Nas Stari Ubavi Nis

Захвалио бих се особљу Завичајног одељења нишке Народне библиотеке „Стеван Сремац“ која ми је омогућила приступ једином примерку књиге ђенерала Николе Ј. Аранђеловића.

НАШ СТАРИ И УБАВИ НИШ

Никола Ј. Аранђеловић
Бригадни ђенерал у пензији

Београд, 1937

ПРЕДГОВОР

Недавно, кроз јавна гласила, преко "Политике" (Божићни број 1936. те године) и "Правде" од 16. ог маја 1936.те године могло се прочитати: „Нови Ниш без старих Нишлија" и "Ниш сваки дан у знаку монотоније". Овако штогод могу рећи само они, који или нису Нишлије, или ако су и прави Нишлије, они због тога, што су живели по великим центрима Европе или у самом Београду, на Ниш гледају као на неко село.

И заиста ово је једна интересантна тема, о којој се може расправљати и на дугачко и на широко. Али овој расправи није места овде. Ми ћемо само рећи, да Ниш не живи у монотонији, као што ћемо исто тако рећи: да нови Ниш није без старих Нишлија! Јер онај, који је у Нишу живео пре рата, и још раније пре 20, 30, 40, и 50 година, рећиће "Напротив, Ниш данас ври" Исто тако са пуним убеђењем рећиће, да је Ниш пун старих Нишлија, али не оних старих Нишлија од 60, 70, 80 90, па и 100 година по годинама старости, већ је пун старих „младих" Нишлија, који живе у лепим успоменама, у својим дивним домаћим обичајима, почев од оних Нишлија, који су се тек оженили и одомили па до оних, који имају и праунуке. Јер, као што се за Ниш зна од цара Константина па и пре њега, скоро 2000 година, тако исто, зна се о Нишлијама из доба свих оних епоха, кроз које је Ниш са својим Нишлијама преживљавао свако добро и свако зло. И ако је он неколико пута био до темеља и рушен и паљен, ипак се он опет подизао, оживљавао, певао, и врио ма да у то време многе данашње веће вароши и градови од нашег Ниша нису ни постојали.

Али и ова тема, и расправа о њој, припада другом питању.

На овоме месту ми ћемо о Нишу и Нишлијама проговорити неколико речи, а нарочито од његовог ослобођења, од пре 60 година до данас, и доказаћемо, да у нама и међ нама има толико старих Нишлија колико се у њему родило правих Нишлија, који и данас живе у лепим обичајима и сећањима на прошла времена, која нису сасвим прошла и нестала, али која су се, сасвим природно, по мало и по нешто, изменила, али ипак не и сасвим.

Сби ми, колко си нас има од најмалецно детенце, па до најголемог и коџа ми ти старог никог деду, ми смо си ете бш онија стари си Нишлије, к'ко ни бејоше и наши татковци и па деде. 3'што си ни је и д н д'н'с остало нашо си старо симсиле од многи си наши нишлиски асли именики: има си нас и с'г и од Преметарски, и од Белкини, и од Сатираћови, и од Аџи Микалови, и од Жаботини…

Да је заиста ово овако ми ће.мо овде изнети неколико наших обичаја, које ми Нишлије. што живимо у Београду, врло радо препричавамо, сећајући се на наш си убав, убав и најубав Ниш, наш парађумиш, што рече Ибиш Ага, к'д си и он к'ко сви, ете, Турци пође у свој си вилает у Турско, к'д настаде наша си Србија и српско краљување…

Ниш и стари Нишлије.

Лепота и убавиња Ниша.

Драги Гости, и Ви па Нишлике и Нишлије,

ГОВОР ОДРЖАН НА СКУПУ "УДРУЖЕЊА НИШЛИЈА" 29.2.1936 ГОДИНЕ.

Вама свима позната је сврха Удружења Нишлија у Београду: Прво помоћ у хуманим циљевима према нашим Нишлијама овде у Београду, и тамо доле у Нишу.

Друго, тенденција је Нишлија у Београду да одржавају своје традиције, што си ги ми Нишлије викамо адети, које су нам свима тако миле и пријатне према нашем месту рођења у Нишу и Нишкој околини. Због тога се скупљамо овако заједнички три пута годишње и то: у јесен у знак сећања на гројзе брање, у фебруару за успомену на Беле Покладе и о слави Цар Константину и Јелени у лето у знак одавања поштовања и одржавања култа тога нашег лепог православног и српског обичаја.

Хоћемо дакле да одржимо у успомени оно дивно раније време, када се много, много боље живело са два три гроша дневно, него ли данас са 200 и више динара дневно.

Наши стари надничили су за један грош или два плевећи цео дан по башти од ране зоре од 4 сата па до 8 сати у вече, дакле пуних 16 сати. И опет смо били задовољни те још како. А данас? Данас имамо по 100, по 200 и више динара дневно и ми смо резигнирани, убијени, све нам је мало.

Али на шта нам ово кукање, ко је крив свему
томе?

Ми сами, јер нам је пукла јамина и никад да се задовољимо. И то ми ето данас зовемо криза.

Али, прекинимо ову причу. Овде смо дошли да се мало мало разонодимо.

И ето баш због тога ајде да се ми сви потсе-тимо колко толко на наш си убав Ниш, поубав и од Цариград, и од сви вароши по све Европе.
Драги и поштовани наши си гости и па ви Нишлике и Нишлије,

Прво и најпрво опрошћавајте, што ћу си мало сас вас позборим по Нишлиски к'ко што си ни дома збору наши си татковци и па мајке и д'н д'н'с салте сас ед'н падеж. Зашто имали ништо по убаво него к'д си сви ми од најстаро до најмладо ете зборимо овакој: дош ја сам у Ниш, ја сам си из Ниш, трчасмо ч'к до Ниш, ништо нема без Ниш, Нишава протица кроз Ниш, дува вет'р накуде Ниш, ни Стамбол не се може мери сас Ниш.

И истин је б'ш такој. За што од наш га варош Ниш поубав у цел свет нема. И сами си Турци за њега викашеју: еле ме, чорбаџи Митко, за Ниш питујеш, тој ћу ти право кажем: Ниш, ах Ниш, пара-ђумиш! Салте тој ти казујем! Тој бајгим ће рекне. Е, газда Митко, сви су вароши убави, а Ниш си је па најубав. Овај реч рекаја је и Ибиш ага, к'д си и он, к'ко сви Турци, појде у његов си вилаЈет и к'д на девојче на Ставру Призетка, што гу беше име Калина, даде ону ниску сас 30 нанизани дуката к'ко алал од ћерку му Кумрију убавачку асли к'ко нико гугученце.

