Nikola Kole Rasic
Nikola Kole Rašić
Nikola Kole Rašić

Nikola-Kole Rašić

rodio se 1858 godine i umro u Nišu 6 avgusta 1898 godine.

Jako žive prirode i vrlo borben, Kole Rašić još od svoje rane mladosti nikako nije mogao da miruje i podnosi tursku stegu. U svojoj dvadesetoj godini, on ostavlja trgovačke poslove i uputi se za Negotin, da dalje preko Rumunije ode u Rusiju. U Negotinu sazna da se tih dana očekuje dolazak kneza Miloša i sačeka ga. Posle razgovora, koji je imao sa knezom Milošem, odustao je od nameravanog puta za Rusiju i vratio se u Niš.

Od tog vremena, 1858 godine, pa sve do oslobođenja Niša bio je uvek među najborbenijima i primao se vrlo rizičlih poduhvata. Mnogo je šta činio i na svoju ruku, uvek rukovođen jedino željom da Niš i ostali krajevi budu što pre oslobođeni. Mnogo pre, nošto je 1874 godine u kući, Mihajla Božidarca održan sastanak i svi zaverenicn pod zakletvom,
prihvatili plan o sistematskoj akciji, da se putem lokalnih ustanaka slabi položaj, Turaka, a postepenim naoružanjem porobljenog naroda pripremi njegovo učešće u pomaganju oslobođenja, Kole Rašić, zametao je mnoge kavge i bio postrekač mnogih buna u Dobriču, Toplici i Zaplanju (po ugledu na Stanka Čavdara i Srndaka)..

Iako se izlagao mnogim i čestim opasnostima, bio je dovitljiv da doskoči Turcima i zametne trag mnogim svojim, postupcima. Pred Turcima se činio kao šeret, čovek koji malo vodi računa o ozbiljnim poslovima, sklon piću i ženama. Međutim, kad se Turcima činilo da on banči po hanovima, sastajao se sa ljudima; dok su oni verovali da skita radi ličnog pustahiluka i provoda, on je zalazio i po selima: bodrio svet u istrajnosti da će sloboda svanuti i nastati, kraj vekovnim patnjama.

On je svoje poslove skoro sasvim zabatalio. I kad je polazio sa espapom na put, i dok je jedno vreme sa Đorđem i Mitom Pop-Manić imao malu trgovinu u sadanjem središtu varoši, na trgu gde je postavljen spomenik slobode, sve je to služilo kao zametanje traga pravom radu. To su sve bila sretstva da krišom od turskih vlasti, pomognut od ostalih radi na održavanju veza između porobljenog naroda i slobodnog dela Srbije.
Kad više nije mogao da se krije od Turaka, pošto su oni prozreli pravi smisao njegove delatnosti, Kole Rašić i još nekoliko jače eksponiranih Nišlija, 25 jula 1875 g. prešli su preko noći granicu i spasli sebe od sigurne smrti, a dalju akciju nastavili su u Nišu, drugi zaverenici dotle manje istaknuti.

Uoči rata za oslobođenje 1876 godine, Kole Rašić u društvu sa Milošem Milojevićem iz pograničnih sela, koja su još bila u ropstvu sakupio je 300 kršnih boraca i kao četovođa toga odreda pridružio se vojsci generala Černjajeva. U nadiranju i gonjenju Turaka, čiji se glavni deo vojske utvrdio u Nišu, Kole Rašić prvi je sa svojom 'četom ušao u Leskovac. Njegova borbenost nije malaksala ni posle oslobođenja Niša, vel je i dalje radio na poma ganju četničke akcije u Staroj Srbiji.
Za velike svoje zasluge bio je počastvovan zvanjem - vojvoda. Kao narodni poslanik uzimao je vidno učešće u radu ondašnje Narodne skupštine.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License