Mesto Zavrsne Reci
naissiana%20%2818%29.jpg

Mesto završne reči

Uvek, a i u ratu 1877/78 god., kao i za dva poslednja, bilo je - i biće - neznanih junaka. Ističući zasluge pomenutih za oslobođenje Niša, Nišlije osećaju isti pijitet, dužnu zahvalnost i priznanje i prema onima čija imena nisu pomenuta u Spomenici.

Vreme u svom toku suviše brza. Događaji jedne druge smenjuju i po važnosti nadmašuju. Sve jači utisci utiru iz sećanja ranije. Nestalo je savremenika događaja koji su se odigrali i prethodili 1877/78 g., a oni su jedino mogli reći nešto više o sebi i svojim vršnjacima.

Odbor za podizanje spomenika oslobođenja, preko svojih članova i apela putem javnosti, zalaganjem članova redakcionog odbora g.g. Mihaila Petrovića-Morene i Dušana Manojlovića, kao i g. Dimitrija Marčića, profesora u penziji, sve je činio da skupi, što veći broj podataka i uvrsti što više beležaka u Spomenicu. Sve što je u toku tri godine, koliko su trajale pripreme i sve dok i poslednji tabak nije ušao u štampu, svaki pribavljeni novi podatak o ličnosti bilo kog učesnika, uvršćen je.

Odbor u ime svoje i svih svojih sugrađana, celog Niša, odaje priznanje nepomenutim i zaboravljenim. Žaleći, što nije bilo mogućnosti, možda često i više uviđavnosti, od strane rodbine svih tih sada neznanih junaka, kako bi im se pominjanjem ukazala ne samo dužna pošta, već novim pokolenjima pokazalo pregalaštvo generacija pre njih. Ondašnje tekovine proširene su još svetlijim pregnućima učesnika poslednjih ratova, čiji se redovi takođe počinju proređivati.

Odbor smatra za dužnost, da na kraju ove jubilarne knjige, izrazi osobitu zahvalnost profesorima universiteta g.g. Slobodanu Jovanoviću, Stanoju Stanojeviću i dr. Vladimiru Ćoroviću, guverneru Nj. V. Kralja i banu u pensiji, g. Jeremiji Živanoviću, kao i svom sugrađaninu, generalu u pensiji g. Nikoli Aranđeloviću, što su se ljubazno odazvali i dali svoje priloge za Spomenicu Niša.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License