Овакој убави речи од Ниш несу ете, рекли само онија Турци из Стамбол што трзају дуван кроз чибук сас напућена уста ели кроз наргиле ч'к из мешину, него су тај голем чес на Ниш дали и онија Турци из Запад из Ингилиско што им лула дајма стоји у зуби, како да опрошћавате, да су с'с њу излегли из мајкину мешину.

И њи к'д ће ники да пита за Ниш, они ће тике прво салте да те погледају, па ће т'г да климну с'с главу и с'г не к'ко да збори тај турски Енглез неко к'ко ништо из лулу да се чују ники речови: Yes, sir, Nissa is very nice, I could not but say: beautifull, тој ће богме да рекне: Ел' ме ти за Ниш па путујеш, ја ти викам: он је убав, убавч'к и најубав.

Н с'г ете, и ја, ништо од Ниш да рекнем две ми очи, не због тој, што сам се у њег родија, него б'ш због затој што је одистински Ниш најубав, најлеп;
ели па да рекнем е'д'н крупан реч! Ниш је бре Нишлије и ви мори Нишлике не Ниш, него НајНиш.

А чим овој реко, ја к'ко да гледам куде се ники од вас побуткујете и онакој у сујле си ш'пкате: Бре, овај па Коле тол'ко уздиза Ниш к'ко да'му се пупак тамо откинуја. И к'д му је тол'ко леп и убав што се прилепија б'ш у Београд к'ко ники призетко у кућу си на његову домаћицу. Фали Ниш и седи си и жмије у Београд к'ко млада невеста под дувак.

Ама тој ће си збору, ја па да ви кажем само људи присмељџије, а онија што си Ниш знају, па макар и три мора далеко од њег живели: они ће си на мене рекну: Ако, ако, бре Коле. ашкол сун нек ти је за тија твоји речи и фалбу од Ниш. Ербо, ако ће по право да зборимо еве зашто је Ниш убав за све ништо:

Ако је ете за слушање славуји к'ко по башче поју и гугутке к'ко гугучу, што нам у зору и пред вече праву голем ћеф, тој ће нађете само ете и салте у Ниш. Славуји у Београд нема ги ни по Кошутњаци ни по све Авале.

Ако је за ники мераклиски довлетлк ми ће си Нишлије отидемо еј тамо у Агушов ков'н'л'к ели ти у Панталеј к'д ће си под нику липу простремо на траву килимче, па си се цел д'н излежујемо а наши млађеји приносу ни све ништо за ручање и па за пијење.

Ако је па још за поголем довлетлк т'г ће си отидемо у лојзе на е'дн такој бива ћебап испечен на лозу ели на едн виноградски купус сас јагуриду ели тарану.
А за Бању си нашу, за Сикево, за манастир Габровац тој па ич и да не зборимо, там си је па дибидуз едно чорбаџиско чашћење и седење.

И од теј убавиње од наш си Ниш треба много учени људи, те да тој туру све у књиге и да си испишу од свашта по ништо. И тој што се вика салте од уживацију.

А Ниш се неје прочуја само сас уживације и друге разне багателе. Он се пронеја кроз свет и кроз књиге и због тепања, а тој не салте од онај историска тепања, што ги војници викају битке, него сас тепања од момци због девојке, к'д играшеју у оро и к'д си сас колци и тарабе све испокршу главе.

Сас прикажње у књиге нас много тури онај про-фесор Сремац. И он си с'с Ивкову славу Ниш заубави ербо у цел свет нема па так в табијет. да се ете у тућу кућу слави три д'на и три ноћа и да се из кућу истера и домаћин и домаћица и чираци и магаре и петлови и кокошке и све ништо. А Калча, Смук, и Курјак салте си седу, поју, пију и мезете ђурђовско јагње.

ПОКЛАДНО ВЕЧЕ

Драги гости и Нишлије,

Вечерас смо се састали да у пријатном пријатељском и другарском вечеру проведено овако у заједницн неколико тренутака са успоменом и пријатним сећањем на наше покладно вече у Нишу, које смо сви радосно дочекивали у нашим скромним домовима, али не са оволико терета и брига о тежини живота, као данас.

Заборавимо за часак да смо у Београду и то баш у његовом центру што га Европејци, који нису гладни викају, Сити.

Пренесемо се у мислима у наш си леп и убав Ниш, али не у овај с'гшњи сас прави, како јуже сокаци, већ сас онија си стари његови криви сокачики, сас онија потпрти зидови, и с'с ограде од прочку а не овеј д'н'шње гвоздене виларете, сас онија капиџици, кроз који ч'с по ч'с промуњују главу убави девојчики. поголемшки девојчурњаци и очеј по скоро удате невесте једре и убавачке к'ко Богородице, боже ми прости.

Ете, ајде с'г да пројдемо мало кроз тај си наш Ниш и тој не опан'с'з и с'с ајдучко прикрадување него максуз и да се врнемо кој к'ко: неки за 10, неки за 20, неки па и за 30 и 40 и 50 годинке там по за нас, кад смо били и ми у годинке што се викају момачке, к'д смо ишли у школу, ели учили занајат, ели па служили газду под ајлук.

У т'гшњо време не бејоше овија пусти биоскопи а ни овеј с'гшње забаљајке, по које момци дооду к'ко да су прогутнули кол'ц а девојчики па и жене голе к'ко боже ме прости, још мало па од мачку рођене. А божме се обукле нике прозирне аљичке, кроз које ги се виду све линије и онеј праве и онеј на криве.

Т'г у наше време на наши си нишлиски девојчики и па на жене голи бејоше салте образи и тој не покријени сас киреч (што га с'г викају помада) и и сас брашњо (пудери) него ги бејаше' обрашчики пуначки, па румени од сами себ к'ко лице на јабуку тетовку или ти па чисти и бели к'ко платно тулбен.

А па с'с нас к'д ће да си прозбору кад ги рекнемо: помози Бог мори Констандинке ели Лено, оне ће па т'г да поцрвену дори до уши и једва ће прозбору: Бог ти помагаја.

И такој ће си појду по неколко момка од сокак до сокак од оро до оро, од нишаљку до нишаљку. А неје ни чудо, Бела је и сирна недеља и цел ће Ниш да искочи: неки да прођу због сојтерилк и сејирлк, неки пак због послу си.

И кој ти т'г не излегне: И Миле топуз Коцин, и Таско назлија, и Мита Шевећерлија, и Јован Дебрелија. и Ђорђе Вол, и Сотир Катил, и Тоза Куцкурија, Тире П'трчко, Коле Човече, Миле Мурена … и сви други турли турли.

Једни нал' ти ударили на Лесковачку капију, други пошли на Палилулу, трећи т'кнули накуде гроб-љански сокаци, неки забасали у Јагод'н маалу неки у Београд маалу неки зашли по Стамбол капију и Черкеске куће.

