NIŠLIJE - HEROJI GVОZDENOG PUKA
Počasni naziv Gvozdeni" drugi pešadijski puk prvog poziva "Knjaz Mihailo" dobio je za vreme drugog balkanskog rata 1913.godine. U tom krvavom ratu sa Bugarskom, ovaj puk je izgubio komandanta puka, sve komandante bataljona i veliki broj komandira četa i više od polovina vojnika. Među poginulim junacima bio je i major Jordan Milovanović, inače rođeni Nišlija.
Major Jordan Milovanović je rođen neposredno posle oslobođenja Niša 1878.godine, u uglednoj niškoj porodici. Od malena je vaspitavan u patriotskom duhu, tako da je posle završenog 6.razreda gimnazije, nastavio školovanje kao pitomac Vojne akademije u Beogradu. Akademiju je završio 1900.godine i unapređen u čin potporučnika. Imao je sreću da je posle nekoliko godina službovanja 1905.godine proizveden u poručnika i raspoređen za komandira voda u 2.pešadijski puk "Knjaz Mihailo" koji je imao garnizon u njegovo rodnom Nišu. Od tada, pa sve do junačke pogibije 1913.godine on je svoju sudbinu vezao za ovaj puk.
Punih sedam godina, sve do početka Prvog balkanskog rata
1912.godine Jordan je proveo u Nišu. Obučio je i vaspitao brojne generacije regruta, budućih junaka "gvozdenog puka". Kao sposoban i marljiv oficir redovno je unapređivan, tako da je rat u 1912.godine pošao kao kapetan prve klase. Od svoje skromne oficirske plate
izdržavao je majku i sestru. Neposredno pred rat se oženio, no dece nije imao.
VANREDNO UNAPREĐENjE 1912. GODINE
Na dan objave mobilizacije pred rat sa Turcima, kapetan Jordan je sa stotinama Nišlija, rezervnim i aktivnim oficirima i podoficirima krenuo za Prokuplje, gde se mobilisao njegov 2. pešadijski puk. Sa zebnjom u srcu i suzama u očima ispratile su ga majka, sestra i supruga. Ostale su da samuju u Nišu, brižno očekujući vesti sa fronta. U Prokuplju je dobio komandu nad trećom četom, trećeg bataljona i sa njom će proći sve tegobe i iskušenja rata sa Turcima.
Hrabro se borio sa svojim vojnicima na Kumanovu, kod Prilepa, na Bakarnom guvnu, no najveće podvige će izvesti u najtežoj i najkrvavijoj bici kod Bitolja, na samom kraju rata sa Turcima. Kada je komandant Z.bataljona, major Katanić tražio koji će komandir čete prvi da krene u forsiranje reke Šemnice ispred Bitolja, kapetan Jordan se dobrovoljno javio. Sa svojih 300 vojnika "prvi je zagazio u tu zlu reku. Nabujala od jesenjih kiša, Šemnica je nosila ljude, koji su se grčevito držali jedan drugome za opasače. Pod kišom mitraljeskih metaka, kapetan Jordan je sekao talase ispred svojih vojnika, dajući primer ostalima. Bez obzira na žrtve, reka je forsirana i prvi turski položaji na suprotnoj obali reke bili su osvojeni.
A zatim, po mrkloj noći, kada je puk bio zaustavljen ispod visova Kiromarice, kapetan Jordan je sa svojom četom izveo jedinstven podvig. Po nepoznatom terenu, on je u pomoć sa četom zaobišao krilo turskog fronta prodro u njihovu pozadinu i odatle otvorio uragansku vatru na Turke. Tada je i ceo puk krenuo na juriš i Kiromarica je oila osvojena. To je bilo poslednje utvrđenje koje je štitilo prilaz Bitolju, koji je sutradan osvojila srpska vojska.
Za pokazanu hrabrost u svim bitkama, a posebno kod Bitolja, Jordan Milovanović je odlikovan za hrabrost, i vanredno unapređen u čin majora. Ubrzo potom postavljen je za komandanta Z.bataljona 2. pešadijskog puka. Sledio je kratak dopust da obiđe porodicu u Nišu a zatim opet povratak u Makedoniju jer se novi rat već nazirao.
PODVIG NA BREGALNICI
U noći 30.juna 1913.godine, bez objave rata, bugarske trupe su preple reku Bregalnicu i napale srpsku vojsku, koja taj napad nije očekivala. Dve bugarske divizije, 7.Rilska i b.Tundžanska, napale su na Drinsku diviziju, čiji su iznenađeni pukovi, trpeći velike gubitke, grčevito branili svoje položaje. Odmah je data uzbuna Moravskoj diviziji koja se nalazila dvadesetak kilometara iza fronta u rezervi. Među prvima krenuo je "Gvozdeni puk".
