Prilog Proucavanju Skulptura Sa Medijane
IMG_0927_[640x480].jpg

PRILOG PROUČAVANJU SKULPTURA SA MEDIJANE

Statuu o kojoj će biti reči u ovom padu, mnogi žitelji Niša su upoznali prilikom posete Muzeju na Medijani ili preko brojnih razglednica i prospekata Niša.

Svojom monumentalnošću, visokim kvalitetom izrade, izuzetnim kultnim i estetskim sadržajem, ona spada među najvrednije spomenike antičkog Naisa i sa pravom se može smatrati značajnim elementom istorijskog identiteta ovog grada.
Ono što podjednako interesuje stručnjake kao i laike, koji sa ovim objektom komuniciraju preko njegove estetske vrednosti, jesu elementarna pitanja naše radoznalosti šta predstavlja i iz kog vremena potiče?

U daljem izlaganju ćemo pokušati dati odgovore pa ova pitanja, približiti im se do onih granica gde neće prestati verodostojnost. Međutim, neke pretpostavke će ostati u sferama hipoteze, što nam ne omogućava da u potpunosti apsolviramo ovu interesantnu temu.

Statua predstavlja žensku figuru u, približno, prirodnoj veličini; očuvana visina je 1,34 m, glava je odbijena. Figura je obučena u dugački hiton sa prebačenim himationom. Odeća u krupnim naborima pada niz telo i potencira gracilni polupokret nagovešten blago savijenom desnom nogom, dok težina figure počiva na levoj nozi.

U desnoj ruci, savijenoj u laktu i postavljenoj na grudima, drži goveče (bika?), a u levoj, spuštenoj niz telo, kesu (marsupium). Uz levu nogu su u dubokom reljefu izrađeni glava divljeg vepra i iznad nje, dvojna sekira (labris). Ha ramenu i leđima su uočljivi krajevi vela koji je prekrivao glavu figure. Statua je načinjena od krupnozrnog belog mermera. (sl. 1)

Ha žalost, glava, koja je nosilac emotivnog i duhovnog izraza, a preko toga i fizičkog individualiteta predstave, nedostaje. Iz dostojanstvenog stava figure i nekih elemenata odeće možemo pretpostaviti da se radi o predstavi tipa matrone, žene zrelog starosnog doba.

Ova statua je nađena prilikom arheoloških iskopavanja na Medijani 1933. godine. Ima neke simbolike već pri samom njenom otkrivanju. Nju je otkrio Aleksandar Nenadović, najzaslužniji čovek za istraživanje i sadašnji visok stepen ispitanosti Medijane i stručnjak koji je svojim organizacionim i stručnim radom u Muzeju u Nišu i oko njega, značajno doprineo činjenici da je Narodni muzej u Nišu u periodu nakon osnivanja bio centar antičkih istraživanja u Srbiji, pa,šire. Trenutak otkrivanja ovog vanrednog spomenika, kakav se nalazi jedanput u karijeri, je zaista zaslužena nagrada ovom eruditi.
Nakon otkrivanja ova statua je publikovana u više navrata.

Prvi je ovu statuu publikovao N. Vulić,1) ali bez bliže hronološke, kulturne i religiozne atribuacije. Već ova interpretacija N. Vulića sužena na kvalifikaciju »ženska statua« nagoveštava problem njene bliže identifikacije.

Izuzetni karakter i lepota ove statue privukli su pažnju Š. Pikara, poznatog francuskog arheologa, koji je na jednom studijskom putovanju kroz našu zemlju video ovu statuu i publikovao je u kraćem izveštaju sa ovog putovanja.2) On smatra da se radi o sinkretističkom božanstvu, verovatno, autohtonoj, interpretaciji maloazijskog vrhovnog božanstva Kibele, gde je došlo do slivanja kultnih sadržaja i identifikacije koja iz toga proističe.

A. Nenadović je ovu figuru opredelio kao božanstvo lova Dijanu.3)

I sami smo, prilikom publikovanja skupnog nalaza skulptura sa Medijane iz 1972. godine,4) pomenuli ovu statuu. Ha osnovu soterološkoijatričkog karaktera pomenutog nalaza skulptura sa Medijane, pretpostavili smo da se radi o sinkretističkom božanstvu koje ima elemente Kibele i Demetre i da je u osnovi ovog sinkretizma, odnosno kultnog sažimanja, njihov soterološkoijatrički aspekt i približno isti odnos prema božanstvu sličnog sadržaja Sabaziju.

