Osnivanje Sport Kluba Radnicki

ОСНИВАЊЕ СПОРТ КЛУБА „РАДНИЧКИ"

Нишка организација КШ од 1920. године почела је организован рад на окупљању омладине из свих друштвених редова, а пре свега на окупљању радничког подмлатка. Центар тог окупљања био је Раднички дом у Нишу у којем су радиле како управе партијских и синдикалних организација тако и разна спортска и културно-уметиичка друштва. (Фудбалска секција, драмска дружина, хор „Абрашевић", Дечја група „Будућност" и др.).

Прво радничко спортско друштво формирано је на иницијативу Милоша Марковића, члана КПЈ. Он је написао правила клуба. Клуб се још 1921. године почео називати „Пролетер" и то је претеча каснијс насталог „Радничког". У то време Ниш није имао свој подсавез, већ су нишки тимови припадали Београдском лоптачком подсавезу. Кад су правила била готова и скупштина одржана клуб је требало да буде верифициран. Група чланова „Пролетер" отпутовала је у Београд да заврши овај посао. У групи се налазио и један од познатих играча „Радничког" Миле Стаменковић.

Владајућа нишка буржоазија оптужила је нишку екипу „Пролетер" да је „прокомунистичка" и да као таква не може да развија своју спортску активност. Те оптужбе стигле су и у Београдски лоптачки подсавез па се група из екипе нишког, „Пролетсра" вратила не обављеног посла са следећим образложењем: Београдски подсавез не жели и неће да верифицира тим „Пролетер" под овим именом, позивајући се на Закон о заштити државе и друга акта владајуће буржоазије којима јс овај назив био забрањен.

Милош Марковић нијс посустао. По сећању савременика он је био доста гневан на овај поступак подсавеза, али се брзо дао на посао де је сва правила клуба изменио на тај начин што је реч „Пролетер" свуда заменио са „Раднички". Тако је формирана фудбалска екипа која са малим прекидима развија своју богату спортску традицију скоро пола века, са мањим или већим прекидима.

Како је клуб верифициран 1923. године, ова се година узима као година настанка спорт клуба „Радничког" из Ниша.

Екипа „Радничког" у свом почетку тренирала јс у малом дворишту Радничког дома а нешто каснијс на старом вашаришту, односно на простору где се данас налази стовариште предузећа „Огрев" у близини Машинске индустрије Ниш. У почетку екипа није имала тренера већ је капитен тима био задужен и за тренирање својих играча. За време тренинга обавезно је присуствовао и један члан управе клуба.

У почетку „Раднички" није имао довољно искуства и технике у игри, па су га раније формирани клубови, као „Синђелић" или „Победа", побеђивали и са више голова разлике. Све је то било кратког века: убрзо је „Раднички" на зеленом пољу постао равноправни противник свим клубовима и почео да бележи победе. „У недељу је "Раднички" сигурно и заслужено потукао свог противника. „Победа" је у првом делу игре играла очајно слабо и да је противник био присебнији и одлучнији пред голом резултат би био катастрофалнији … „Победа" је морала да капитулира пред одлучном одбраном „Радничког" писао је један спортски лист 16. октобра 1927. године.

Тим „Радничког" наступао је у зеленим дрссовима а на левој страни, у белом пољу, налазила се црвена звезда петокрака као симбол припадности радничком покрету и његовој авангарди, Комунистичкој Партији Југославије.

Посредник клуба је у почетку био Милош Марковић а по њсговом одласку Драгиша Никетић, оба истакнута радничка борца и чланови КПЈ. Између осталих, чланова управе били су и Младен Ђорђевић Маџа и Раша Анђелковић, економ. У екипи „Радничког" играли су као активни играчи познати револуционари Јосип Колумбо и Станко Пауновић.

У првенству моравске жупе, а после јесење сезоне за 1927/28. годину. „Раднички" је освојио прво место. Билоје то почасно звање и спортска слава играча „Радничког" који су ово место заузели после победе над многим тимовима из Ниша, Лесковца и Прокупља. Тим поводом писао је један лист: „Као што се из табеле види јесењи првак Моравске жупе је спорт клуб "Раднички" из Ниша. Овај млади и напредни клуб заслужно је заузео прво место. Из табеле се види да је изгубио само једну утакмицу и то незаслужено. Остале је решио у своју корист, осим што је са СК „Синђелићем" играо нерешено.

У данима завођења шестојануарске диктатуре и налета буржоазије на све манифестације радничког покрета забрањен је 1929. године и рад СК „Радничког", који је скоро девет година представљао запажену, по дисциплини и по залагању, спортску екипу.

„Раднички" ће послс неколико година поново бити обновљен.

Из KLЈUČ STARE SRBIJE ЂорђаСтаменковића

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License