Predgovor

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

I ovo delo poklanjam mojim voljenim unucima: Miši i Vanji

"Kada ste odbacili ono što je nemoguće, ono što ostaje, čak i kada izgleda neverovatno, mora biti istina"
ARTUR KONAN DOJL

PREDGOVOR

Knjiga koju imamo pred sobom je jedinstvena po mnogo čemu. Pre svega, ona se, u neku ruku, uklapa u leksikografski rad koji je u Nišu započet još 1980. godine i u koji je profesor Živić bio uključen od samog početka. Ali, ne samo to, profesor Živić uspešno je uradio treći tom ENCIKLOPEDIJE NIŠA sa podnaslovom ZDRAVstvo, DEČJA I SOCIJALNA ZAŠTITA. Zato, ova knjiga je nastavak i svojevrsna sinteza naučnog i književnog opusa profesora Živića. Sve te osobine - leksikografa, naučnika i književnika krase pisca profesora Živića te smo dobili dragocenu knjigu koja će, po svemu, biti podsticajna i za druge struke a pre svega za sadašnje i buduće lekare i zdravstvene radnike, kao što će one iskusnije blagotvorno podsećati na sopstveni prećeni put.
Profesor Živić je veoma poznato imeu medicini. Autor je preko 550 naučnih radova iz oblasti PEDIJATRIJE. Među tim radovima ima više udžbenika i monografija. Pomenimo ovde nišku PEDIJATRIJU udžbenik urađen sa saradnicima iz Niša, zatim srpsku PEDIJATRIJU udžbenik urađen sa saradnicima iz cele Srbije
i jugoslovensku KLINIČKU PEDIJATRIJU sa autorima iz cele SFR Jugoslavije.

Velika ljubav profesora Živića je izdavačka delatnost. Dugo godina je bio urednik Izdavačke jedinice Univerziteta u Nišu a poznati časopis ACTA MEDICA MEDIANAE uređuje preko 30 godina. Profesor Živić je ujedno pokretač i časopisa ZUARA MEDICAL JOURNAL (Libija) i utemeljivač njegove naučne koncepcije i estetskog izgleda.˙

Pomenuli smo da se profesor Živić bavi i književnim radom. Napisao je opsežan književni tekst o Medicinskim nazorima u delima Dostojevskog. Godine 1994. objavio je knjigu proze PRIČE iz LEKARSKE ORDINACIJE, a 1995. godine zbirku PESME STAROGA LEKARA.

Za svoj dugogodišnji naučni i stručni rad profesor Živić dobio je brojna javna priznanja, ali je svakako najznačajnije ono koje je dobio od svojih kolega, a to je GODIŠNJA NAGRADA Srpskog lekarskog društva za naučno-istraživački rad 1978. godine. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Niša, takoće, za 1975. godinu. Nižu se i druge nagrade i priznanja. Pomenućemo još samo Prvomajsku nagradu Niša i Veliku plaketu Univerziteta u Nišu.

Profesor Živić je jedan od osnivača i član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva.
Knjiga VELIKANI NIŠKE MEDICINE je neobična, nesvakidašnja knjiga. Pisana je specifičnim stilom koji se potpuno uklapau naučnoknjiževnu preokupaciju profesora Živića. Knjiga je zanimljiva, efektna po izražajno metodološkoj zasnovanosti, ali je i izuzetno informativna. Čitalac se susreće sa starim Nišom, narodnim lekarima, epidemijama. Upoznaje se sa osnovnim razvojem socijalne i medicinske zaštite. Saznaje da je Vojna bolnica osnovana 1878. godine, a civilna 1881., Pasterov zavod 1900. godine, a Duševna bolnica 1911. godine, Dom železničara 1892. a Sanatorijum "Petković" 1923. godine, ali pisac prati razvoj zdravstvenih institucija sve do osnivanja Doma zdravlja 1985. i savremenog Kliničkog centra Medicinskog fakulteta u Nišu. Reč je o dugoj i svetloj istoriji zdravstva i socijalnoj zaštiti u Nišu. Nisu izostavljene, razume se, i tako važne institucije kao što je Srpsko lekarsko društvo Podružnica u Nišu i Crveni krst u Nišu.