По стареји људи и ожењети п'к сас протокали и лимони заредили си од рођака до рођака до старојка или кума и кумашина да ги однесу ете овија протокали, и да се ижљубу, ели те да пољубу у руку ако су кум и кумашин, баба ели деда (што се с'г викају ташта и таст) и тражу опроштај због поклади з'што неје шала, од јутре ће настанује големи пост и тешко си га на онога, кој неје тражија овакој опроштај сас протокал и лимон. Јербо душа има сас милос, сас алал и сас опроштај од стареји да се кроз овај цел пост испости и ишчисти од грејови, те да се големи — распети петак и велик ден (што га с'г викамо ускрс) дочека сас чисту душу и с'с весело срце.

Младиња п'к к'ко рекосмо, заредила је од сокак до сокак и од нишаљку до нишаљку, к'д ће свуд по мало да постују да погледају играње оро па и да по играју, ели да се мало понишају на нишаљку ели на саланџик.

У т'гшњо време свака па и најсиротињска кућа целу ову сирну — белу недељу ће си врже јуженце на неку крушку, ели дуд, ели јабуку, или под трем у капију и ће си за децу напрају нишаљку и деца ће ги се цел д'н нишкају и ће си поју њине си песме.

Погаздинске куће, ели па онеј по чорбаџиске, што имају по голему си башчу и у њу големи дудови они ће ете па да напрају нишаљку ама такој бива, ели саланџик. И у овај саланџик ће максуз да седну млад момак и девојка загрљени а други момак и па друга девојка ће ги ете бутају и такој ће ги нишају и овија што се нишају ће си поју по једну песму, коју они најволу и тој у јед'н глас а не у два.

Ако је пак голем и висок дуд т'г ће на нишаљку да седне ели девојка ели момак, а други момак ели девојка узне си један крај од јуже и ће почне да гу занишује и девојка ели момак ће да запоје т'нко гласовито. Сви гу ми слушамо и к'д је она сас појање и нишање готова т'г ће па да седне момак, што гу је нишаја, и њега ће с'г да занишује и ниша онај де-војка, што гу је он па њу ете нишаја. И ће гу па он поје онуј песму што она воли.

И овој нишање и појење и оро играње ће да траји док се не стмни. На овој нишање и на оро девојчики и момци ће се шалу, ће се задевају. ће се надпевују, ће се надзборују, а у оро ће се и надпевују и надигрују.

И т'г а се смркњује све ће се за ч'с смири и песма и оро и задевање и шаљење. И с'г се сви растурују и иду си дом. А пред сваки дом, ели тн у авли]у ће се упали слама и т'кој докле она гори ће гу прерипују па ће т'г да уцрну мало руке и момци појуру да умажу девојчики а они па момци и ткој се направи каравештица.

Кад се и све ово свршило а то је око 6 сати у вече, сви су сокаци к'ко опустели. Сви с'г и девојчики и момци и деца ете иду си дом да се измију и очисту и да девојке помогну на мајке, да се намести софра
за покладну вечеру.

Софра је дугачка а са обе стране понамештани су јастци за седење, јер т'г не бејоше астали и столице за седење к'ко с'г.

До овој време виће су се и наши стареји врнули из чаршију, куде су се опростили сас родљаци, сас комшиче си с'с дућан, с'с комшије од лојзе ели њнву, и сас комшије си од кућу.

Наше добре и до изнемоглости вредне мајке цел д'н д'н'с неће сироте да стану и оне ће да спра-ју све ништо за вечерас што за покладе треба: и питу у тепсији и кол питу, и сирење пржено, и ло-кумчики, и ло…ми и мафиши и за адет и малко кадаиф и сварена неколико јајца, што ће по вечеру деца да ламкају, јер је овај цела недеља бела — по кладна — сирна и у њу се никако више не руча месо. С'с месо се запокладувало ономд у онуја прошлу недељу с'с сарме, с'с ћурани и петлови на подварци, с'с синије и шкете, с'с таране и с'с све оне ман..е што се готву с'с месо.

И с'г у недељу ће покладујемо и после вечеру од покладе сви ћемо ми деца и млађеји да порипамо од софру, и да при одимо по јед'н и по ред, кој се к'ко по ред и родија, заради љубење у руку на бабу, деду, татка. мајку, старију браћу и удате сестре. Ако је ете и кум и кума туј т'г ће на њега да се пољуби нај прво рука, и смерно а не к'ко с'г с'с гранд реверанси и с'с ники ешеклуци, и ће т'г рекнено: е, куме, е дедо. бабо. татко, мајке, дадо, бале опрошћавај. И па пољубим руку. А они сви ће не пољубу па у чело и ће рекну: ..Е нек ти је синке просто и да си ми много жнв и здрав".

Т'г ће се мало и попоје, зашто од јутре, на чисти понеделник па дори до велик д'н, неће се толко много поје. Т'гшље па појање ете не беше како с'гшње с'с: тенори, 'с сопрани, с'с неки баритони, и алтови и басови. Јок тој ти не беше. Наше си појање поубаво беше. Т'га, к'д си се сврши адет с'с вечеру и с с опроштај, кум ели ти најстареји у кућу ће викне: Е, повечерасмо, што је дал бог а с'г деца ајде малко да ни попојете

И овај заповест, богме т'г беше не родитељски, виће божји. И младиња и мушка и женска одма се искашљују и спремају за песму и почне без назландисување, а не к'ко с'гшња младиња, што се опира и извињује: изгубио сам глас, нисам расположена, промукао сам, нешто сам невесела.

Т'г таткова ели мајкина реч беше реч и пол. Неје било отезување, узвивање и назландисување к'ко с'г. Што рекнеше стареј у нашо време, тој беше к'ко да је рекаја владика ели патрика.

И к'д је стареј рекаја за појање, т'г ће ете прво да започну мушки и тој сви у јед'н глас све си онеј наше мераклиске, ем такој бива, песме:

1) Славуј пиле, не пој рано,
2) Што си Лено на големо,
3) Зашто Сике зашто дадин под џадр да седиш,
4) Од како је Бања Лука постала,
5) Веј чучук — кана,
6) Бре девојче мајка те немала.
7) Што град Смедерево в'зд'н затворено,
8) Бег — али бег икиндија дође.

И т'г а одпоју мушки јед'нк ће ете да почну исту песму па девојчики или младе жене ама с с пот'нк глас, зашто мушки су гу појали с'с па подибел глас.

Играње оро, викање, ровење, џумбус правење и до зору седење к'ко д'н'с што се прави, у тгшњо време ич не беше. Т'г си беша некако све с'с ред и с'с дослук.