U svojoj sintezi o antičkom Naisu,5) P. Petrović pominje ovu statuu i pretpostavlja da se radi o božanstvu zemljoradnje i lova sa funkcijama Kibele i Dijane uz afirmacuju mišljenja Š. Pikara o izvesnom autohtonom karakteru ovog božanstva.

Iako se, na prvi pogled, nema utisak jedinstvenog mišljenja o religioznoj određenosti i suštini ovog božanstva, čini nam se da kod navedenih mišljenja ima više zajedničkih elemenata nego onih koji ih diferenciraju. Uočljivi zajednički elementi navedenih mišljenja su sinkretistički karakter ovog božanstva i povezanost balkanskog i maloazijskog kulturnog kruga.

Konačan sud o karakteru i religioznoj determinaciji ovog božanstva se ne može doneti, jer se ono svojom ikonografijom i atributima bitno razlikuje od kanoniziranih kultnih slika navedenih božanstava (Kibele, Dijane, Demetre). Pojedini atributi prisutni na ovoj statui se javljaju i kod drugih božanstava, ali nikada ne svi i uklopljeni su u različite ikonografske sheme tako da nema elemenata za bližu identifikaciju.

Ha primer, divlji vepar je prisutan u kultu Dijane, ali u ovom kultu nema ostalih atributa sa ove statue, a ni ikonografija ovih božanstava se ne može približiti. *

Labris, dvojna sekira, igra značajnu ulogu u kultu Kibele, međutim, ovo božanstvo se najčešće prikazuje u sedećem stavu, između dva lava, sa instrumentima kulta, timpanom i paterom, koji se ne javljaju na statui sa Medijane. U kultu Jupitera Dolihena su prisutni bik i labris, ali u sasvim drugoj ikonografskoj i kultnoj dispoziciji.

Kesa (marsupium) se javlja na prikazima Merkura i polubožanstva Ubiritas, ali nam, kod ovih božanstava, nisu poznati povezanost ovog detalja sa ostalim atributima sa statue iz Medijane.

Atributi prisutni na statui iz Medijane, bik (goveče), kesa, labris, glava divljeg vepra, su simboli univerzalnog značenja i kao takvi se često javljaju u kultovima različitih božanstava.

Bik je simbol plodnosti, blagostanja, najviši domen pozitivnog aspekta univerzalnosti, začetnik kosmogonije, iz njegove krvi se rađa novi život. Ova ideja je u osnovi svih kultova koji sadrže tauroboliju kao centralni kultni čin (Mitra, Jupiter Dolihen, Kibela).

Kesa (marsupium) je, takođe, simbol blagostanja, materijalizacija ljudskog rada, privređivanja, nagrada. Ovaj simbol, zatvorenošću svog sadržaja, nosi izvestan subjektivitet koji nije karakterističan za univerzalne simbole, možda je stoga i dosta redak i vezan samo za nekoliko božanstava (Merkur, Ubiritas,), uvek sa linearnim kultnim značenjem.

Labris, dvojna sekira, je značajan sakralni instrument u kultu, a često i izraz vrhovne svetovne vlasti. Labris je, u suštini, pozitivno razrešenje dvojnosti, dva sečiva sekire su materijalizovana ideja ekstremnosti koje svaki dualizam u sebi sjedinjava.

Divlji vepar je u kultu najčešće prisutan kao žrtvena životinja. U kultovima Dijane, Herakla, Tračkog konjanika itd. on se javlja kao negativni sudeonik, odnosno žrtva. Ovde je prisutna ideja preuzimanja pozitivnih svojstava žrtve, koja je inače česta u kultnom poimanju antičkih naroda. I ako sami no sebi univerzalni, a iz te opštosti proizilaze mnogi aspekti zajedničke religiozne ideje, ovi simboli se ne javljaju zajedno u kultnim slikama božanstava.

Delimično se mogu povezati predstave bika i labrisa, kao istrumenta u tauroboliji, u kultovima Jupitera Dolihena i Kibele, te bika i vepra kao žrtvi u zavetnim žrtvovanjima.

