Po Nalogu Draze Mihailovica

OSTVARENA JE PRETNjA IZ 1941.

PO NALOGU DRAŽE MIHAILOVIĆA, KOSTA PEĆANAC JE LIKVIDIRAN

Posle naloga Milana Nedića da se Pećančevi četnički odredi rasformiraju Kosta Pećanac sklanja se sa stotinak, sebi odanih četnika u Lukovsku banju, na padinama Kopaonika. Ali, kada su odredi Draže Mihailovića krajem 1942. i početkom 1943. godine, počeli da kruže ovim krajem, pa jedne noći napali i Kostin štab u Lukovskoj banji, Pećanac se u dogovoru sa Nedićem sklanja u Sokobanju. Bio je smeštenu vili Milanovo, posle rata nazvanog "Dalmacija". Uz sebeje imao 50 do 60 četnika, koji su bili na platnom spisku Nedićeve državne straže i imali sve beneficije kao i oni: dobijali su sledovanje namirnica, ali i piće, uglavnom rakiju.

Kosta Pećanacje znao da je od strane Draže Mihailovića osućen na smrt, ali je smatrao da je to Mihailovićev politički potez, te da se neće usuditi da likvidira vojvodu i "prvog gerilca Srbije". Mećutim, kada su Dražini četnici počeli komotno, pred očima grupe nemačkih vojnika, da se šetaju okolinom, pa i samom Sokobanjom, bilo mu je jasno da će Dražino narećenje biti izvršeno.

Dana 17. februara 1944, u ataru sela Resnika, na drugom kilometru od Banje ka Aleksincu, grupa Dražinih četnika iz Deligradskog korpusa, predvoćena Vojinom Andrićem uhvatila je Kostu, dok se sa grupom četnika nalazio u lovu. Andrić, inače šef ravnogorske omladine, došao je na ovaj teren sa ličnom naredbom Draže Mihailovića da organizuje likvidaciju Koste Pećanca.

Po nekim kazivanjima, Kosta je na licu mesta ubijen, a egzekutori su bili četnici Budimir Mitrović i Tilko Dinić, zvani "Kasapče", poznat kao koljaš - egzekutor u Deligradskom korpusu Ljube Jovanovića - Patka.

U verziji koju je posle osloboćenja ispričao Vojin Andrić, na saslušanju u OZNI Sokobanje, egzekucija nije odmah izvršena, već tek 5. maja 1944. godine, i to u obližnjem selu Nikolici, na putu za selo Čitluk.

Prema napisu bivšeg šefa OZNE u Sokobanji Miodraga Ni-kolića (Svedok, 1. juli 2003.), Vojin Andrić je improvizovao suđenje Kosti Milovanoviću - Pećancu, a sudsko veće su sačinjavali Andrić, kao predsednik, jedan od članova veća Ceka Cekić (ostalih se ne seća), koje je Pećanca "zbog saradnje sa okupatorom" osudilo na smrt. I Andrić je potvrdio da je egzekutor bio "Kasapče", a da je Kosta zaklan i sahranjen ispod neke kruške, kraj puta koji od Sokobanje vodi ka selu Nikolici.

Ovom likvidacijom, kao i prethodnom, kada je osudio na smrt Pećančevog vojvodu Mašana Đurovića "zbog saradnje sa Nemcima", Draža Mihailović je želeo da pokaže da se distancira od otvorenih saradnika okupatora. U tom cilju, Draža je po nekim kazivanjima, hteo da likvidira i Dimitrija Ljotića, šefa organizacije "Zbor" i organizatora "Srpskog dobrovoljačkog korpusa", koji je zajedno sa nemačkim trupama izvodio akcije protiv Narodnooslobodilačkog pokreta. Prijatelji Ljotića u četničkim redovima, upozorili su o tome Ljotića, pa je uspeo da im izmakne.

Tako je komandant svih četničkih odreda, poginuo od ruke, takođe komandanta četnika, koji navodno, nisu, ili su manje otvoreno, sarađivali sa okupatorom. Dražina pretnja iz 1941. godine da dva komandanta ne mogu zajedno i istovremeno, ostvarila se. U tom momentu Kosta Milovanović - Pećanac je bio "višak", a nešto kasnije, pod drugim okolnostima i Kostin, nesuđeni, načelnik štaba, Draža Mihailović.

Iz knjige: ČETNICI KOSTE PEĆANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU - Milorada Kozića

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License