А и овеј песме отпојаше а дође 10 ели највише 11 сати по икиндију (пре пола ноћи) т'г ће виће све да се сврпЈИ. И сви ће с'г по'л'к по'л'к да се днзају и да се растурују, јер ће најстареји. да се дигне и да рекне:

Е децо повечерамо, попојамо, позборимо фала господу, па се и повеселимо а с'г у име божје ајд да си идемо, зашто јутре сабајле треба да се устањује за у дућан идење, за младињу на работу и р'г'тлк за жене и девојке за кућу чистење. за платно ткајање. за чарапе плетење и кошуље шијење. Ајд с'г чираци и деца нека палу фењери, јербо т'г не бејоше овеЈ електрике с с сву ноћ горење, т'г беше у сваки сокак салте по је'дн општински фењер а ми си од кућу до кућу, од кућу до чаршију идешемо салте с'с фењери горење.

А, је дошло 11 сати, сви су виће поспали. Нема к'ко д'н'с, да се у овој време топрв искача по овија д'н'шњи пусти карневали и фашанке, јербо у позивнице стоји почетак у 10 ели 10 и по часа.

Код нас у наш си Ниш овој чудо га немаше. После половин ноћ, да се седи тој ич не беше адет. тој беше дибидуз срамота. 3'што се јутре д'н неје смело да чује како се по сокаци збори: Бреее, чусте ли ноћ'с онај џумбус у Вакини у Калоферлиско сокаче. Оној су бре ништо дибидуз серсемлуци били, оној бре к'ко кад несу људи домаћини и од ред, него к ко да су зејбеци, черкези и све сами сојтерије издошли…

Пошто се, драги наши пријатељи домаћини и домаћице, наши стари овако о покладном вечеру лепо опростише на завршетку овога описа, Управа Удру-жења Нишлија драге и поштоване домаћице и па ви драги домаћини и децо и младињо и убавињо наша, викамо ви: Опрошћавајте нам, и нека вам је од нас па просто.

Поздравни говор одржан о слави 3. јуна 1936 г. од члана управе, ђенерала у пензији Николе Аранђеловића

Поштовани гости и Ви, па Нишлике и Нишлије,

Данас је један од већих православних празника. Данас је Цар Константин и Царица Јелена и данашњи дан Управа удружења Нишлија у Београду узела је за своју славу. Узела га је из једнога од најважнијих разлога, јер се у нашем гордом граду Нишу 274. те године родио цар Константин, коме се усред бела дана показала визија крста са напоменом: „Овим знаком победићеш". И он и ако, незнабожац, пригрлио је тај знак метнувши га на врх копља својих застава и са уздигнутим заставама и погледом упртим у знамење крста, победи знатно бројнијег непријатеља Максенција цара Римског, а у чувеној битци на Милвинском мосту код Рима. Слика, ове страшне и знамените битке, ремек је дело сликарске вештине уметника над уметницима, чувеног Рафаела.

Овде је знак крста победио незнабоштво. Од онда Хришћани су данули душом, јер су их дотле растрзали дивљи зверови на очиглед и увесељавање Римских царева и римске аристокрације, који су сви скупа посматрали и то са уживањем како зверови растржу хришћанску децу, жене, старце и младиће.

Наш велики земљак, Цар Константин, заслужује, да њега и његову мајку хришћани поштују као светитење, а ми, Нишлије, да се поносимо и дичимо, ербо куј знаје може да има б'ш туј ники од вас, који си је још од Константиново симсиле, што га па овија, што збору по граматику, сас пешес падежа, викају па порекло. И ако си, драги НишлиЈе, еле максуз ели па апанс'з сврнете у музеј од наш народ, па си се загледате у онуј убаву главу од брондзу на Цар Константина, нашога си пра, пра Нишлију, куј знаје, може да пронађете. да он б'ш изликује на нашога никога ујку, чичу, ели ти па на никога из Жижину капију, Палилулу ели од Стамбол капију. А туј су ете главу ископали р'гати к д се започе да прави гвозден мост и то је б'ш тамо куде голему капију на Кале зашто град Нишки ми си њуди, што поод'мначка памтимо и д'н д'н'с викамо Кале.

Ете због тај важнос од Ниш и због големо име на цара Константина ми си се јутрос, к'ко наши стари домаћини, Нишлије, на јутрење помоли.мо на Бога за сви вас и па за нас, а с'г се ете прикуткамо овде да си славу прославимо, по наш си старовремски адет. А господин приседник од нашо си друсто, екимин (доктур) Јован, син на покојног аџи Стоилка, а унук на аџи Боју, ете на мене рече: А бре Коле, ти ћеш, к'ко знаш да знаш, на наши гости да прикажеш к'ко се ете у старо време славеше у наш си Ниш, куде, још и д'н д'н'с има домаћини што си држу тај си наш стар адет од славу славење, Бога молење и од њуди поштовање.

И ја ете послуша си господина приседника, з'што у старо време приседник тој си беше много ништо, и с'с њега несе збореше такој тике л'ко к'ко д'д'с.

И такој с'г да си почнем с'с приказување од стар адет за нашу си славу п славење.

Сви с.мо си се ми још од малецно много раду-вали. због што ће ни слава дојде, и тој због много ништо. а наше мајке још на једну неде.њу, па и по рано. ће си почну сас кућу уређиване. Све се прекречи: голема соба, сарачане, мутваци, а судови, санови, тепсије све од бак'р ће се л шту к'ко слунце. бо же ми прости, од чистоту ели ти к'ко л'с'квнце од наше си сељанке, што си ги носу око врат ели на тулбен

У кујну, пред кујну, на доксати, пред чардак, све ће се керамиде измажу сас црвену боју и тешко си га на домаћина и па на нас децу ако сас каљаве ноге загазимо по туј чистину. Мајка ће татка за тој да изгрди, ама не сас погане лакрдије, а на нас тике децу ће салте да викне: еј, синке. главу си не искршија да Бог да, што напраји тој алаверсан. Па докле ће ми, бре ђрнеци. да чистимо а ви па да бастисује те туј чистоту, а ми се деца па ту салте ућутимо, увучемо си шију и у нос си повучемо коџа ми ти дзинзу, што ни дајма висеше на нос, к'ко малецна лојена свећа и тике гу сас рукав салте још по више размажемо и ће само да рекнемо: У, мори. дадке, несам жива ми ти, оћаја.

Е, с'г да рекнемо јутре је слава. И, а, је дошла икиндија за вечерњу и у голему цркву, ели у Свети Николу почну да чукају дзвона. Мајка ће виће да запали кандило. А цела кућа све мирише на чистотију и на све ништо убаво. Све путинке по авлију, по башчу, до бунар, до врата сокакња, све је са.мо убавиња и лепотиња. Мајка мало мало па надзрне, да види ели има још ништо да се уработи. Па ће т'г па да улегне у голему собу. да види ели су миндерлци к ко треба, ели су јестци по миндерлци убано наместени, ели слама, ели вуна, ујгун дотерана, ели мангал, ако је слава у зиму, наместен у собу и да ли се и он л'шти к'ко да је од злато искован а не од бак'р. По тој све ће улегне у мутвак, и туј ће па да погледа ели све ништо спремено, што требе за јутре за славу.