Tekstovi ove knjige, nisu pisani stereotipno. Reč je o intelektualnoj prozi a na mestima i o poeziji. Uz takav tekst pridodata je iscrpna faktografija, porodična i lična istorija svake obraćene ličnosti. Veliki broj fotografija predstavlja svojevrsnu ilustraciju i dokument, priču za sebe. Nesumnjivo da veliki trud stoji iza ovakvog teksta i ovakvih ilustracija i to višegodišnji.
Stil profesora Živića je izgraćen, razvijen, rafiniran. Njegova rečenica je lapidarna, osloboćena suvišnih stilskih ukrasa i govori uvek o samoj srži stvari. Čitalac može čitati knjigu gde je otvori uvek će mu biti zanimljiva.

Velikani niške medicine predstavljeni su, dakle, ne samo biografskim i stručnim podacima, no su predstavljeni u punoj ljudskoj dimenziji, onoj lekarskoj kako je najčešće znaju i pamte brojni pacijenti. Profesor Živić nam je podario jednotoplo, čitljivo, originalno, izuzetno štivo koje će, verujemo, pleniti svojom istinom i lepotom ali i pouzdanim informacijama. Svakako da će ova knjiga najviše značiti medicinskim radnicima, ali i svim čitaocima koji je otvore i pročitaju bar jednu njenu stranicu. Mnoge naše struke mogu samo poželeti da imaju ovakvu knjigu koja uzdiže struku ne hvalospevima no objektivnim prikazi.vanjem velikanate struke. Profesor Živić je pokazao kako se treba odnositi prema struci. Na tome možemo da mu najsrdačnije zahvalimo.
Svaka biografska beleška je umetnička slika, priča, čak i pesma. Reč je topla, neposredna, ljudska, a opet lepo, majstorski kazana. Koliko ima ljubavi još više ima umešnosti i originalnosti u prikazivanju i predstavljanju ovih velikana. Bilo koju priču ili pesmu da čitalac uzme o Lazi Lazareviću, o Vladanu Đorđeviću, o Nikoli Đukniću ili o bilo kome drugome uvek će dobiti punu informaciju i lepo ispričanu priču lirski intoniranu, ljubavlju prožetu. Zapravo, sreća je što su velikani niške medicine dobili ovakvog autora, prikazivača, profesora medicine i književnika. Njegovi tekstovi su čas preplavljeni hladnom mišlju naučnika, a opet ih očas prelije poezija tako da se ovi tekstovi sa lakoćom i pažnjom čitaju. Oni nikako ne ostavljaju ravnodušnim. Naprotiv, pokreću, nadahnjuju, informišu, humanizuju. Rečju, oni su doživljaj za sebe, jedinstven, neponovljiv. Zato, velika hvala profesoru Živiću na ovom poklonu. Hvala u ime mnogih budućih čitalaca ove knjige kojaće sigurno ostati trajan spomenik velikanima niške medicine. Verujemo da će nadahnjivati i ispunjavati osećanjem ponosa savremene medicinare ali i one buduće. Možemo samo poželeti da ovakvih knjiga bude više u našim naučnim i kulturnim prostorima.

Ali, profesor Živić nije u ovu knjigu ugradio samo ljubav prema velikanima niške medicine no i prema medicini, institucijama medicine i, pre svega, ljubav prema čoveku i njegovoj večnoj potrebi da od lekara traži pomoć i savet, lek za telo i dušu. Ova knjiga će, prema svemu, otkriti čitaocu jedno veliko i izuzetno značajno područje ljudske delatnosti, otkriće velikane te delatnosti i otkriće da su to ipak bili obični i neposredni ljudi, čiste duše, ali veliki stručnjaci i humanisti te zato i postali velikani ne samo niške i srpske no i svetske medicine.

