Predgovor Knjiga O Bolnici

PREDGOVOR
Radoslav S. Živić je dodao još jedan beočug u lancu svoje plodne i zapažene književne delatnosti. Kao i u ranije objavljenim knjigama, tema je iz oblasti medicine, koja lekaru i književniku Radoslavu S. Živiću predstavlja neiscrpnu inspiraciju. Neprekidno traganje i radoznalost za prošlim vremenima, ljudima i događajima, ovog puta je stavila u žižu umetničke preokupacije, Bolnicu u Nišu, omeđenu sa 120 godina, odnekadašnje 1881. g. do2001. g." Čudančovekovizazov! A grešni Radoslav okrnjeno zaboravom krpio. Na sve red stigne", piše autor.
Knjiga o Bolnici, nije samo povest Bolnice u Nišu, od davne 1881. godine, kada je primila na lečenje prve bolesnike, do današnjeg Kliničkog centra, već je povest Niša, njegovih graćana i institucija. To je spomenik skoro zaboravljenim lekarima, bolničarima, babicama i bolesnicima.
Stvaranje Bolnice nije bilo ni najmanje lako. Vuk Karadžić (citat iz knjige), pribeležio: "publika nije naviknuta na lekare, malo je tražila njihove usluge, već se i dalje služilo ećimima, vidarima, vračarama i sl." Radoslav S. Živić izvanredno opisuje prilike pre i u vreme nastanka Bolnice u Nišu. U vreme oslobođenja od Turaka, Niš je leglo mnogih bolesti, prvenstveno zaraznih: TVS, veneričnih bolesti, crevnih bolesti. Nisu retke epidemije kuge, kolere, pegavog tifusa i dr. Lekara je malo, kako u vreme stvaranja Bolnice, a i kasnije (posle I svetskog rata ih je šest). Sve čine da ojačaju zdravstvenu službu u Nišu. Živić ih sa očitom naklonošću opisuje unoseći u njihove biografije događaje, koji su češće otežavali, a ne olakšavali rad. Izuzetni su prikazi života Eve Haljecke, Pavla Jevtića i dr.

Uz razvitak Bolnice u Nišu, Radoslav S. Živić s pravom prati stvaranje institucija koje su uticale i na formiranje Bolnice: Vojne bolnice u Nišu (1878. g.), pododbora Crvenog krsta (1878. g.), Pasterovog zavoda (1900. g.), pododbora SLD (1921. g.), Sanatorijuma Petković (1923. g.), Bolnice za duševne bolesti u G. Toponici (1926. g.).

Knjiga o Bolnici nije suvoparna arhivska građa. To je nadahnuti tekst o značajnom periodu nastanka i razvoja Bolnice u Nišu. Poglavlje knjige koje se zove Sličice to potvrđuje. To su isečci iz svakodnevnog života Bolnice u Nišu, sa prikazom sudbina ljudi čiji su životi vezani za Bolnicu u Nišu. Knjiga obiluje brojnim metaforama, asocijacijama, poređenjima, opisima, ("dan mlak, a vruć sudar").

Radoslav S. Živić je uložio ogroman trud da prikupi građu za ovu knjigu (287 bibliografskih jedinica). Trud se pozlatio. Niška kulturna sredina dobila je knjigu za nezaborav.

Prof. dr Ljubomir Hadži Pešić

Nagnut nad rukopisom "Knjige o Bolnici" profesora Radoslava Živića, nad obiljem podataka kojima se otvara život Niške bolnice tokom njenog 120 godina dugog veka, koliko i Knjiga sama, zaokupljala me misao upravljena njenom tvorcu.
10
Lekar najplemenitijeg kova i glasoviti Učitelj lekara, čovekoljubac i pravdoljubac kakvih nije ostalo mnogo, besednik najvišega reda i pisac strogo nadgledanog jezika, zaljubljenik u ljudske vrline i predele "zemnog šara" koji je u radnoj i životnoj sredini znamenito obeležio svoje vreme, Profesor Radoslav Živić živi i sa jakim, dodatnim osećanjem lekareve i ljudske dužnosti: Uz sva dobra što ih je činio i čini ljudima, i uz knjige koje ga kazuju kao jakog spisatelja, Profesor Radoslav Živić žuri da zaokruži davni naum: troknjižje o onim ustanovama i onim ljudima grada Niša, koji su služili čovekovom zdravlju. Uz "Velikane niške medicine" 1997. i "Zapisa o čudesnom apotekaru" 2000. godine, "Knjigom o Bolnici" taj naum sad je ostvaren. Najdelotvornijim, svojim, načinom, odužujući i poslednju mrvicu duga svome poslanstvu, Profesor Radoslav Živić namirio je dug i bolnom saznanju da, poput našeg, na svetu teško da se nađe narod toliko sklon "potrebi" za brisanjem sopstvenog traga, i odricanja od sebe, čime se od neba zaslužila i kazna sa teškim posledicama, kojima smo prisutni, i sa ishodima od kojih se strepi.

