Proka Jovkic Nestor Zucni

SMRT PROKE JOVKIĆA NESTORA ŽUČNOG U NIŠU

Iz knjige Ključ stare Srbije, Đorđe Stamenković, Beleg, Prosveta, Niš, 1997, ISBN 86-745-343-5

U Nišu je 1915. godine umro jedan od talentovanijih naših pesnika: Proka Jovkić Nestor Žučni.

Kao mladić bio je pun entuzijazma, poleta, želja, ambicije, elana i strasti. Želeo je da uči, da upozna „nauke i svet", pa ga je ta želja odvela preko okeana, u Ameriku. U to vreme Ameriku je zahvatio ubrzani tempo akumulacije kapitala, vladala je surova borba raznih kapitalističkih monopola i kartela, stepen eksploatacije radničke klase doživeo je krajnje razmere. Posebno su teško živeli doseljenici iz Evrope, koji su gradili ekonomsku bazu Sjedinjenih Američkih Država. I poput Džeka Londona, umesto da uči i stiče znanje, Jovkić je bio prinućen da se lati najgrubljih poslova. Radio je kao nadničar, a nemajući nikada stalno radno mesto radio je „od jutra do sutra".
Fizički rad ga nije razočarao, iako umorio.

Sačuvao je snagu duha i u nekim iseljeničkim listovima objavio svoje prve pesme. Iseljenici su pozdravili svoga pesnika, umetnika koji im je doneo reči, stihove i pesme napisane jezikom koji su slušali u svojoj zemlji.

Ubrzo je Proka Jovkić objavio zbirku pesama. Ponovo je pozdravljen. Posebni pozdrav je predstavljala reč Jovana Skerlića. Ohrabren rečima pohvala i pun želja da se vrati u domovinu Jovkić je 1911. godine stigao u Beograd. Bilo je to vreme priprema, a ubrzo i početka, balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Na poziv da se brani otadžbina i sloboda Jovkić je obukao vojničku uniformu. Prijavio se kao dobrovoljac. Kao pismen i obrazovan čovek radio je u Ministarstvu, koje je iz Beograda evakuisano u Niš, 1914. godine.

U danima I svetskog rata, Srbiju je zahvatila epidemija pegavog tifusa, a posebno Niš i krajeve oko Niša. Od opake bolesti razboleo se i Nestor Žučni. Umro je u Nišu, 27. aprila 1915. godine.

Povodom njegove smrti u Nišu je štampana sledeća objava:

PROKA JOVKIĆ NESTOR ŽUČNI, DRŽAVNI PITOMAC, STUDENT I KNjIŽEVNIK

Ugasio se mlad, čedan i besprekorno plemeniti život. Smrt nam je otela čoveka koji je bio i predstavljao jedan veliki idealni, pošteni svepl čednosti, humanosti i prirode.

Izgubili smo druga i brata, čiji je život sijao otmenošću jedne velike a tople i nežne duše sa najsvetlijim i uzvišenim moralom bogočoveka.
Sahranićemo ga sutra u 8 sati na niškom Groblju.

Drugovi:

Budimir Grahovac, Filip Medić, Trivun Đukić, Dušan Krajinović, M. Đorić, studenti, Sima Sobajić, književnik i mnogobrojni drugovi i prijatelji.

Ovu objavu, sa prigodnim člankom i fotografijom, prvi je objavio Stojiljko Stojiljković, novinar „Politike", 5. aprila 1931. godine.

PESME NEZADOVOLjNIKA I ROBA

(Odlomak)
Nova sila
U srca su naša besmrtne vatre
Večite slobode zapalile luče,
Jače od gromova, oblaka i tuče,
I niko njih neće uspeti za satre.
U bića su naša, buntovna i vrela,
Ulile se bujne reke vode žive;
Ideja je naša velika i zrela;
Mi nismo na pute zaveli se krive.
Nek samo još jače tiranija vrisne,
Pa i same zvezde pretvori u đula,
Nek joj sunca tanad topovima budu.
Istina će naša i opet da blisne!
Usklik će u bednih opet biti hula!
Mi nećemo Hrista: izbrali smo Judu!

SRCE I DUŠA
(Odlomak)
V
U svetu ovom novo nešto struji,
Diže se, buja, procvetava, raste;
Ko april, u kome već imamo laste:
Slobodi himna iz dubina bruji.
Tamo od dole, onih koji trpe,
S novim se, strašnim, istinama smelo
Podiže vihor i zbija u hrpe
Te bedne sužnje, i zgreva ih vrelo.
Burno je doba u kome smo, druzi!
Orkan je blizu. Ja čujem te zvuke,
Što tako hode srcem rastrgnutim…
Ja jedne nove sile snažno ćutim:
Budućnost pada Slobodi u ruke;
Skoro će naši raspasti se uzi!

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License