Ovakvom analizom ikonografije božanstva i njenih atributa, posmatranih kao simbola, nismo u mogućnosti da damo određeniji odgovor o kome se božanstvu radi. Sa ovakvim pravcem razmišljanja i analize dolazimo samo do jedne opšte pretpostavke da se radi o sinkretističkom božanstvu koje sadrži elemente Kibele, Demetre i Dijane, povezane univerzalnim principima soterologije.

Izvesna opštost i nepreciznost ovog odgovora nameću pitanje da li smo dobro postavili osnovne premise ovog problema i izabrali, metodološki, pravilan put razrešenja. Pošli smo, kao i svi ostali autori koji su se bavili ovim problemom, od pretpostavke da ova statua predstavlja božanstvo i preko univerzalnih simbola, koji se javljaju kao njeni atributi, pokušali smo identifikaciju božanstva, određivanje njenog identiteta i imena.

Međutim, čini nam se, da polazišta za razrešenje ovog problema treba drugačije interpretirati. Atribute, koje smo tretirali kao simbole univerzalnog značenja, treba posmatrati kao znake određenog sadržaja i dosledno tome, božanstvo, idejnu i funkcionalnu projekciju simbola kao jedinstvo pojedinačnih znakova, odnosno kao personifikaciju.

Ovom metodološkom inverzijom došli smo do pretpostavke da ova statua ne predstavlja božanstvo, već personifikaciju i to personifikaciju Dardanije.

Argumentaciju ove pretpostavke smo postavili na dva osnovna stožera: ikonografiju predstave i značenje svedenih simbola, koji gube svoju opštost i postaju znaci koji objašnjavaju personifikaciju.

Kao ikonografski uzor za predstavu sa Medijane uzet je, najverovatnije, ikonografski koncept boginje Dardanije (DEA DARDANICA) koji poznajemo sa jednog votivnog reljefa iz Romule u Olteniji.6) Ovo božanstvo pripada grupi tzv. »božanstava otadžbine« (dea patriae) kakva su Dea Syria, diideae Daciarum.dea Brigantium itd. Ha reljefu iz Romule, koji dva dekuriona kolonije Romule, poreklom iz Dardanije, posvećuju božanstvu, svog rodnog kraja, Dardaniji, prikazana je boginja u stojećem stavu, odevena u prepasani hiton sa himationom i sa velom na glavi. Leva ruka je savijena u laktu i postavljena na grudima, u njoj drži goveče (?). Uz levu nogu božanstva se nalazi žrtvenik na kome stoji petao,7) što bi ukazivalo na htonski karakter ovog božanstva (sl.2).8)

Stav božanstva, odeća, predstava govečeta u ruci na grudima potpuno su identični elementi koji povezuju predstave sa ovog votivnog reljefa i statue iz Medijane i ukazuju na istu ikonografsku koncepciju.

Međutim, razlike u ostalim atributima što je manje značajno za opštu ikongrafsku sliku, ne dozvoljavaju apsolutnu identifikaciju, odnosno pretpostavku da statua sa Medijane predstavlja božanstvo Dardaniju. Božanstvo Dardanije je posvedočeno i na jednoj votivnoj ari iz Kuršumlijske banje, na kojoj se pominje Dar(daniae) Sac(rum).9) Ha ovom spomeniku, koji je prema konzulskom paru datovan u 206. godinu, nema ikonografske predstave božanstva, ali je prisutna epigrafska potvrda da je poštovana.

Mi smo u prethodnom izlaganju, analizirajući koncepciju da statua sa Medijane predstavlja božanstvo, naveli univerzalna značenja njenih atributa shvaćenih kao simbola.

Međutim, ovi simboli se mogu reducirati i svesti na znak i iskoristiti u tumačenju ove predstave kao personifikacije.

Goveče (bik?) u ruci božanstva dobijeg sasvim određeno značenje kao znak stočarstva grane privređivanja koja je u Dardaniji bila veoma razvijena. Antički izvori pominju uzoran kvalitet goveda u Dardaniji,10) a poznat je i visok kvalitet dardanskog sira11) Ovi podaci su doveli pojedine autore do zaključka da je stočarstvo bilo osnovni vid privređivanja u Dardaniji.12)

Ovaj visok nivo razvijenosti stočarstva u Dardaniji, koji se pominje i u antičkim izvorima, svakako je morao biti predstavljen pri personifikaciji ove oblasti, a najeksplicitniji znak koji objašnjava ovaj sadržaj je goveče.

