Pogovor Delu

Odbor za podizanje spomenika borcima za oslobođenje Niša došao je na pohvalnu misao da izda jednu SPOMENICU GRADA NIŠA, u kojoj će se arikazati događaji i ljudi iz ranije i skorije prošlosti, kako iz oišše tako i iz naše narodne istorije, a koji su doveli do oslobođenja Niša, rukovodeći se pri tome mišlju da tek ono što se bolje poznaje, više se voli i poštuje.

Napisati istoriju Niša stvar je i laka i teška je istovremeno: laka jer ima dosta građe za to, a teška jer je ta građa rasturena i jer je treba tražiti u izvorima kroz sve vekove i u bogatoj istorijskoj literaturi. Zitim ova, iako kratka istorija grada Niša treba da bude pristupačna i većem broju čitalaca a ne samo užem krugu stručnjaka - istoričara. Zbog toga je treba napisati ne ni odveć naučno, ali ne ni odveć popularno.

Tako sam ja shvatio sšvor, i zato sam se u ovom radu naslanjao kako na izvore tako i na najbolja dela iz istoriske književnosti, te na osnovu njih dao ovaj pregled događaja u istoriji grada Niša. Koliko sam uspeo u tome, kazać stručna kritika i njeni čitaoci. Ja samo ovde izjavljujem da sam pišući ovu promenljivu istoriju Niša i sam osećao svu veličinu žrtava njegovih oslobodilaca u XIX veku, i divio se velikom naporu jednog naroda da izvrši svoje oslobođenje i ujedinjenje. Sa tim osećanjima i raspoloženjima ja predajem odboru ovaj svoj rad.

Niš je vrlo stari grad i vrlo često pominjano mesto u aisanim izvorima skoro sviju vekova. Zato su najbolji svedok mnogobrojni oblici njegova imena, kako su ga izgovarali i pisali mnogobrojni pisci raznih naroda i raznih vremena.

O Nišu su pisali mnogi poznati pisci, istoričari i geografi. Svi su oni zapažali veliki značaj Niša i njegov odličan položaj u poređenju prema drugim varošima i gradovima. I narodi i njihovi vladaoci koji su vojevali za Niš i njime vladali ukazuju na Niš kao na jedno od retko bogatih, znamenitih mesta. Ovde ću navesti samo nekoliko najglavnijih mesta iz istoriske i geografske literature.

Ptolomej, aleksandriski astronom i geograf, u svom velikom geografskom spisu o onda poznatome svetu (140 g. po Hr.), siominje „Niš kao jednu od glavnih varoši u Gornjoj Meziji".

Srpski izvori srednjega veka nazivaju ga: „slavni grad Niš".

Turci su govorili: „Niš je srma đumiš" - „čisto srebro"…….

Poznati poznavalac geografije Balkanskog Poluostrva P. Matković (u svome delu: „Putovanja po Balkanskom Poluostrvu za srednjeg vijeka") veli:

„Niš spominju mnogi pisci, počev od Ptolomeja, na raskrsnici puteva, kao znamenit grad s trgovačkog gledišta i sa strategiskog."

Milan Đ. Milićević (u svom poznatom delu: „Kraljevina Srbija") veli: „Niš je, po samom mestu gde je, struga od nekoliko velikih putova. Tu strugu žurio se da osvoji svaki koji je želeo imati vlast nad zemljama balkanskim. Išao s mora na Dunavo, ili s Dunava na more, osvpjpč je morao udariti na Niš i, mačem ili hlebom, najpre dobiti njega, pa se šek onda kretati dalje. Već samo to kazuje kakva je morala biti istoriska sudbina stanovnika niških i niškoga okruga".

Znameniti geograf profesor Vladimčr Karić veli: „Niš je južni ključ Srbije".

Dr. Jovan Hadži-Vasiljević (u svome delu: „Prosvetne i političke irilike u južnim srpskim oblastima u XIX veku") veli: „Glavni objekat svih operaciji ustanika pod Karađorđem i Milošem, grad Niš je sve do oslobođenja godine 1877, bio glavna kapija i arterija za sve ciljeve Srbije u odnosu na njenu političku i prosvetnu radnju u njenim neoslobođenim oblastima na jugu i istoku. Iako do oslobođenja glavno administrativno središte Turske na granici Srbije; iako sedište, često, i najvećega garnizona u Rumeliji, po svemu nastojavanju celokupne turske uprave, i po živom, trgovačkom prometu, na prvi pogled i internacionalan, Niš je, u nacionalnom pogledu, bio verno ogledalo i jak odjek svoje čisto kompaktne i jednostavne većine srpskoga življa u svojoj prostranoj oblasti".

Kroz Niš i njegov kraj prolaze silne vojske zajedio sa svojim carevima, kraljevima, despotima, vojvodama, starešinama, oficirima i vojnicima, On je dakle prvenstveno strategisko, vojničko, mesto. Kakav veći kulturni uticaj Niš nije mogao vršiši zbog takve svoje prirode, budući na carskome drumu, kuda vrve silne vojske. Posle toga Niš je bao utočišše trgovačkih elemenata kroz sve vekove: Rimljana, Vizantinaca, Dubrovačana, Turaka, Grka i Cincara, Jermena i Jevreja, najposle i Srba. I na poslešku, Niš je u versko-prosvetnom pogledu bio neka vrsta centra za čitav taj kraj. Njegova eparhija, sa svojim episkopom i svojim sveštenstvom, bila je duhovni centar hrišćanskoga života u ovoj oblasti, života koji se ovde naročito ispoljava u jednoj velikoj religioznosti i pobožnosti naroda. Tako i u pogledu škola i školovanja, kako naše tako i tuđe propagande, Niš je u novijem veku predstavljao kamen spoticanja oko koga su se lomili u XIX veku i Grci i Srbi i Bugari.

U Nišu su se sukobljavali dakle razni interesi raznih naroda u razna vremena, da najposle u njemu prevagne konačno srpski uticaj.

Niš ima u mnogome sličnu sudbinu kao i Beograd: toliko puta njega su rušili razni, zavojevači i opet drugi podizali. U daljoj analizi i ioređenju mogli bismo reći da ova dva glavna grada dele u svemu sudbinu Srbije kroz sve vekove.

Poređati dakle tok svih tih promena, svih događaja i svih ličnosti, zadatak je i cilj ove istoriske radnje. Ne mogu propustiti a da na ovom mestu ne izrazim svoju zahvalnost ovoj gospodi iz Niša:

Mihailu Milinkoviću, direktoru m. gimnazije, koji mi je činio prijateljske usluge, zatim g. T. Vidojkoviću, direktoru žen. gimn., g. Vladimiru M. Nikoliću, škol. nadzorniku u penziji, g. Milenku . Markoviću, profesoru i g. Dr. Dušanu 3. Milačiću, profesoru, članovima ocenjivačkog odbora, za neke korisne napomene koje su mi učinili u radu, kao i g. Adamu Oršiću Slavetiću, kustosu Gradskog muzeja u Nišu i g. Dr. Nikoli Mirkoviću, profesoru iz Beograda, koji su mi dali neke korisne podatke.

O Sv. Savi 1934 g. MILOVAN RISTIĆ,
u Beogradu, profesor.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License