И с'г, а је дошло време за вечеру око шест сата, мајка ће сас девојчики да тури совру насред собу и на совру ће испонатура све манџе за вечеру. И пускурница (литургија) виће је туј турена. Т'г ће татко, ели деда, ако је још жив, да узне кандилницу, и ће све ссбе редом да покади, а ми си сви око совру салте ћутимо, и гледамо чим се баба ели мајка крсту накуде к'ндилницу, одма се и ми па крстимо.

К'д је и тој готово т'г ће татко да седне на јест'к доле куде совру, па ће узне летургију и ће гу пољуби, прелије сас вино и ће гу остави на сред совру, куде гори една воштена свећица. По тој ће се почне сас вечеру ама без џакање и без много зборење. К'д се вечерало т'г се татко па прекрсти и сви си идемо на легање и спање такој око седам ели осам сата понајвише.

Јутре сабајле око три сата, к'д ће петлови да запоју, мајка и баба устањују најпрво и одмах ће почну сас ложење на огњиште и сас готовење од све манџе, што ће за славу да требају. Татко ће се дигне око четири сата и ће пробуди најстаро мушко дите, што ће сас њега да пође у цркву и да понесе колач и свећу.

За тај д'н сви ће се обучемо у најнову премену. Татко ће па да обуче ново чојано одело, чешире сас беле потколенке, ћурче и широк бел појас сас црвене звездице, а на ноге јаре путине и на главу астраган шубару. Под појас ће тури јед н стручк босиљак и ново свилено бело чевре. По тој ће куд упалено кандило да се прекрсти и ће чека да чује дзвона. А, су с'г почела да чукају дзвона на јутрењу, татко ће се па прекрсти, и ће си сас мушко најстаро дите пође у цркву сас колач, свећу и сас жито.

Јутрења је виће свршета око шест сата и по-пови су почели сас сечење колачи. Кад се и тај адет сврши татко си пође дом и уз пут ће си за децу купи мекике, ако је слава у посн д'н ели пењерлије, ако је у блажан д'н.

К'д се врне.мо из цркву мајка и деца ће не при-чекају, и ће узму колач, а татко ће упали свећу и ће се сас сви редом ижљуби и на свакога ће рекне: Срећна ти слава домаћице, керко, синке, и за много године да Богда. Сви ће ни благослови и ће на свакога да пружи: кому цел грош, кому дваес паре, а на најмлађеји по марјаш.

Сад је већ девет сати и ручак је већ сасвим готов. Т'г ће мајка да спраји неколко тепсије пуне сас све мане сас леб и с леб, сас колачи и по мало сас вино, а ми деца сас теј тепсије заредимо по сиротињске комшиске куће и на свакога комшију ће пружимо тепсију и ће му рекнемо: „Помози Бог чича Тодоре и тетка Магдо, ете овој јело пратили ви татко п мајка и много ви се поздравили". Они ће да узму све тој и ће рекну: „Е фала синке, да ни сте живи, и поздравите си се на мајку и татка. За много године да Богда славу лочекували, свећу палили и сиротињу ранили!"

К'д на сву сиротињу комшиску изоднесемо руч'к топрв т'г ће татко и мајка и ми деца па да седнемо те и ми да ручамо. А то је виће око 9 или 10 сати.

Чим смо ручали одма се ми деца па растрчимо по родљаци. да ги викамо да дођу кноћи на вечеру (славу) и тој ће најпрво да викамо кума, па кумашина (старог свата), ујку, тетина ујну, и тетку. За тој ће си заредимо по маале од кућу до кућу и на свакога ће рекнемо: "Помози Бог, куме, кумашине ујко тетине…, ете поздравија ти се деда и баба, татко и мајка, да заповедате кноћи на славу да дођете и к'ко мож да можете, на вечеру да будете". — А они ће ни рекну: „Е, фала, синке, фала, да ни си жив да Богда и поздрави се на дом на сви и рекни ги, да немају ич бригу ми ће си дојдемо!" И т'г ће ни тутне у руке по читав марјаш, а ми се па, деца к'ко деца, наступујемо и викујемо: У, ку.ме, како па тој, зар сам ја дош ја за паре искање, а у себе си премишљујем: море узни си бре, Коле, и ако је марјаш, немој и без њег да опанеш«, па не чекам да ми га пружи и по другп пут, те га узмем и од голем радос за тај марјаш ја забрајим да рекнем: и фала и па да пољубим руку.

К д се виће стмнило и упаљују се ламбе, гости пол к, пол к дооду. И к'д сви издођу т'г ће татко и мајка да ги рекну: „Куме. кумашине, ујко, тетине, заповедајте и ајде си поседајте око совру".

Совра је наместена у голему собу и она је дугачка колко и соба. Око њума су наместени сни јест'ци од миндерл'к, зашто т'г немаше овија астали и столице сас федери, што ги сТа па викају трпезарија.

К'д су гости испоседали, кум у вр од софру а до њега све редом други. т'г ће се почу нзносу све манџе. А пре него ће ће се почне сас једење, едно девојче ели па мушко дите ће си узне леген од бак'р и ђугум сас воду, а пешкирче ће тури преко раме, и ће пође редом според гости, да ги посипе сас туј воду, те да си гости умију (оперу) руке.

За сво време докле се вечера сас јело ће да служи и да донесују све ништо: сама до.маћица и сви њојни омлађеји-женска и мушка деца. А ако је по чорбаџиска кућа оно т'г па и измећари и измећарке.

Ако је слава у пост т'га су била овај јела (манџе): Сасвим редак пасуљ, што си га викамо чорбина чорба, пасуљ на тепсиче, пасуљ густ, пасуљ сас много лук и сас зејтин. лијен боб, боб у зрно, риба и јегуља, па и моруна, ем онај ч'к из Солун. Вино самоток и шиљер ели комињак и тој најбољо и најпитко.

К'д се па слава нађе у блажни дни т'га су била овај јела: Чорба (супа), шкета (римфлајш), кисел купус ели сарма. ели сарма од винов лис, ели сарма у јагнећу скрамицу, тарана, подварак пилећи ели сас ћурана, кљуканог онакој за своју душу, печења: јагнећо ели прасећо, а у почорбаџиске куће па и прасећо и јагњећо и па пилећо. Од колачи правешеју се: локуми., мафиши, пита на тепсију, кол пита, татлије, баклава.