U levoj ruci, spuštenoj niz telo, ženska figura drži kesu. Naveli smo univerzalno značenje ovog objekta posmatranog kao simbol blagostanja i bogatstva. Međutim, i ovde imamo mogućnosti da ovaj simbol svedemo na znak, koji se doduše, kreće u okviru široke limitacije ovog simbola, ali ga bliže određuje. Kesa je znak finansijske moći i onoga što tu moć uslovljava, odnosno plemenitog metala, najčešće zlata. U toj funkciji kesa se javlja kao insignija visokih finansijskih magistrata u rimskom carstvu.13) U ovom smislu je instruktivan prikaz tri kese nad kasom, na novcu Pergamona, koje simboliziraju tri metala: bakar, srebro i zlato od kojih je kovan novac.14)

Dardanija je bila poznata no proizvodnji zlata, što se najizričitije manifestuje izrazom aurum Dardanium (dardansko zlato), koji se pominje kod Plinija.15)

Takođe je u ovom smislu interesantan podatak, mada nedbvoljno jasno hronološki i teritorijalno determinisan, da su falsifikatori zlatnog novca u Meziji, gde je, do Dioklecijanove podele carstva, organizaciono pripadala i Dardanija, bili strože kažnjavani nego u drugim oblastima jer je u Meziji bilo više zlata,16)

Prisustvo kese, kao atributa na statui iz Medijane, moglo bi biti materijalizovani znak bogatstva Dardanije u zlatu, o čemu nas na neposredan način obaveštava podatak kod Plinija, a na posredan podatak iz Digesta. Za metalurgiju se može vezati labris, dvojna sekira. Labris je znak finalnog proizvoda rudarstva i metalurgije odnosno sublimat jednog procesa. Čest je slučaj da slitak, taj krajnji produkt rudarstva i metalurgije, ima oblik labrisa, naročito kod plemenitih metala. Slitak mora imati određenu težinu i stepen čistoće metala, a garancija toga su žig ili kanonizirani oblik slitka, često u vidu labrisa, ili najčešće oboje,

Prisustvo oblika dvojne sekire u ovoj funkciji je zasnovano na tradicionalnom učešću dvojne sekire (labrisa) u trgovini kao određene i kanonizirane vrednosti i svetom karakteru ovog objekta koji svojim jasnim sakralnim značenjem ne dozvoljava zloupotrebu u pogledu težine ili čistoće metala.17) Ovaj recidiv funkcije labrisa kao instrumenta u razmeni; trgovini i metalurgiji održao se kroz oblik slitka i u prisustvu na novcima pojedinih emisija brojnih grčkih, tračkih i maloazijskih gradova. U tom smislu prisustvo labrisa na statui iz Medijane možemo posmatrati kao znak rudarstva i metalurgije.

Rudarstvo je bila veoma značajna i visoko razvijena grana privređivanja u Dardaniji što je potvrđeno brojnim istorijskim i arheološkim podacima. O rudnicima u Dardaniji iz perioda rimske dominacije, njihovom karakteru, organizaciji, distribuciji slitaka u novijoj literaturi dosta je pisano, Naročito su značajni radovi E, Čerškova18) i S. Dušanića,19) gde su neki aspekti ovog problema, kao i problem u celini, dovedeni do najviših mogućnosti interpretacije do kojih se na ovom nivou ispitanosti može dosegnuti.

Poslednji atribut, kod ove predstave sa Medijane, jeste glava divljeg vepra. Ovaj atribut bi mogao biti znak šume, divlje prirode, lova. Nisu nam iz antičkih izvora poznati podaci o tome da Dardanija obiluje šumama ili divljim zverima. Ćutanje izvora o tome ne znači da šuma nije bilo u Dardaniji, pre će biti da je to kao Jokus communis izostavljeno. Dardanija je imala malo gradova i bila je slabo nastanjena. Moguće je pretpostaviti da je veći deo tog slobodnog prostora bio prekriven šumama. Prisk navodi da je prostor neposredno iza granice teritorije Naisa, prema severu, gusto pošumljen i senovit.20) Ovaj podatak se odnosi na marginalni prostor Dardanije, te bi smo ga mogli upotrebiti kao prilog pretpo stavci da je u Dardaniji bilo dosta šuma. Interesantno je, u ovom kontekstu, pomenuti da su Dardanci prilikom sklapanja ugovora donosili, kao neku vrstu zaloge, jagnje i granu21) možda znake osnovnih karakteristika njihovog tla, pašnjaka i šuma, Treba pomenuti i podatak da je kult Dijane, boginje lova u Dardaniji bio razvijen.22)

U nedostatku neposrednog podatka o ovome možemo samo pretpostaviti da je Dardanija, znatnim delom, bila prekrivena šumama i da je prisustvo divljeg vepra na ovoj predstavi iz Medijane, znak toga.

