Milan Petkovic

MILAN PETKOVIĆ

Udobno živi sumnja u svetu. I ovom. I prohujalom.
U zaklonu istorije.
Rađa li veliki roditelj veliku decu!
Evo niškog dokaza!
Izvanredni Dragutin Petković.
Dva izvanredna sina u srpskoj medicini: Milan i Sava.
Milan Petković!
U život uđe 13. jula 1906.
U Nišu.
S verom u svoju veru. Od rođenja.
I ozida život "tako duboko i do neba visoko".
Školuje se u Nišu do 1923.
Medicinu studira u Beču.
I 1930. postaje "doctor universae medicinae".(140)
A kad se mladalačka bujnost slegnu. Zaposli se u Ćićevcu. Kao praktični lekar.
Prilike mu Bog upriliči. Da po medicinskom svetu hoda. I odmakne u lekarskom znanju.
Internu medicinu specijalizira u Parizu.
Izučava hepatologiju i nefrologiju kod profesora Abramija (1933.). Nastavlja internu medicinu kod profesora Fisinžera (1934., 1935.). I eksperimentalnu medicinu.
Onda postaje asistentstranac u Medicinskom fakultetu.
Brojne kurseve pohađa (kardiologija, radiologija, nefrologija, bakteriologija).
U 1936. boravi kod profesora Gutmana. Proučava kliniku, radiologiju i terapiju oboljenja želuca i creva. A 1937. vodi servis profesora Gutmana. Svog medicinskog idola!
"Bio mi je prvi i strpljivi učitelj u gastroenterologiji".(79)
Tamo će još jednom navratiti. Na duže vreme!
U Beograd dolazi 1938. Postaje ukazni asistent volonter kod profesora Berića.
Ispit specijalnosti iz interne medicine polaže 1939.
U Niš prelazi 1941.
Radi u ambulanti Socijalnog osiguranja.
U 1955. postavlja se za šefa Internog odeljenja Opšte gradske bolnice.
A 1960. bira se za univerzitetskog profesora. Na Medicinskom fakultetu u Nišu.
Osnivač gastroenterologije!
Objavljuje 102 naučna rada.
U zemlji.
I inostranstvu. U vodećim časopisima (Die Medizinische Weld, La documentaire médical). I drugim. Učestvuje na mnogim naučnim kongresima. U Jugoslaviji.
I van.
Milan Petković pripada uskom krugu široko obrazovanih lekara.
Tečno govori tri svetska jezika (nemački, francuski, engleski).
One vizite njegove!
Što za priču služe.
Bolesniku korisne. Lekaru poučne.
Kad progovori zgodnim medicinskim jezikom.
Sve pogledom obuhvati.
I dobro se upne da pravu dijagnozu postavi.
Sve bolesnikove patnje razume.
Neobična zaliha mudrosti.
One lekarske!
Za nadoknadu ne zna. I kad privatno radi.(80)
Neka da koliko hoće. Ako hoće.
"Fort comme la mort”!
Život mu se razdeli.
Nepomirljivo različit.
I krug prijatelja.
U struci druguje sa intelektualno ravnim. A izvan?
Sa dobrim ljudima (Pera "svaštar", Ljuba "mrtvak", Dragi "brmbalo").(80)
Luduje za lovom.
I motorima.
Pravi ljubitelj lova na divljač.
Svoje lovačke želje rasprostre.
Kad se dan od noći otima. A vetar zaćuti.
I jutro još ne zarumeni. Dok jezičak magle nevoljno u visine ide.
Uz bistri potočić grabi. Sa svojim drugarima. Ljubom "mrtvakom" i Dragim "brmbalom".
Od stare topole. Na pedalj od obale. Što do kolena u vodenični jaz zagazi.
Da do strnjike neprimećen stigne. Podno hrastove šume.
I pričeka goluba divljeg. Praoca "svih domaćih pasmina golubova".(1) Oprezne ptice oštrog vida.
U zaklonu primiri. Kraj natrule klade što vremenu prkosi.
Da ruka ne prevari.
Oko sigurno neće.
Ni u struci nije!
Dok lovački psi ("Fiks" i "Dijana") podalje čuče.
I čekaju tren. Lovinu da donesu.
Ili onog vedrog dana. Kasne jeseni. Dok studen ujeda. A gusta para iz ustiju kulja. Kad izbi na proplanak. Snegom prošaran. Da prileglog zeca istera. Iz spržene trave. Na obližnjoj meći.
Ona prevelika strast za motorima!
Svi polovni automobili. Zajednički sa Perom "svaštarom". I onaj "Opelkadet".
Kad niškim ulicama prolazi. U davnim vremenima. Zajedno sa automobilom primarijusa Fodora.
Dva lekara. I samo dva automobila. U poratnom Nišu.
Bog mu podari puno zemaljskih dana.
Kroz staračka iskušenja proće.
Ne dopusti mislima da trče.
Život ga ostavi 25. aprila 1987.
Da večno počiva na Novom niškom groblju!
Pod vetrom što zaborav juri.
Ponad grada nade.

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License