Nis Pod Nemanjicima
naissiana%20%2818%29.jpg

St. Stanojević

Niš pod Nemanjićima

Zbog svog geografskog položaja, na raskrsnici najvažnijph puteva u zapadnoj polovini Balkanskog Poluostrva, - Niš je od uvek igrao vrlo važnu ulogu u istoriji država i naroda. Putevima, koji su se kod Niša ukrštali, strujao je politički i kulturni život. Niš je bio na udarcu svih onih, koji su prodirali sa severa prema Carigradu i Solunu i sa juga prema basenu srednjeg Dunava.

U rimsko doba Niš je bio ne samo važna strategiska tačka i silno utvrđenje, pego i napredna i bogata varoš sa razvijenom trgovinom i raznovrsnim zanatima. U to doba su se u Nišu ukrštali ne samo strategiski i trgovački putevi, nego i razni politički i kulturni uticaji.

Vizantija je primila od Rima Niš, kao razvijeno naselje, ali je ubrzo (u V veku) uništeno njegovo blagostanje kada su ga osvojili i do temelja razorili Huni. Od te strašne katastrofe Niš se teško i sporo oporavljao. Ipak se razbeglo stanovništvo uskoro vratilo, a pridošli su i novi naseljenici. Izgledalo je da će Niš opet doći do starog blagostanja, kad su ga krajem VI veka ponovo osvojili i razorili Avari. Ipak je Niš i posle te katastrofe ponovo naseljen i oživeo je, ali ga je već posle nekoliko desetina godina zadesila nova nesreća.

Već od dužega vremena nadirala su slovenska plemena iz basena sredljeg i sa donjeg Dunava na Balkansko Poluostrvo. Jedan od najglavnijih pravaca slovenskih nadiranja bila je moravska dolina. Tim pravcima su se Sloveni kretali ka Carigradu i ka Solunu. Niš im je u svakom slučaju bio na udarcu, i oni su ga u jednom od svojih mnogobrojnnh pohoda na juriš osvojili i razorili.
Svakako je Niš uskoro posle toga opet ponovo naseljen, ali je on sada sasvim promenio svoju etničku fizionomiju, dobio je novo stanovništvo, - slovensko. Od toga doba počinje nov period u istoriji Niša. Niš je istina posle toga još vekovima bivao u vizantiskoj vlasti, ali je od tada stalno zadržao svoj slovenski etnički tip i karakter.

I ako se Niš posle poslednje katastrofe nikako nije mogao oporaviti. i ako nikada posle pije došao do starog blagostanja, ipak je on zadržao svoj značaj kao administrativno središte i kao strategiska tačka. Stoga su se o Niš otimali i Vizantija i Bugari i Mađari i Srbi. Ustanici protiv Vizantije i 1040 i 1073 udarili su prvo na Niš i pregli su da ga osvoje.

U mnogobrojnim pohodima što su ih u drugoj polovini XII veka preduzimali Vizantinci pod carem Manojlom (1143 -1180) protiv Srba, koji su u to doba sa silnom energijom i sa neobičnom veštinom vodili borbu za slobodu, Niš je stalno bio operaciona baza vizantiske vojske.

Car Manojlo je Niš oiravio i podigao je utvrđenja na rimskim osnovima. Savremeni pisci beleže, da je niški grad u to doba bio opasan silnim zidovima, na kojima su bile podignute mnoge kule. Preko Nišave je vodio most od kamena. Jedan savremeni pisac hvali osobito jeftinoću životnih namirnica u Nišu u to doba. Na trgu u Nišu ima, veli, u izobilju mesa, ribe, mleka i voća.

Politički i etnički je Niš definitivno osvojen za srpski narod za vlade Stevana Nemanje. U velikom pohodu, što ga je Nemanja, u društvu i savezu sa Mađarima 1183 god. preduzeo protiv Vizantije, kada je osetio da se iz temelja ruši naslednica rimske imperije, on je osvojio i „grad slavni Niš".

U Nišu je 1190 god. Nemanja svečano dočekao nemačkog cara Fridriha Barbarosu na putu u Svetu Zemlju. Tu su priređene velike svečanosti u čast Nemanjinih gostiju, a Nemanja i car Fridrih su vodili važne političke razgo•vore, čije su se posledice osetile u istoriji mlade srpske države. „U Nišu, piše prof. K. Jireček, izađoše pred cara srpski veliki župan Nemanja i njegov brat Sracimir sa velikom pratnjom i doneše bogate poklone, vina, ječma, volova i ovaca, a povrh toga i morskih pasa i pripitomljenih jelena". Nemanja je ispričao caru Fridrihu, kako je od Vizantije osvojio prostrane zemlje i izjavio je, da bi te osvojene zemlje rado primio u leno kao vasal nemačkog cara, uveren da će u njemu naći moćnog zaštitnika u borbi protiv Vizantije. U naknadu za to, Nemanja je nudio caru Fridrihu, da ga pomaže sa celom svojom vojskom, ako bi došao u sukob sa Vizantijom.

