Sava Petrovic

SAVA PETROVIĆ

Šta nadodati životu Save Petrovića (Šabac, 14. januar 1839. Beograd, 19. januar 1889.), uglednom srpskom lekaru i nedostižnom srpskom botaničaru.(105)
Živi kratko.
Ostavlja puno.
U medicini. I botanici.
"Čovek tela slaba, naravi tihe, ponašanja gospodskog". Otmene duše. Dubokog razuma.(96) O, onaj grozničavi sjaj u oku njegovom!
I ona rešenost. Da stvara prema svojim najboljim sposobnostima.
Ide kroz život kako Bog zapoveda i čovek zamišlja. I proba da srećan bude!
A želje se rasule kao niska. I u porodici. I u struci. I u nauci.
Majka Marija. I otac Jovan. Sirot u malu. I dobrom zdravlju. Rano umire.(95)
A Sava Petrović malodoban.
Majka nema neki izbor. Ni neke mogućnosti.
Sava Petrović mora u šegrte. Abadžijski zanat da izuči.
Opire se Sava Petrović naumu majčinom. Detinje tvrdoglavo.
Škola ga vuče.
Ćakuje u Šapcu do više gimnazije. U Beogradu će gimnaziju završiti. I Veliku školu započeti.
Država Srbija bira ga za pitomca. I šalje u Pariz. Da medicinu studira.I 22. novembra 1866. brani dok
torsku tezu “De la nostomanie".
Vraća se u domovinu.
Sa lekarskom diplomom. I narušenim zdravljem.
Službuje nakratko u Kruševcu. Kao okružni fizikus.
I prikuplja samoniklo bilje.
A onda prelazi u Beograd da ostvari blistavu karijeru. I napreduje do sanitetskog pukovnika. I postane "glavni vojeni lekar" Srbije.(105)
Svija porodično gnezdo.
Ženi se 1868.
I za porodom čezne.
Deca su dar božji. Njih plavo nebo šalje čoveku. Da se oradosti. I da život dopuni. A Bog škrt prema Savi Petroviću. Podari sinčića Jovu 1869 I pokaja se. Umre nejaki Jova 1871.
Tuga steže srce Save Petrovića za sva vremena. Osta sam sa svih strana. Patnja ga hrani. I opominje.
Sava Petrović i supruga Draga. Združene samoće. Dva sveta!
(Ona će osporiti zaveštenje Save Petrovića!)
Vraća se samoniklom bilju. U okolini Niša. Svojoj prvoj ljubavi.
Sve što raste u prirodi Savu Petrovića oduševljava. Tu njegova duša uživa.
Kralj Milan Obrenović sve podstiče. I pripomaže. Jer je Niš "grad kome je sama priroda namenila da bude veliko i važno središte srpsko".(86)
Sava Petrović piše: Gospodaru prilikom Vašeg bavljenjau Nišu Vi ste izjavili želju da se flora okoline Niša prouči. Tu želju Vašeg Veličanstva ja sam uzeo kao zapovest i odma sam s proleća otpočeo da skupljam i izučavam bilje oko Niša, a stavljen sam bio od Vašeg Veličanstva u takav položaj da sam to činiti mogao za sve vreme, dok se Vaše Veličanstvo u Nišu zadržalo".(86)
Sava Petrović ispituje Goricu, Vinik, manastir svete Trojice, Sićevo, Pasjaču i brojne druge lokalitete i daleko od Niša.
Kad sunce izbudi rosu planinsku Sava Petrović je odavno na nogama. Da osmotri ovaj vidik nedogledan.
Onako smiren. Preplanuo od sunca. Oprljen od vetrova.
Učvršćen u nadi da će dobro ići.
Zahvalan Josifu Pančiću za blagotvorno prijateljstvo i nenatrunjenu saradnju.
I ono obraćanje:"Vaš prijateljski savet nije zaboravljen, i volja, koji ste mi Vi sami za nauku umeli uliti, sačuvana je".(96)
Događaj uskori. I za pravo dade.
Ispitivanja donose kapitalne studije:"Flora okoline Niša" ("Flora agri Nyssani ") (1882.), Dodatak "Flori okoline Niša" ("Addimenta ad Floram agri Nyssani)( 1885.) i uzvišenu monografiju "Ramondije u Srbiji" (1885.), što "čini riznicu srpske klasične botaničke literature" (zajedno sa delima Josifa Pančića).(105)
Sava Petrović ogleda se i u medicinskim spisima.
Zna se za osam naučnih radova Save Petrovića u medicini, farmakognoziji i botanici.
Sava Petrović utvrđuje blizu 1600 biljnih vrsta u okolini Niša što predstavlja "florom najbogatiji kraj u Srbiji, kako u raznolikosti, tako i u osobitosti".(86)
Neke nove vrste naziva po Nišu (Centaurea nissana - niški različak, Genista nissana - niška žutilica, Ramonda nissana, odn. Ramonda Nathaliae niška ramonda, odn. Natalijina ramonda i druge).(83)
Ramonda je "simbol niške prirode, predstavnik njene lepote i geološki iskonskog trajanja".(86)
U svetu ima malo gradova sa opisanom florom.
U smiraju života, Sava Petrović zaveštava svu imovinu i sva ostvarenja Nišu i Beogradu.
Bogatu biblioteku i vredan herbar daruje staroj niškoj gimnaziji, kuću u Abadžijskoj 14 Beogradu a novac usmerava zadužbini da se nagrade poslenici na istraživanju flore Srbije.
Supruga Draga se usprotivi. I pokreće sudski spor. Toliko može. A hoće.
Za sudbinu biblioteke, i herbara, nikada se ne sazna.
Život brzo načinje Savu Petrovića. Od sredine. Duhovnu veličinu. I ljudsku.
Dok ide kako Bog traži i čovek zamišlja. O grobu Save Petrovića malo se zna. Nikad oplakan koliko treba.
Zar je nadgrobni spomenik besmrtnoj duši i potreban!

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License