Prof. dr DRAGOLJUB SIMONOVIĆ

"Velikani niške medicine", knjiga profesora dr Radoslava Živića, vraćanje je duga današnje generacije niških profesora i studenata medicine ljudima koji su svojim radom, direktno ili indirektno, stvarali uslove za osnivanje Medicinskog fakultetau Nišu, kao najviše nastavne, zdravstvene i naučne ustanove. Da bi se stekli uslovi za njegovo osnivanje trebalo je da proće čitav vek marljivog i samopregornog rada lekara entuzijasta. A njih niko nije štedeo: ratovi, epidemije, siromaštvo i nerazumevanje nekada ljudi na vlasti. Ipak, u 1960. godini stekli su se uslovi u niškom zdravstvu za osnivanje Medicinskog fakulteta donošenjem odgovarajućeg zakona.

Lekari koji su ušli u ovu knjigu s pravom su nazvani "velikanima niške medicine" jer su postavili temelje naučne medicine i istu permanentno uzdizali na sve viši nivo koji je obezbećivao visok nivo zdravstvene zaštite naroda, s jedne strane, i bio garancija dau Nišu može da se osnuje Medicinski fakultet, s druge strane. Niš je postepeno, ali permanentno, zahvaljujući radu ovih velikana dobijao zdravstvene ustanove koje su mogle da postanu nastavne baze Medicinskog fakulteta i ujedno pruže najviši nivo zdravstvene zaštite za dati vremenski period. Iscrpno je izneta hronologija osnivanja zdravstvenih ustanova u poslednjih 120 godina: Vojna bolnica je osnovana 1878. godine, Civilna bolnica 1881. godine, Pasterov zavod 1900. godine kao prva preventivnozdravstvena ustanova u zemlji i na Balkanu; vredno je napomenuti da je Pasterov zavod u Nišu osnovan samo 12 godina posle Pasterovog zavoda u Parizu. Duševna bolnicau Gornjoj Toponici, počela je da prima prve bolesnike 1926. godine. U nabrajanju zdravstvenih ustanova, koje su sigurno imale značaja u zdravstvenoj zaštiti ljudi ovog kraja, otišli bismo daleko, ali ne možemo da preskočimo osnivanje Doma zdravlja 1985. godine, klinika instituta i zavoda polovinom šezdesetih godina i Kliničkog centra 1993. godine.
U tekstovima ove knjige profesor dr Radoslav Živić je udahnuo dušu; mi koji smo imali sreću da ga bliže poznajemou istim smo prepoznali briljantnog pedijatra koga je priroda nesebično obdarila da sve što radi i kazuje to čini toplo od srca, čak i kada iznosi iscrpnu faktografiju. Posebno je značajno što je o svakoj ličnosti pisao iscrpno, zavisno od raspoloživog materijala bilo da je usmeno ili pismeno bio prisutan.

Za lekare je posebno značajno što je autor kn>ige vešto ukomponovao doprinos ovih ludi medicinskoj nauci i praksi kroz njihov zdravstveni rad, istovremeno ističući njihov humanizam i entuzijazam i primernu skromnost u privatnom životu, tako da ovaj tekst nadahnjuje i humanizuje onog koji ga čita što je posebna vrednost ove knjige kada su u pitanju mladi čitaoci (lekari i studenti).

Knjiga "Velikani niške medicine" predstavlja najlepši spomenik ovim velikim ljudima, koji je podignut u licu profesora dr Radoslava Živića, naše generacije lekara i medicinara, kojom su istrgnuti iz zaborava, spomenik naše zahvalnosti za napore koje su činili nesebično pružajući neophodnu zdravstvenu pomoć obolelim i ranjenim, istovremeno delujući na zdravstvenom prosvećivanju našega naroda.

Naša topla preporuka knjige "Velikani niške medicine" je, baš zbog toga, tako očekujuća i toliko zaslužujuća.

Prof. dr DRAGAN STOJANOVIĆ

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License