Međutim, caru Fridrihu nije u ovaj mah išlo u račun da se veže sa Nemanjom i da uzima na sebe ma kakvu obavezu prema njemu, osobito obavezu, koja bi ga, ma u kom pogledu, mogla angažovati prema Vizantiji i dovesti ga sa njom u sukob, jer je njemu u taj mah, prirodno, osobito bilo stalo do toga, da ne gubi vreme i da ne troši snagu u sporednim borbama; on je hitao svom glavnom cilju: Jerusalimu. Stoga car Fridrih nije hteo i nije mogao primiti Nemanjine predloge. Ali je on ipak hteo da Nemanju, koji ga je tako ljubazno predusreo i tako svečano dočekao, na neki način veže za sebe, a možda je pomišljao i na to, da mu Nemanja i njegova vojska ipak mogu zatrebati. Tako je car Fridrih ugovorio ženidbu Toljena, sina Nemanjinog starijeg brata Miroslava, sa ćerkom jednog od najmoćnijih i najuglednijih svojih velikaša, hercega Berhtolda.

U Nišu je car Fridrih primio još i poslanike bugarskih ustanika, pa je onda produžio put ka Carigradu. Ali kada je na tom putu naišao na otpor vizantiske vojske i došao zbog toga u sukob sa Vizantijom, on je stupio u pregovore sa Nemanjom o zajedničkoj akciji protiv Vizantije. Međutim ti pregovori nisu bili još završeni, kad car Fridrih sklopi sa Vizantijom mir. Kako su Vizantincima posle toga ostale slobodne ruke, oni udare na Nemanju, potuku ga i primoraju, da im vrati znatan deo svojih zemalja, među njima i Niš sa okolinom. Tako je Niš opet došao na neko vreme u tuđinsku vlast.

Kao važna strategiska tačka Niš je naravno i posle toga igrao važnu ulogu u istoriji. Tako su prema Nišu uputili svoju vojsku bugarski car Boril i latinski car Henrih kad su, oko 1213 godine, udarili na Srbiju. Ali tu kod Niša nastane jedne noći u njihovoj vojsci velika panika, i ona se razbegne. Uskoro posle toga udarili su na Srbe ugarski kralj Andrija II i latinski car Henrih. Po njihovom ratnom planu trebalo je da se oni i njihove vojske sastanu u Nišu, pa da odatle zajedno prodru u Srbiju, da je osvoje i da proteraju Stevana Prvovenčanog sa prestola. Ali je Stevan osujetio njihovu nameru. Stevan je izašao u susret ugarskom kralju Andriji pre nego što se on sastao sa Henrihom, koji je vep bio stigao u Niš, ugovorio je s njim mir, pa je onda presekao Henrihu ostupnicu. Pustio ga je da se povuče sa vojskom iz Niša tek na molbu kralja Andrije.

Posle toga Niš je bio za dugo vremena van domašaja velikih političkih događaja. On je živeo tiho i u zavetrini, i mirno se razvijao i napredovao je. O njemu iz toga doba gotovo nema podataka u istoriskim izvorima. Srbija je u to doba svu svoju pažnju obratila na sever, na Posavinu i na srednje Podunavlje, i osobito, na jug, na Vardarsku dolinu; na istoku i na zapadu su granice bile prilično ustaljne i nisu se mnogo menjale.

Još jednom je Niš za vreme Nemanjića igrao dosta važnu ulogu u našoj istoriji.

Kad su Bugari 1330 godine u savezu sa Vizantijom napali na Srbiju, Stevan Dečanskije dobio izveštaj, da će oni od Vidina udariti na Niš. Stoga je on naredio da se srpska vojska okupi kod Niša i odredio je Niš za svoju operacisku bazu. Bugari su međutim promenili svoj ratni plan i pošli su iz Sofije na jug, verovatno ka Skoplju. Onda je srpska vojska iz Niša pošla Bugarima u susret i sukobila se s njom kod Velbužda. Posle toga Niš je ostao u srpskoj vlasti još preko pola veka.

Posle smrti poslednjega Nemanjića vladao je u Nišu knez Lazar. Ali su u to doba Nišu dani slobode bili već izbrojani. U svom prodiranju Turci su sistematski osvajali najvažnije strategiske tačke i objekte. Tako su 1386 godine napalp pa Niš i osvojili ga. Knez Lazar je bio nemoćan da ga odbrani i spase.

Još je u dva maha posle toga Niš na kratko vreme dolazio u srpske ruke, ali je u glavnom ostao u turskoj vlasti sve do 1877 godine.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License