Ovom vrstom determinacije atributa prisutnih na ovoj predstavi dobili smo sve značajne karakteristike ove oblasti preko znakova koji su najeksplicitnija manifestacija određenih sadržaja.

Smatramo da je slivanje ovih znakova u personifikaciju jedne oblasti, u ovom slučaju Dardanije, realniji put razrešeča ove predstave nego tretiranje nje kao božanstva.

Morao bi izgledati kao iznenađenje pbdatak da kod ove personifikacije nije prisutan znak koji bi označavao zemljoradnju (obično je to klas), iako je ona, svakako, bila prisutna u privređivanju na ovom tlu. Međutim, stepen njene razvijenosti i prisustva, izgleda, nije bio takav da bi trebalo da se materijalizuje nekim znakom na personifikaciji ove oblasti. Čini se da je udeo zemljoradnje u privređivanju na tlu Dardanije bio mali, pogotovu u odnosu na susedne oblasti Mezije, poznate žitnice carstva.

Završavajući razmatranje o karakteru ove personifikacije mislimo da našu pažnju zaslužuje, i nameće se kao sadržaj izvesne digresije, još jedan podatak.

Na reversu rudničkog novca iz vremena Trajana javlja se natpis DARDANICI i predstava ženskog božanstva u stojećem stavu, koje. u jednoj ruci drži klasje, a drugom pridržava hiton.23) X. Koen je u svom katalogu ovu predstavu protumačio kao personifikaciju Dardanije,24) Ovo mišljenje je ostalo usamljeno jep nije moglo da prevaziđe dva osnovna protivrazloga. Naime, ova apstraktna predstava se često javlja na novcu, ca različitim legendama i bez mogućnosti da se konkretizuje u pravcu koji je X. Koen pretpostavio, a takođe, ovoj pretpostavci protivreči i podatak da do sada na rudničkim novcima nisu potvrđene geografske aluzije.

Predstava na reversu pomenutog novca "je tumačena i kao Rah,25) Annona,26) Ceres,27) ili Abundantia.28) Mi se u ovom radu ne bismo bavili ovim problemom, samo bismo ponovili konstataciju da predstava na reversu ovog novca ne predstavlja personofikaciju Dardanije.

U dosadašnjem izlaganju došli smo do pretpostavke da ova predstava označava personifikaciju Dardanije. Međutim, nismo pokušavali razrešiti dilemu: da li je u pitanju personifikacija oblasti Dardanije idi provincije Dardanije, Bliži smo mišljenju da ova personifikacija predstavlja provinciju Dardaniju, jep nam se čini da je personifikacija oblasti, čija teritorijalna limitacija i princip organizovanosti nisu jasni, suviše apstraktni i bez mogućnosti adekvatne projekcije. Odgovor na ovo pitanje je od interesa i za hronološko opredeljenje ove predstave iz Medijane. Kvalifikacijom ove predstave kao personifikacije provincije Dardanije postavili smo terminus post quem za ovaj spomenik. Naime, Dardanija je postala provincijom tek Dioklicijanovom podelom carstva.

Elemente za datiranje ovog spomenika u kraj III, odnosno početak IV veka možemo naći u predstavi odeće figure, čiji su nabori izvedeni dubokim kanelurama što je karakteristično za period poznate antike, i uslovima. nalaza. SZva statua je nađena u peristilu palate na Medijani u sloju, koji se, prema arheološkom i numizmatičkom materijalu, datira u prve decenije IV veka i vezuje za najznačajniju fazu života na ovom lokalitetu, odnosno vreme Konstantina I.

Moramo priznati da je dosta smelo datovati bliže jedan spomenik kome nedostaje osnovni i najrelevantniji elemenat za dato

Aleksandar JOVANOVIĆ

1) Н.Вулић, Антички споменици наше земље. Споменик САН 98, 1941-1948. Бгд 1948, бр.237.

2) Ch.Picard.Observations arche'ologiques en Yougo-slavie, septembre 1953, Comptes rendus de l'Academie des Inscriptions, сепаратни отисак, 93-94.

