavi spomen ploču na kući Laze Lazarevića u Hilandarskoj ulici broj 7. A Niš?
I on treba neko obeležje da učini. Zaduži ga Laza Lazarević. Kao lekar.
Neka želju ovu svako odmeri. I presudi.

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License