Sava Petrovic

SAVA PETROVIĆ

Šta nadodati životu Save Petrovića (Šabac, 14. januar 1839. Beograd, 19. januar 1889.), uglednom srpskom lekaru i nedostižnom srpskom botaničaru.(105)
Živi kratko.
Ostavlja puno.
U medicini. I botanici.
"Čovek tela slaba, naravi tihe, ponašanja gospodskog". Otmene duše. Dubokog razuma.(96) O, onaj grozničavi sjaj u oku njegovom!
I ona rešenost. Da stvara prema svojim najboljim sposobnostima.
Ide kroz život kako Bog zapoveda i čovek zamišlja. I proba da srećan bude!
A želje se rasule kao niska. I u porodici. I u struci. I u nauci.
Majka Marija. I otac Jovan. Sirot u malu. I dobrom zdravlju. Rano umire.(95)
A Sava Petrović malodoban.
Majka nema neki izbor. Ni neke mogućnosti.
Sava Petrović mora u šegrte. Abadžijski zanat da izuči.
Opire se Sava Petrović naumu majčinom. Detinje tvrdoglavo.
Škola ga vuče.
Ćakuje u Šapcu do više gimnazije. U Beogradu će gimnaziju završiti. I Veliku školu započeti.
Država Srbija bira ga za pitomca. I šalje u Pariz. Da medicinu studira.I 22. novembra 1866. brani dok
torsku tezu “De la nostomanie".
Vraća se u domovinu.
Sa lekarskom diplomom. I narušenim zdravljem.
Službuje nakratko u Kruševcu. Kao okružni fizikus.
I prikuplja samoniklo bilje.
A onda prelazi u Beograd da ostvari blistavu karijeru. I napreduje do sanitetskog pukovnika. I postane "glavni vojeni lekar" Srbije.(105)
Svija porodično gnezdo.
Ženi se 1868.
I za porodom čezne.
Deca su dar božji. Njih plavo nebo šalje čoveku. Da se oradosti. I da život dopuni. A Bog škrt prema Savi Petroviću. Podari sinčića Jovu 1869 I pokaja se. Umre nejaki Jova 1871.
Tuga steže srce Save Petrovića za sva vremena. Osta sam sa svih strana. Patnja ga hrani. I opominje.
Sava Petrović i supruga Draga. Združene samoće. Dva sveta!
(Ona će osporiti zaveštenje Save Petrovića!)
Vraća se samoniklom bilju. U okolini Niša. Svojoj prvoj ljubavi.
Sve što raste u prirodi Savu Petrovića oduševljava. Tu njegova duša uživa.
Kralj Milan Obrenović sve podstiče. I pripomaže. Jer je Niš "grad kome je sama priroda namenila da bude veliko i važno središte srpsko".(86)
Sava Petrović piše: Gospodaru prilikom Vašeg bavljenjau Nišu Vi ste izjavili želju da se flora okoline Niša prouči. Tu želju Vašeg Veličanstva ja sam uzeo kao zapovest i odma sam s proleća otpočeo da skupljam i izučavam bilje oko Niša, a stavljen sam bio od Vašeg Veličanstva u takav položaj da sam to činiti mogao za sve vreme, dok se Vaše Veličanstvo u Nišu zadržalo".(86)
Sava Petrović ispituje Goricu, Vinik, manastir svete Trojice, Sićevo, Pasjaču i brojne druge lokalitete i daleko od Niša.
Kad sunce izbudi rosu planinsku Sava Petrović je odavno na nogama. Da osmotri ovaj vidik nedogledan.
Onako smiren. Preplanuo od sunca. Oprljen od vetrova.
Učvršćen u nadi da će dobro ići.
Zahvalan Josifu Pančiću za blagotvorno prijateljstvo i nenatrunjenu saradnju.
I ono obraćanje:"Vaš prijateljski savet nije zaboravljen, i volja, koji ste mi Vi sami za nauku umeli uliti, sačuvana je".(96)
Događaj uskori. I za pravo dade.
Ispitivanja donose kapitalne studije:"Flora okoline Niša" ("Flora agri Nyssani ") (1882.), Dodatak "Flori okoline Niša" ("Addimenta ad Floram agri Nyssani)( 1885.) i uzvišenu monografiju "Ramondije u Srbiji" (1885.), što "čini riznicu srpske klasične botaničke literature" (zajedno sa delima Josifa Pančića).(105)
Sava Petrović ogleda se i u medicinskim spisima.
Zna se za osam naučnih radova Save Petrovića u medicini, farmakognoziji i botanici.
Sava Petrović utvrđuje blizu 1600 biljnih vrsta u okolini Niša što predstavlja "florom najbogatiji kraj u Srbiji, kako u raznolikosti, tako i u osobitosti".(86)
Neke nove vrste naziva po Nišu (Centaurea nissana - niški različak, Genista nissana - niška žutilica, Ramonda nissana, odn. Ramonda Nathaliae niška ramonda, odn. Natalijina ramonda i druge).(83)
Ramonda je "simbol niške prirode, predstavnik njene lepote i geološki iskonskog trajanja".(86)
U svetu ima malo gradova sa opisanom florom.
U smiraju života, Sava Petrović zaveštava svu imovinu i sva ostvarenja Nišu i Beogradu.
Bogatu biblioteku i vredan herbar daruje staroj niškoj gimnaziji, kuću u Abadžijskoj 14 Beogradu a novac usmerava zadužbini da se nagrade poslenici na istraživanju flore Srbije.
Supruga Draga se usprotivi. I pokreće sudski spor. Toliko može. A hoće.
Za sudbinu biblioteke, i herbara, nikada se ne sazna.
Život brzo načinje Savu Petrovića. Od sredine. Duhovnu veličinu. I ljudsku.
Dok ide kako Bog traži i čovek zamišlja. O grobu Save Petrovića malo se zna. Nikad oplakan koliko treba.
Zar je nadgrobni spomenik besmrtnoj duši i potreban!

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License

Subscription expired — please renew

Pro account upgrade has expired for this site and the site is now locked. If you are the master administrator for this site, please renew your subscription or delete your outstanding sites or stored files, so that your account fits in the free plan.