К'д се вечера виће свршила, а то је такој око девет сата т'га ће најстаро лице из кућу да рекне: Е, ајде мало младиња нека попоје. И још татко неје ни рекаја цел заповес мушки се виће искшљују и поглеђују, па ће најпрво они да си почну сас појење и тој све си онеј наше старовремске ем такој бива мераклиске песме: Славеј пиле, непој рано…. зашто Сике, зашто дадин… От како је Бања Лука…

И а су с'га и мушки отпојали онакој сви у едн глас, одма ће па по њи исто тој, да отпоју женски ама сас мало по т'н'к глас.

Кад се и попојало и мало пошалило, т'га ће па најстареји од гости да устањује и ће да рекне на домаћина: Е, куме, повечерамо, што је дал Бог, поседемо. попојамо. позборимо, пошалимо се а с га, ајде у здравје, да си идемо ама онакој све у сујле а не сас калабалк и сас викање и по сокаци сас ровење и па сас нико чепатење.

То је већ 10 или највише 11 сати. Т га немаше седење на славу до зору, т'га немаше онија џумбуси и правење по кућу тараф, тараф, ербо у домаћинске куће има да си буде све ништо сас ред и домаћински.

Ми па деца, а се кум дигаја, да си иде, трчимо и узимамо њиови фењери. па ги палимо и додавамо због идење си на дом, зшто у тој време не бејоше овија асфалти и овеј електрике. Тга си беше само онај наша стара калдрма од камењи из реку сас мало повише каљиште а општински фењери бејоше си само овде онде: Едн куде Кале на ћуприју, едн куде Паша џамију (сада Рувидићева апотека), едн бш на оној место, куде је сга турен Споменик. што ће бидне једна такој бива красотиња од наш си убав варош и град Ниш, и едн фењер је бија накуде гробље у Жожину капију, едн накуде Палилулу, едн куде Ислахану (где је сада нова мушка гимназија) и едн нај послеђан у Стамбол капију за накуде Келе-Кулу.

Тој си је ете тике све ништо од нашу славу и од наш си Ниш. зашто т'га он си беше голе.м варош за турско и за српско време и толко си беше убав, да не беше ни едн варош. кој се можеше мери сас наш си Ниш, сас наш Парађумиш. што викашеју Турци, ербо Ниш беше од сви вароши не само Нај-Ниш виће Нај-Варош.

ГРОЈЗЕ БРАЊЕ

Поздравни говор члана управе Удружења Нишлија у Београду, 14. новембра 1936. године

Драги домаћини и домаћице, невесте и ви девојчики, момци п па ви бећари, драги Нишлије,

Овденке, у хотел Палас, сабрали смо се к'ко у оној старо време што се сабирашеју наши си деде и татковци у Ајвазов хан, што беше на ћоше куде д'н'шњу Македонију кафану у наш си стари и убави Ниш с'с онија криви сокачики.

Собрали смо се, ете, да си се кастиле потсетимо на онија дни к'д ће нстањује гројзе брање т'кој од свету Петку па дори до светога Луку и поза њег па још ники д'н до куде Митров д'н.

Е, е. море Нишлије тија д'нови бејоше много убави. Т'г, к'ко и људи да бејоше по други и по добри и ако си не бејосмо чорбаџије и големци, ама бејосмо си ете њуди од ред, људи домаћини.

У свашто ништо знајеше се ред: ели ти за идење у цркву, ели ти за зборење сас људи, ели ти за појање, за славу славење. за ораси чукање и па за гројзе брање.

Т'г се гројзе не береше к'ко д'н'с. Т'г си берешемо гројзе повише с'с родбину, с'с комшије, а с'г гро|зе беру само работници и ргати. А ми си дођемо у лојзе салте за гројзе ручање, за руч'к кркање и за ники довлетл'ци и тој тике око руч'к.

Наше мајке најубаво си знајешеју к'ко се лојза берешеју. 3'што у њино време оне ће се поиздизају из черге још с'с прво петлово појање, одма т'кој по половин ноћ и ће си почну спремање са све ништо! и за гројзе брање, и за крошње за одбир гројзе. и за косирчики, и за тенџере за јело готвење, и за санови, з'што т'г још не бејоше овија тањири од порцулани него само земљане панице, вагани и заструзи од дрво а само почорбаџиске куће имашеју санови бак'рлије и калајлије.

Месец на небо виће искочија високо, и наше мајке су виће сас све готове и с'г су почеле у сујле да пробуђују и децу да не би стареји ете деду ели ти бабу много рано из с'н тргли.

До овој време мајке и младе невесте све су спрајиле: и судови за готвење изнеле и овче месо од дибели овнови за купус сас јагуриду и за тарану. А туј је и свињско месо за кебап. Туј је две три оке убаво сирење а и месен лебац, што је дада још јучер изнамесила т'кој око 20 до 30 лебови.

До овој време су издошла и кола рабаџиска све искитена по канате и по јер'м сас женке (кадифице) и па сас шуман (зимске руже). И т'г кола немаше да миришу толко на к'тран и коломаз виће салте на овој цвеће, а к'д се кноћи врну из лојзе пуна сас гројзе т'г ће па да миришу салте на гројзе.

И ми деца виће смо се избудили, умили у башчу на бунар, и с'г једва чекамо к'д ће пођемо због оној пуцање из пиштољчики.

Туј су издошли и момци и чираци а и невесте и девојчики сви из роднину, што смо ги још јучер викали да помогну за гројзе брање. Туј су и бећари што ги па сг викају ете каваљери, а ники ги па викају лавови. Д'н'шњи по ники од њи несу лавови, они су мачори, ели к'ко ги наши стари викашеју: сур-уци, ајдамаци, сојтерије, бађавџије, што ништо не работешеју а салте се сојтерисујешеју по сокаци и задевашеју младињу сас речови и лакрдије, што смрду на р'ђавство.

К'д је виће убаво с'мнуло и све ништо готово т'г ће домаћин да се прекрсти и да наређује, кој ће куде и у која кола да седне. У нај прва кола ће се укачи баба ели ти мајка сас по нико дивојче и сас стварови и зарзавати спрајени за гројзе брање и за руч'к.

У друга редом кола ће испоседају девојке. бећари и момци сас невесте и девојчики, што су све закитене сас по ники цвет изпоза уво ели ти на груди.

У последња кола ће се испокачу работници и р'гати.

Девојчики и момци одма су сас крошње отишли и уватили си по ед'н ред сас грозје брање.

Цел д'н уз овој Брање салте се чује песма, пуцање из пиштољчики ели ти из пушке.

Бећари задевају девојчики сас речи и сас бацање зрнца од грозје. а оне се па само смеју и врћају ги мило за драго. Ми па деца идемо поза њи и сабирамо одбир грозје.

К'д су се кола сас гројзе изнапунила домаћица је виће сас цел руч'к готова. На земљу је прострт шарен дугачак чаршав и на њега је турено сво јело.