A Bolnica u Nišu, kako je hteo udes Države i Nacije, i kad je najzad došlo vreme da nastane, nije nastala kao bolnica za mir, već za rat. Ratne 1878. godine, u Nišu je doktor Vladan Đorđević prvo osnovao vojnu bolnicu, a tek tri godine kasnije, 1881. godine, u gradu će biti osnovana Okružna građanska bolnica: "U Andonovoj privatnoj kući, u čijih se 9 soba moglo smestiti do 40 bolesnika, sa upravnikom doktorom Antonom Zajičekom i jednim lekarskim pomoćnikom koji je u bolnici vršio glavnu funkciju."

Posle se nizale godine i zbitija, i množile se bolestiiratovi, i druge opasnosti, ijačala snaga Bolnice dase sa njimanosi…, paje 1910. godine, na placu Todora Milovanovića, "završena i otvorena namenska zgrada Okružne bolnice", pa je tokom celog 20. veka, rasla i, materijalnom osnovom i kadrovski, do Kliničkog centra uzrasla Niška bolnica…, i sve je to, brojem i slovom, po imenu i prezimenu, u Knjigu složio Profesor Radoslav Živić.

A između ustanova i između ljudi koje država stvori i iškoluje za dobro svog naroda, u ratno vreme nema ni ustanove ni čoveka da su sa otadžbinom prisnije vezani od bolnice i njenih poslenika. Za Nišku bolnicu to je morala biti i prevashodna činjenica već i zbog specifične zemljopisne pozicije grada Niša u ratnom životopisu Srpske države. Već od ratova za oslobođenje novih krajeva od Turaka, i od nesrećne 1885. godine, do Balkanskih i Velikog rata Srbije, pa do Drugog svetskog rata i bombardovanja Niša od neprijatelja i "prijatelja", o radu Niške bolnice, ali i o patnjama i viteštvu narodne duše, rodoljubivim pripovedanjem nacionalne sudbine, svedoči Knjiga Profesora Radoslava Živića. Onako kako su se u njoj stekle i dobre reči o Pasterovom zavodu, najstarijem na Balkanu, o Duševnoj bolnici u Gornjoj Toponici i njenom prvom "bolesniku" Đorđu Karađorđeviću, o Crvenom krstu, o Srpskom lekarskom društvu… I onako kako i te istorijske stranice prvog dela Knjige, po Profesorovoj ćudi kad je s perom u ruci, nisu mogle bez sažetih esejističkih intoniranih zapisa o velikanima Niške bolnice kakvi su bili Teodor Melgard i Pavle Jevtić, Eva Haljecka i Aleksa Savić. Ali pesniku Radoslavu Živiću, to nije bilo dovoljno.

Jer, onaj pedalj tla na kome se uzdigla Niška bolnica, to stecište čovekove patnje i bola, vere i nade, nije samo mesto na kome se vodi rat za ljudski život. I, u bolnici nisu jedino bolesnici, nego i zdravi ljudi, vazda u prilici da iskažu kako svoje vrline tako i svoje slabosti, te je Profesoru Radoslavu Živiću i njegovom spisateljskom nervu dobrodošlo bilo da, od arhivskog spisa i svoje moći da podesi kosinu gledanja na epizodu, sagradi sličicu koja će Knjigu učiniti štivom bliskim životu i bližim čitaocu. Po tom nemiru, Profesor će sebi dopustiti i zasluženu slobodu da, pokatkad, napusti i bolnički krug i prikrade se do vode da onde oslušne kako sipi toplo mlivo ispod kamena Alilbegove vodenice i šta šapuće Vilinska reka ispod Mehmedpašinog drvenog mosta.

A kad se otuda vrati, i upomoć dozove samo njemu poslušne reči i sintagme sa večnih stranica velikih knjiga, obojiće njima trideset i tri sličice i smestiti ih u središte Knjige, da odande vidimo:

Upravnika Niške bolnice koji, u neko davno doba, za službu u Bolnici, od ministra narodnog zdravlja moli "ako ne više a ono najmanje 6 volova i 2 konja", pa tužnu i pretužnu doktorku Evu Haljecku kojoj, uz sve njene zasluge i uz potrebu za lekarima, državne vlasti nisu odobrile stipendiju za kćer koja je u Francuskoj bila pred završetkom studija medicine, pa bolničarku Jelenu Vučković koja "čistotom i ispravnošću u svakom pogledu služi za primer drugima", po čemu je upravnik Bolnice "unapređuje za nadzornicu u Zaraznom odeljenju", a platu "povišava od 50 na 70 dinara", ia nestašne bolničke babice koje se kupaju dva puta dnevno iako bolnička Pravila kažu da se to može učiniti samo jednom, pa bolničara u Hirurškom odeljenju Čedomira Stoškovića koji veruje da za vreme njegovog obeda moraju biti odložene i hitne operacije, pa doktora Jašu Fotića, šefa Ginekologije, koji je bolničkim fijakerom skoknuo do Banje, i pakošću ekonoma D. Ilića, uzet na odgovornost, pa šefove Hirurškog i Očnog odeljenja koji se otimaju o vrednog bolničara Milivoja Nikolića, pa muke siromaška Živojina Stefanovića koji nije imao otkuda da plati ludačku košulju što je umobolni sin u bolnici pocepao, i grešnog služitelja ambulante Andriju Ivanovića, koga je, 11. marta 1923. godine, bolnički ekonom Dragoljub Radojević, u zao čas, zatekao na krevetu sobe broj 31, u kojoj su na lečenju bile "niške prijateljice noći"…

"Knjiga o Bolnici" svršiće se impozantnom slikom niškog Kliničkog centra danas. Za moćnu odbranu života preslabog ljudskog stvora. I za letopisca koji će Knjigu listati posle 120 godina.

