Mihajlo Markovic

MIHAJLO MARKOVIĆ
Bog blagoslovi Mihajla Markovića. Kad škole završi.
Naloži da nikada dokon ne sedi. Nabroja sva očekivanja svoja. I posavetova:
da se sam sa sobom savetuje, da čuva sebe od sebe. Drugi mu ništa ne može!
Dok ratovi traju. I onaj omraz što u narodu živi.
Tako očvrsnu odluka Mihajla Markovića da postane "najkrupnija figura u našem vojnom sanitetu krajem prošlog veka".(104)
I da se dobar glas o njemu po Srbiji raznosi!
V Kragujevcu se rodi. One daleke 1847.
Tamo obrazovanje steknu.
A onda stupi u Veliku školu. Da nauči tehničke nauke.
Stipendija Vojnog ministarstva prekrati. I na medicinu ga usmeri.
Diplomu dočeka 1871. Na Medicinskom fakultetu u Beču.
I požuri u otadžbinu.
Obogaćen medicinskim znanjem. I osvežen izglednom nadom! Primetne smirenosti. Pribrane pameti. Postojane ozbiljnosti. Vične veštine. Skromnog držanja. Pristao čovek!
Okružni fizikus u Gornjem Milanovcu do 1877.
A onda posvećuje se privatnoj praksi.
V Beogradu.
I ratnim okršajima.
U Srbiji.
U ratove zarana krenu. I patnju prigrli. Takva mu sudbina zapala.
Rezervni sanitetski oficir u Srpskoturskom ratu 1876.
U Rudničkoj brigadi na Javoru.
Borba na krv. I nož. Dok se sunce zapadu kloni.
I noć polako pada.
Neprijatelj u buljucima.
Strah u talasima.
Velika zabuna!
Komandir baterije gine.
Mihajlo Marković zaneme od užasa. Preuze komandu. Drugog izbora ne bi.
"Kad je 26. jula Dervišpaša završio napad na Javor, dr Mika je poslednji otišao sa bojišta, i u toj bitci ranjen mu je konj. Kad je uskoro zatim Rudnička brigada bila upućena na glavno bojište na Deligrad, istakao se i ovde neustrašivim radom na šiljegovačkom, kaoničkom i ćuniškom zavojištu".(104)
Omfri Sendvič, engleski izaslanik Crvenog krsta, nudi novčanu nagradu.
Kad Mihajlo Marković to odbi stiže paket skupocenih hirurških instrumenata.
I pismo pomena vredno.
"Mihajlu Markoviću od Omfrija Sendviča, koji se divi veštini, energiji i humanosti, kojima se odlikovao ovaj mladi srpski doktor u ratu".( 104)
Rat za ratom se niže.
Zlo je zlu najbliže.
Uskori Srpskoturski rat 1877.
Mihajlo Marković postaje šef trupnih lekara Šumadijske divizije.
I komandir Korpusnog sanitetskog odeljenja. U Srpskobugarskom ratu 1885. je referent saniteta Moravske divizije.
Za ratnu muku ključ traži.
Mihajlo Marković!
Namerom zanet da ranjeniku pomogne.
Izvrši preko 100 operacija.
I izvadi više od 600 kuršuma.
Jedan omaleni deo.
Neznanog kraja velikog ratnog dela Mihajla Markovića!
Kad za tren mir Srbijom ovlada pređe u vojnu službu.
I 1879. posta upravnik Vojne bolnice u Nišu.
A 1886. načelnik vojnog saniteta.
Sve do 1903. Sa kratkim prekidima.
Spreman na sve. Onako nagnut nad vremenom svojim.
I da osavremeni vojni sanitet.
Za mir slabašni.
Njegov nespokoj.
I rat naredni.
Kad radi ne zna da stane.
U razgovoru ne ume da porekne.
Naum obuhvatan!
Šalje sanitetske oficire u strane hirurške klinike. Da znanje uzdignu.
I srpske mladiće u inostranstvo da medicinu nauče. One sa odlično završenom maturom.
Sastavlja propise.
Ništa da izmakne.
I gradi.
Svuda po Srbiji.
Hirurška odeljenja pri divizijskim bolnicama u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu i Zaječaru.
I brojno drugo.
A kruna?
Pasterov zavod u Nišu. U zajednici sa drugim.
Za antirabično lečenje i spravljanje animalne limfe protivu velikih boginja.
Ima boga na nebesima.
Neka se Srbiji razdani. Već jednom.
One zgodno probrane reči Mihajla Markovića. Na svečanom otvaranju 7. juna 1900.
"… pozvao sam vas, da zajednički pristupimo jednom poslu, koji će dobro doći i građanskom i vojnom sanitetu, i od koga će ubuduće imati koristi i naše građanstvo i naša vojska.
U ime Boga, mi danas otpočinjemo spravljanje limfe u našem zavodu, a krajem ove godine počećemo spravljati sami i antirabičnu soluciju za preventivno kalemljenje onih lica, koja su od besnih životinja ujedena …
Ovom novom tekovinom, naša otadžbina dobiće ne samo materijalno, već što je glavno, dobiće moralno, cela Evropa, pa i naši najveći neprijatelji, hteli ne hteli, moraće nam priznati, da Srbija ni u čem ne zaostaje, iza civilizovanog Zapada …".(77)
Vidi Mihajlo Marković daleku daljinu.
Obazrivo inteligentno oko!
Rodi se prva misao o osnivanju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Prilikom proslave 25. godine Srpskog lekarskog društva 1897.
On tadašnji predsednik:
"… uskoro kod nas ponići i farmaceutska i veterinarska škola, škola za lekarske pomoćnike i babice, pa i Medicinski fakultet, na kome će srpska i jugoslovenska omladina uopšte, žudna nauke, na svom slatkom maternjem jeziku svoju želju moći da zadovolji
V 1900. postaje član Državnog saveta.
A kada u godine zađe okrenu se pisanju.
Ona rasprava "O uzrocima velikog proienta umiranja i bolovanjau našoj vojsii" i ona monografija "Ratna sanitetska služba".
A 1906. na papir prenosi "Moje uspomene".( 120)
Piše lakim stilom. o potresnim ratnim epizodama. I onovremenim ličnostima.
A onda se primiri.
Da smrt ne probudi.
Sve uzalud.
U 191 1. završi život među ljudima.
Uzdignute glave.
Otvorenih očiju.
Očuvanog razuma.
Mihajlo Marković:
Sanitetski pukovnik.
"Tvorac našeg vojnog saniteta".
Osnivač Pasterovog zavoda.
I među besmrtnike ode!
U niškoj medicini.
I više.

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License