Nikola Doric

NIKOLA ĐORIĆ
Može li čovek da ispriča dobro priču o kratkom životu Nikole Đorića (Smoljinac, 1.maj 1859.Skoplje, 1 1. oktobar 1913.).
Poznati lekar.
Osećajni pesnik.
Priznati prozaist.
Odličan prevodilac.
Čuvena stiška porodica.
Otac Vićentije carinik.
Majka Jovana domaćica.
A deda Nikole Đorića? Sinovac vojvode Milenka Stojkovića. I blizak prijatelj kneza Miloša.(20)
Poizdalje osmotreno delo Nikole Đorića otkriva tiho sazdanu dušu.
I one lepe reči što se nižu na svoj način. I udobno žive.
Neumoljivo ozbiljan.
Uman pogled.
Oblagorođeni lik.
Onaj negovani razdeljak. I brkovi. Pričaju o čoveku prefinjenih manira. I krase lice njegovo. Gospodar svoje reči. I patnje svoje.
Nikola đorić ide znanim drumom. Kroz detinjstvo. I školovanje.
Obrazuje se u Smoljincu, Požarevcu i Beogradu. Ne do kraja.
U Beogradu završava višu gimnaziju i Filozofski fakultet (prirodnomatematički odsek).
I kreće za Niš. Aa službuje kao suplentu gimnaziji.
Živi u Nišu.
I vreme svoje nadživi.
Ženi se Julkom Vitković 1886. Kćerkom Gavrila Vitkovića. I Lujze. Potomka prote budimskog Vitkovića. Gde odseda Vuk Karadžić kad u Peštu krene.(20)
Medicina vuče Nikolu Đorića. Krenu u Beč. Uz potporu Gavrila Vitkovića. Da postane lekar 1891.
Vraća se u otadžbinu. Da službuje kao lekar u Nišavskom srezu.
A onda promena mesta po Srbiji.
BožJom voljom. I ljudskim odrećenjem.
Najlepše čuva na dnu duše svoje. I nikom ne otkriva.
Draga porodica Nikole Đorića.
Šestoro prekrasne dece. Visoko intelektualne. I književno nadarene.
Kćer Lzubica peva pesme. I na ruskom jeziku.
Sin Miloš književnik. I novinar. Majstor pera!
U Srpsko-bugarskom ratu 1885. učestvuje kao lekarski pomoćnik.
Rat od 1912. presreće Nikolu Đorića u Vranju.
Ratuje kao komandir III poljske bolnice. I kod Merdara. Nadomak Nišu. Pribra 800 ranjenika posle prvih ratnih sukoba.( 120)
Kad se prilika primiri krenu u Skoplje voljom sudbine. Da lekarski radi.
I završi veliki ep "Kosovo". Na izmaku dana. Onog poslednjeg.
Pre no što Bog upali zvezde na nebu.
Umre Nikola Ćorić u vremenu bez kraja. I tišini bez imena.
Na dan dolaska u Skoplje.
Onako sam.
Leži nauznak. One oči ukrupnjale. Od straha. Ili iznenade. Što smrti naglo vrata otvori. Nespreman da e dočeka. U hotelskoj sobi.
Kako to umnom čoveku priliči!
A neraspakovan kofer pred vratima stoji.
Ona zanesenost za knjigu!
I književna naklonost Nikole Đorića!
Štampa knjigu "O prvoj pomoći" i stručne radove "Šest slučaja pelagre u Temnićkom srezu" i "Vranjska banja").(104)
A ono bogatstvo u književnosti?
Lrama "Slikar", uz muziku Davorina Jenka, izvodi se 1879. (Nikola Đorić ima samo 17 godina života kad je šše!).
U 1881. piše istorijsku tragediju "Velizar Abogović", a, potom, "Vidosava", "Vladislav kraljugarski", "Krii<a" i "Momir" a "Skadar na Bojani" sprema kao istorijsku operu.
U 1893. štampa zbirku ljubavnih pesama.
Ep "Kosovo", ispevan u pseudoheksametru, sa kombi1acijom sedmerca ili osmerca, i rimovanim stihoima, ostaje nedovršen.
Prva knjiga 1902. sa posvetom: "Nosiocu obnovljene rpske krune njegovom veličanstvu kralju Srbije Aleksandru I. Posvećuje ovu knjigu junačkih jada i patnja ali i slave i veličine Srbinove".(22)
El započet svečanim zamahom: "Proslavi, srpska vilo, strunama gusala mojih, dela i podvige slavnih muževa, junaka svojih".(22)
"Nije stvar u tome, što maleni tamo neki narod na Balkanu raspolaže takvim govornim šumovima, govornim zvukovima da njihovo iole misaono usložljavanje opominje na intonacije Ilijade… što se i ciglo jednosmernom snagom umnožavanja vizija postiže zbir pripovedne slike… U svemu tome dr Nikola Đorić snašao se ljudski, pesnički…".
Marko Car piše: "Pisac, koji je i ranije bio poznat kao dobar versifikator, stupio je ovim svojim, svakako znamenitim delom, meću bolje pesnike svoga naroda, i nije valjda preterano kazati da će njegov poem, kad i ako dovršen bude, po zamašnosti i umetničkoj obradi svojoj, zauzeti istaknuto mestou srpskoj književnosti".( 120)
Nikola Đorić piše lirske pesme i balade.
U časopisu "Otadžbina" objavljuje priče iz niškog života i leskovačkog kraja.
Prevodi sa nemačkog, francuskog i ruskog jezika (njegova prevedena "Jovanka Orleanka" od Šilera izvodi se 66 puta!).
Tu su još: "Fedra" od Rasina, "Kladviga" Geteova i druge.(14)
Ukupna bibliografija, prema časopisu "Braničevo" iz Požarevca, iznosi 1 10 dela.
Nikola Đorić je "istinski umetnik, otmen i inteligentan, koji piše lepim i lakim stilom".(120)
Sve vrline Nikole Đorića treba otkrivati jednu po jednu.
I dela nastala!
I Bogu se zahvaliti što mu besmrtnost podari.

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License