3) A.Nenadovic, Raniji rimski nalasci u Nišu i njegovoj bližoj okolini. Limes u Jugoslaviji I.Beograd 1961, ст. 169.

4) A. Јовановић, Неки аспекти проблема скупног налаза скулптура са Медијане код Ниша. Старинар XXIV-XXV, 1973-1974, Београд 1976, ст. 62.

5) П. Петровић, Ниш у античко доба. Ниш 1976, ст.
148.

7) Можда није ван интереса поменути представе петла на реверсима новца са краја V и IV века, из Дардануса у Троади. Овај податак, који добија у важности јер се ради о области азијских Дарданаца, се не може директније употребити јер постоји значајна хронолошка разлика ових појава коју не можемо позитивно превазићи. За поменуте новце упоредити нпр. Sylloge nummorum Graecorum.The Royal collection of coins and me-dals Danish national museum.20,Copenhagen 1945.T.7.

8) Слику овог вотивног рељефа смо преузели из књиге Д.Тудора, Oltenia romana,IV издање, Букурешт. 1978,ст.369, сл.102.

9) Н.Вулић, Споменик САН 98, 1941-48, ст.101,бр.
221.

10) Varro,rer.rust.II,l,5.Boves perferi etiam nunc sunt multi in Dardanica et Maedica et Thracia.asini feri in Phrygia. et Lycaonia,equi feri in Hispania citeriore regionibus aliquot.

11) Caseus dardanicus, податак преузет од Ћ.Трухелка, Дарданци (Археолошке белешке из Јужне Србије). Гласник Скоиског Научног Друштва, 1929,ст.66.

12) Ћ.Трухелка,on.цит.ст.65-66; E.Čerškov,Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd 1969,ст.55. -

13) G.Laiaye,Marsupium.Dictiormaire des antiquuitćs П.Pariš 1918,ст,1624, сл.4855.

14) Исто, ст.1623, сл.4854.

15) Plin.N.H. ХХХ1.39. 1в) Digestae 48,19,

17) Ganszvniee, Labrys.Pauly-Wissowa-Real-Enzyklopadie der klassischen Altertumswissenschaft.XI, Stuttgart 1924,286-307, посебно у делу Labrys als Wahrung, ст.301-302.

18) E.Certkov,Municipium DD kod Sočanice.Diss. et. Monograph. X.PriŠ'tina-Beograd 1970.

19) С.Душанић, Нови Антинојев натпис и Metalla municipij Dardanorum. Жива Антика ХХ1/1, Скопље 1971,ст,241-261;исти, Хетероклитичко Metalli у натписима рудничког новца. Жива Антика ХХ1/2, Скопље 1971,ст.535-554; исти, Iz istorije rimskog rudarstva u Gornjoj Meziji, Arheološki Vestnik XXVIII,1977,Ljubljana 1977,ст.163-179.

20) Prisc.Frg. 8,291,23-26, преузето из Византиских извора за историју народа Југославије 1,Београд 1955, ст.13.

21) F.Papazoglu.Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba.Sarajevo 1969, ст.393-394, ca коментаром.

22) S.Dulanid-P.Petrović. Epigraphic Contributions from the National Muzeum of Nisch. Жива Антика XII, Скопље 1963,ст.365 и даље,

23) О овом рудничком новцу код нас су писали: B.Zmajic, Rudnički novci rimskog carstva. Numizmatičke Vijesti 21,1964.Zagreb 1964 ст.1-9; С.Душанић, Жива Антика ХХ1/Дст.536; V.Simic-M.Vasić. La monnaie des mines romaines de l'Illyrie. Revue numismatique XIX, 1977, ст.56-57.

24) H. Cohen.Description Historique des Monnaies Frappees sous l'Empire Romain 11,2,ст.32,33.

25) H.Mattingly,British Museum Catalogue.Coins of the Roman Empire,III,London 1936,к.бр.234.

26) Идентификацију ове представе као Annona или Abundantia даје Regling, Real. Enzvkl. XV, 1322.

27) У прилог идентификације ове представе као Сеres: С.Душанић, Жива Антика ХХ1/2,ст. 545,546.

28) V.Simid-M.Vasić,on.цит,56-57, са извесном резервом.

ARHEOLOŠKA ZBIRKA NARODNOG MUZEJA

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License