Домаћин и домаћица одма наређују на берачи да приђу куде овуј софру на земљу и да поседају уз њума. И домаћин ће т'г да седне и да ги сви благо-слови: „Е, младињо берачи, момци и девојке нек сте ми живи и здрави, много године да Бог да грозје брали, песме појали и сол и леб ручали. Заповедајте и ручајте, што је дал Бог."

К'д се и ручак свршија т'г ће рабаџије да попритегну кола, ће упрегну волови и ће се прекрсту и пођу си накуде дом. И к'д ће си дођу кола до Салчи бунар ели куде Келе Кулу туј ће стану, да домаћин плати пољачину за чување лојзе и тој по 5 ели 10 ели 15 гроша (3 динара) од свако лојзе за једну годину.

Чим кола сас гројзе дођу дом, ту је виће све готово за гмечење гројзе. Ту је половница, туј је големо корито. И к'д се у половницу туру две три крошње сас гројзе домаћин ће први да узме гмечаљку, ће се прекрсти и ће најпрво он да почне сас гројзе гмечење, што га с'г па викају: цеђење грожђа и то пресом.

У нашо си старо време гројзе се, море, драги Нишлије, рађаше само у лојзе, и по гиже и т'г не бејоше никакве кризе ни од паре ни од привреду, ни од трговину, ни од назари и од алпшвериши А с'г ете много убаво време дочекамо. Дочекамо, да ни грозје рађа без лозје и без гижу ете овакој по ваздух извешано на жице, иа га и њега чисто срамота да замоли овија девојчики и бећари. што су поседали според астали, да га беру сас кеф и сас песму к ко си тој беше адет у оној старо нашо си време.

Један пријатан излет Нишлија из Београда у Ниш и Нишку Бању.

Београдска дирекција жељезница по иницијативи удружења Нишлија у Београду пустила је један излетнички воз од Београда до Ниша и Нишке бање. Тиме се у исто време дала прилика и једном делу радне публике, да у року од неколико сати ужива у лепотама и красотама Ниша и нишке бање и околине.

Публике, а нарочито оне, која није у стању да се због својих пословних веза и скромних материјалних срестава одвоји од свога дома за дуже време, на оглас дирекцпје за пуштање овога воза за излет до Ниша и нишке бање тако је нзгрнула, да се с правом може рећи, да је одзив био изненађујући нарочито за данашње прилике. Али, једно жеља за одмором на излету од само неколико сати, друго онако мала цена од само 45 динара за тако дугачак пут, изгледа, привукла је једну масу излетника не само Нишлија из Београда, већ и остале публике, који нису Нишлије.

Путовало се царски. Композиција воза господска. Кола сва четвороосовна, дугачка, удобна, у којима се није осећало труцкање као у обичним путничким колима обичног или мешовитог воза.

За четири сата и 30 минута прејурити просторију од равних 250 километара од Београда до Ниша, то је заиста рекорд брзине и путовања. Прави оријент експрес, који као да се није залетео за Ниш и Нишку бању, већ право за Цариград или Париз.

Велика већина од нас, који нисмо путовали експресним возовима са оваквом брзином и оваквом угодношћу и на овако великим отстојањима, за овако кратко време и за овако ниску цену, уобразили смо били да јуримо за Цариград или Париз а у најмању руку за Софију или Женеву, незнајући да нас у Нишу и Нишкој бањи чекају укусно припремљени, а богме, и доста јевтини ћевапчићи и кисело млеко, ти скромни Нишки специјалитети. За један врели летњи дан и за овако скромну публику овако елегантног излетничког воза овај мени (јеловник) је више него царски.

Многи од излетника први пут долазе у Ниш и Нишку бању. Предусретљиве Нишлије, што живе у Београду, сматрали су за ретку срећу, а нарочито чланови из управе удружења Нишлија, којима је и прјатна дужност била, да овим излетницима дају што више обавештења о Нишу, Нишкој бањи и целој Нишкој околини. Истина по неко од излетника можда је био и нешто незадовољан нарочито због јела и брзе услуге у Нишкој бањи. Али нека опросте. Овако изненадно велика посета збунила је кафеџије бањске, јер нису били у стању, да се снађу тако брзо.

Управи Бањској може се захвалити и од изле-тничке публике и од управе удружења Нишлија из Београда, што је био нарочито предвиђен и ред купања за нас излетнике из Београда, по коме је реду велика већина излетника стигла да се окупа.

Кад је воз стигао у Нишку бању излетници, и сами посетиоци бањски, од жељезничке станице до саме бање образовали су једну непрекидну колону (од око једног ипо километра) са таквим дивним шаренилом да чаробније слике од одела публике и зеленила оне вечито зелене огромне ливаде и високо изниклих кукуруза није могло бити. Једна, можда, у неколико непријатна околност, али у толико више пријатна успомена по излетнике била би то, што баш у моменту уласка излетника у бању настаде силна олуја од прашине и ветра, ваљда као први поздрав излетницима. Ова олуја изгледа кренула је одмах за нама из Београда и стигла нас тек пред Нишком бањом баш на самим вратима бањским. Али ништа за то, излетници су ову прашину оставили у базенима бањским.

За једно врло кратко време од свега шест сати излетници су ипак стигли, да се са задовољством нагледају Нишке бање и њених лепота. А мора се при-знати, да онакав изглед и ширину погледа и догледа, онакву лепоту, онакав ваздух, ретко која бања да има и да пружа. На истоку и југо-истоку дивне кршне планине изгледа Григлавских и Швајцарских Алпи. На југу тек зашумљени Коритњак уза саму бању а на северу и западу лепота од шаренила њива и ливада, диван ћилим непрегледних шари, што нам их Ђура Јакшић наглашава у својој песми „Пут у Горњак".

Са оне једпнствене терасе Бањског, истпна малог, али дивног парка, посматраоцу се пружа изврсна перспектива, која се ретко где може наћи и видети. Јер од самог подножја ове терасе пружа се читав низ дивних сељачких кућица са баштицама и изванредним цветњацима, кроз које вијуга бањска речица, што хита, да их својом топлином накраси и освежи, те да их одржава у вечитом зеленилу. Тзмо доле овај дивни ћили.м од свакојих шара пресеца друм Ниш — Цариград са столетним дрворедом свих могућих врста дрвећа. Од.мах до њега је и железнички пут са красотним објектима железничког моста, станице и пристојног споменика изгинулим јунацима. Уз саму пругу жељезничку прибила се Нишава као млада невеста уз свога вереника, која га радосно милује, што се сретно пробила кроз величанствену Сићевачку клисуру и сада се нешто мало источно од бање шири у оно широко и велико Нишко поље, које се одавде па све до Мораве све више и више шири.