Pred polazak svog bataljona, major Milovanović je održavo vojnicima kratki jezgrovit govor, koji je zabeležio novinar, ratni izveštač jednog
beogradskog lista:
"Pokažite se dostojni svojih predaka, Jug Bogdana, Toplice i Kosančića, budite heroji kakvi beste na Bitolju. Put za Prokuplje, moji sokolovi vodi preko Sofije. Zamnom napred!" Uz pesmu bataljon je krenuo za svojim komandantom. Polazeći pored njih, pukovski sveštenih Luka Marjanović iz Niša, kratko primeti: "Sa pesmom u smrt - ova vojska mora pobediti".
"Gvozdeni puk" je tih dvadesetak kilometara više pretrčao nego što je marširao. Znali su da su Drinci na izmaku snage. Za njima nastupali su ostali pukovi Moravske divizije. U najkritičnijem trenutku, kada su drinski pukovi počeli već da odstupaju, Moravci su stigli na bojište. Po nesnosnoj jari julske vrućine, tačno u podne, "Gvozdeni puk" je zaustavio bugarski napad na obroncima Rujna. U nekoliko juriša i protivjuriša, bugarski pukovi su naterani da se ukopaju i prekšgu napad.
Sutradan, 1 jula, Moravska divizija je krenula u napad. Po golom terenu, bez ikakvih zaklona, trpeći velike gubitke od neprijateljske artiljerije, Moravci su osvajali jedan po jedan položaj. U odsudnom trenutku, komandant "Gvozdenog puka" je samoinicijativno doneo odluku da njegov puk izvrši juriš na glavni bugarski položaj. Sa svojim bataljonom major Milovanović je prvi krenuo. Sa sabljom u jednoj i revolverom u drugoj ruci, kao na paradi, poveo je bataljon na juriš. Tako se inače radilo u "Gvozdenom puku". Napred je uvek išao na juriš komandant bataljona a malo iza njega komandiri četa, pa tek onda vojnici. U silovitom jurišu, za svega pola sata bugarske jedinide na Rujnu bile su razbijene i naterane na povlačenje prema reci Bregalnici, na svoje polazne položaje. Na taj način najkritičniji period Bregalničke bitke bio je dobijen.
HEROJSKA SMRT MAJORA JORDANA
Dvadeset dana kasnije, srpske trupe su već uveliko napredovale prema Ćustendilu. Poslednja linija bugarske odbrane nalazila se kod Carevog Sela, današnjeg Delčeva, na čuvenim Grlenskim visovima. Tu su se odigrale i najkrvavije borbe ovog rata. Znajući da iza njih više nema odbrane, Bugari su se izuzetno hrabro, gotsvo očajnički borili za svaki vis, svaku čuku, svaki rov. Gubici na obe strane su bili strahoviti, bila je to više klanica nego li ratno poprište.
U noći 10.jula, major Milovanović je dobio zadatak da zauzme glavni čvor bugarske odbrane ispod njihovog puka. Pokušao je da zadatak izvrši sa polovinom bataljona i nije uspeo. Dva puta su jurišali i oba puta su morali da ustuknu pred vatrenim zidom. Gubici su već bili zabrinjavajući. Stiglo je novo naređenje da se zadatak izvrši po svaku cenu. Tada je major okupio ceo bataljon, bolje reći opo što je preostalo od bataljona. Sa posledljim snagama krenuo je u treći, odlučujući juriš.
Bio je to očajnički pokušaj u kojem je sve stavljeno na kocku. Ručnim bombama osvojena je prva linija bugarskih rovova a zatim se krepulo na glavni položaj. Po vreloj julskoj noći razlegao se gromki glas majora Jordana: "Za mnom junaci". Prvi je jurišao, prvi je uleteo na bugarski glavni polržaj. Pogođen je tada sa tri metka u grudi. Pao je kao posečen bor ali njegov bataljon je tak tada dobio neku neviđenu snagu.
Major Jordan Milovanović je časno ispunio svoj dut prema otadžbini. Izvršio je postavljeni zadatak i dao je svoj život u jednom besmislenom ratu u Makedoniji. Za njim su nezbrinute ostale majka, sestra i supruga. Nije dočekao da ima dece.
Nadežda Kostić
Narodne novine, 900819