Pa kad se "Knjiga o Bolnici" dočita i pažljivo vidi sve što Niški klinički centar jeste danas, čoveku ne ostane drugo već da se pokloni generacijama zdravstvenih neimara koji su, od 1881. godine do dana današnjeg, svim svojim moćima služili čovekovom što dužem ostanku na zemlji.

A što je ta služba bila ovoliko plodna, opet ne može biti drukčije, nego da je čestiti Todor Milovanović, onaj predsednik niške opštine iz zlatnog Pretkumanovskog doba, darujući tri hektara zemljišta za izgradnju Bolnice, taj dar svom gradu i svom narodu učinio sa velikim blagoslovom. Uz blagoslov je, moram verovati, morala biti i njegova molitva Svevišnjem da se na njegovoj zemlji, u neko doba, na stazi koja vodi prema Dečjoj bolnici, svakog jutra ukaže visoka pojava Doktora, blago iskošene glave, smirena i pouzdana lika, kao zrela misao. Tome Doktoru, Todor Milovanović nije mogao znati ime. Srpskoj pedijatriji, i nama, mećutim, to ime znano je odavno. Ono svetli i sa korica "Knjige o Bolnici".

Milan S. Radić

Prof. dr Radoslav S. Živić ponovo nam je pružio priliku da napišemo nekoliko reči o njegovom stvaralaštvu. Naime, nedavno nam je predao na čitanje i recenziju novi rukopis sa naslovom

KNjIGA O BOLNICI.

Naučnoj i književnoj javnosti stvaralaštvo prof. R. Živića je veoma poznato i o njemu smo i mi imali prilike da pišemo i izrazimo svoje divljenje zbog umeća kazivanja i naučničke revnosti u rasvetljavanju istorije naše medicine i moralnih i ljudskih iregnuća naših lekara i zdravstvenih radnika i medicinskih ustanova. Medicinska nauka i književnost u Nišu, na taj način, dobila je vrsnog poslenika koji svojim radovima rasvetljava mnoge teške ali istovremeno i lepe trenutke iz istorije našeg zdravstva i naše medicine.

Prof. R. Živić je specifičan stvaralac kakvih u našoj sredini nema mnogo. On je uspešno spojio naučnika i književnika u jednu stvaralačku ličnost. Na taj način uspeo je da odneguje originalan stil čija je osnovna karakteristika da uzima najbolje iz naučnog prilaza pisanju i istraživanju (naučnu revnost, preciznost podataka, autentičnost izvora) i književnog načina izražavanja (etičkoestetsku osnovu pisanja i izražajnu moć kazivanja). Zbog ovog stila prof. R. Živić već je zauzeo osobito mesto u našoj naučnoknjiževnoj javnosti. Naime, lekari ga mogu čitati zbog autentičnosti svedočenja i naučne utemeljenosti pisanja, a drugi poslenici duhovnog stvaralaštva mogu, čitajući ga, uživati u lepoti rečenice koja je izlomljena tako da liči na stihove koji obrazuju strofe i cele pesme.

Naslov rada prof. R. Živića je KNjIGA O BOLNICI. I to je zaista adekvatan naslov jer se upravo radi o knjizi o jednoj ustanovi o narodnoj ili gradskoj bolnici u Nišu i o svemu što je u vezi sa njom. Bilo ko da uzme ovu knjigu dobiće mnoge značajne i nedovoljno poznate informacije o samoj bolnici i to iz svih oblasti i o svim problemima koji su vezani za ovu instituciju. Ima dosta podataka iz istorije lečenja iz medicinske prakse, ima dosta pojedinačnih sudbina, doživljaja, dosta podataka o mnogim institucijama sadašnjim ili o ranijim. U ovoj knjizi čitalac će, jednom rečju, naći mnogo zanimljivosti na jednom mestu i čak takve informacije o kojima nije mogao ni da pretpostavi da postoje. Radi ilustracije da pomenemo ovde samo činjenicu da knjiga počinje napisom o narodnim vidarima a završava se tekstom koji se odnosi na Medicinski fakultet u Nišu. Razume se da je između pomenutoga smeštena ukupna istorija narodne ili gradske bolnice u Nišu.

Želim da toplo preporučim ovu knjigu za objavljivanje.

Predlažem ASOCIJACIJI NAUČNIKA I UMETNIKA U NIŠU da prihvati ovu knjigu i da je objavi kao svoje izdanje.

Prof. dr Dragoljub Simonović

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License