Северно од Нишаве благо се уздижу окомци Грамаде и Сврљишких планина са дивним и неисцрпним шаренилом на коме се око врло пријатно одмара…

Али, оставимо овај шири поглед кроз лепоте Ниша, нишке околине и нншке бање п њене околине. Вре.ме Је да хитамо железничкој станици за повратак нашим експресом за Београд. Па ипак, хајде мало да одемо на оно сељачко оро, оро и коло, где пгра младост. Тамо, на најлепшем месту. одмах испод дворца краљевог, а у продужењу парка, везе цело после подне уз хармонику сељачко коло, наше старовремско оро Ту ћемо видети како се младост. лепота, бујност нашег сељака и сељанке утркује у онако лепим, лаким, хитрим, дивним, јединствено ритмичким покретима, што нас задивљује, што нас узноси, што нас привлачп. Ту ћемо видети лепоту, ону праву сељачку лепоту, лепо лице, красота „линије", драж погледа, љупкост простоте без икакве увештачености, задивиће и онога, који је постао потпуно блазиран баш због оне велико варошке извештачености и пресамићених појмова. Овде ће се видети неуморност у игри, која иде до изцрпљености, која се баш овде, код сељачке расе и не осећа, јер играње њихово није из кукне каквог "студија" варошког, већ из природне школе сељачке ритмике, створене под ведрим небо.м и чистим ваздухом.

Игра, коло, оро, не траје као варошки и господски, валцер и танго по пет минута, већ скоро по 20 минута, оро, које не исцрп.љује и не замара као валцер, већ освежава. окрепљује за друго следеће коло, које ће бити још дуже и још бешње…

Али оставимо ово даље описивање и сликање.

Ево већ је 6 сати пред вече, када морамо тешка срца да напустимо ове красоте наше дивне бање ниШке и да хитамо нашем експресу Оријенту, који ће нас понети, на жалост, не за Цариград, зећ за наш Београд, да сутра опет почнемо са нашим обичним радом…

Повратак из Нишке бање био је сјајан. Воз сада опет лети, али изгледа још брже, да би излетници што пре стигли Београду, да својим познаницима и милим испричају са каквим су се лепотама и красотама у току овога излета упознали.

Управа удружења Нишлија, у име своје а и у име излетника, најтоплије захваљује на готовости дирекције за овакву приредбу једнодневног уживања на излетничком возу, а нарочито господину Милишићу, чиновнику дирекције, који је био организатор и руковалац овог воза и излета.

Жеља би била Управе удружења Нишлија у Београду, да се овакви излетнички возови за Ниш и Нишку бању пуштају што чешће, јер у непосредној околини Ниш има дивну и роуантичну Сићевачку клисуру и Свету Петку и то на самој жељезничкој прузи….

Завршетак о старом и убавом Нишу.

Нови Ниш ипак остаје онај стари Ниш. У њему ће увек Нови Нишлије остати Стари Нишлије, јер ако људи умиру, не умиру њихови обичаји, њи.чови адети, њихове традиције, њихова имена.

Зар ће моћи да изумру она имена и надимци маших старих Нишлија, који су везани за ма какву лепу и дивну успомену, и ако по неког од њих нема. Она су ипак остала или у успомени још живих младих и оних старих Нишлија, или по књигама исписаним, о нашем дивном старом и убавом и преубавачком ете Нишу.

Зар ће неко моћи да заборави ова имена и надимке, која овде износимо само онолико, колико су нама позната:

Туре Ване
Стојан Прца
Пера Пене
Таско Црни
Васко Бода
Таско Ћоса
Коле Тода
Јован Белич
Сатир Клисар
Ване Белкин
Мика Главаш
Јован Антоглија
Хаџи Батлак
Ване Чардаклија
Хаџи Катлак
Пера Жабота
Миле Врца
Станко Работа
Гане Вртешка
Ђока Самркеж
Рака Уби башта
Ранђел Чичан
Милош Црвења
Ђока Прчељко
Миле Вакин
Ђока Накин
Тодор Дебрелија
Митко Лозанац
Сатир Катил
Тане Чешљарски
Ставри Балајински
Ђока Рошко
Ване В'ж В'ж
Коле Пат'чко
Тире Куцкурија
Ване Јагурида
Ђока Пржа
Миле Мурена
Мане Калтакчија
Таче Бојаџија
Ставра Џунџулејка
Миле Посерија
Диле Дупина
Аџи Шалија
Таско Прцански
Миле Сојтерија
Пера Дрмсз
Аџи Пеша
Коле Чучурка
Тричко Курдељка
Ставри Метларски
Миле Ђуза
Ставри Преметарац
Таско Божидарац
Јован Брашнарски
Тиле Грнчаски
Пера Догрмаџија
Гена Кривокапска
Санда Тошанин
Тиле Вртиреп
Гане Смиљанка
Драги Балтез
Миле Сатираћов
Коле Тодораћов
Тане Јоргован
Таско Узунов
Стојан Дзврчка
Тодор Келеш
Спаса Просјак
Мита Чолак
Миле Потпираљка
Ване Кукурек
Вела Цука
Петар Потплан
Спира Донин
Коде Копај Кошарски
Динка Пирпиревка
Станко Телеграфџија
Васко Џајка
Ћор Аљуш Јасакчија
Поп Наум Јазаџија
Бело Тане
Попа Врнџини
Учитељ Тасини
Ставра Чивуче
Црни Ђорђа
Тиле Петличко
Тодор Попче
Горча Дочин
Мита Донин
Миле Топуз Коцин
Пера Шумадија
Сатир Крцуга

Од истог писца:

КЊИГЕ И ДЕЛА ШТАМПАНО.
1. Војнички поглед на примену ваздухопловства у војсци 1911. год.
2. Опсада Једрена 1912/13- год. 1925. год.
3. Пољска фортификација општи и технички (I део) 1926. год.
4. Пољска фортификација примењени — тактички (II
део) 1427. год.
5. Три Вобана (Француски, Руски и Белгиски) 1930 г.
6. Плевна 1877 и њена блокада.
7. Суворов 1724 — 1800. Највећи руски војсковођа и словенски понос.

Све ове књиге, сем прве (која је распродате) могу се набавити код Официрске Задруге у Београду и код писца лично у Београду VIII. Хаџи Милентијева 59.

КЊИГЕ И ПРЕДМЕТИ:

Предмети предавани у Војној Академији на Вишој и нижој школи:
1. Техничка настава 1421. год.
2. Познавање и опис грађевинског материјала и његова примена 1923. —1924. год.
3. Комуникације: 1923., 24., 25., 26., 27 . 28., 29 , 30 , 31. и 32.
4. Пољска фортификација I и II део 1 424., 25., 20., 27., 28., 31. и 32.
5. Стална фортификација 1924., 25., 26, 27., и 28, г.
6. Инжињерска правила 1922. године.
7. Еволуција пољске фортификације на Вишој школи 1926., 27., 28., 29. и 30. године.

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License