SAVA POPOVIĆ
Čudni putevi gospodnji!
Oni čoveku namenjeni.
Mnogima za života. Ponekom i posle.
Ta smrt!
Kad se nešto izokrene. Tamou njoj. I nadvlada tamna strana duše njene.
I na čoveka krene. Onako mučki. Bez izbira. I nagoveštaja.
Ona smrt Save Popovića. Sanitetskog generala. U oktobru 1944. Dok ratni požar Beogradom bukti.
Živi na mukama žive.
Ponekad i mrtvi.
Samo nebo zna zašto.
Ono iznemoglo telo Save Popovića. Potamnelo kao kora maslinova.
U iznošenom odelu. Dotrajalim čaršavom obmotano.
U potaji krenu u podrum.
Da pričeka sahranu. Dok rat ne zamre.
Ravno šest meseci.
Privremenu u Glavnoj vojnoj bolnici.
I večnu na groblju. Bez pomoći božje.
Vojnom dragulju Savi Popoviću!
Sava Popović polete iz moravske ravnice u nebeske visine.
Natovaren radnom navikom.
Tvrdoglavim moravskim otporom.
I roditeljskim zavetom.
Da čoveku dobro čini. I domovinu brani. Kad se u nevolji nađe.
Ono odrastanje njegovo!
Od rođenja 23. oktobra 1871. u Lužanu. Nadomak Aleksincu. Zagrađeno Moravom bliskom. I plavim Jastrepcom. Dokle se čovekov pogled dobacuje.
U svom selu škole uči.
I oIe što život znače.
Kad praskozorje zabeli rad počinje. Dok tanka izmaglica Moravu pokriva. I čeka sunce da je u visine potera.
A kad podne mine. I sunce dobro sprud opkorači. Što uz Lužane leži. Po Moravi snagu traži. Sa drugarima svojim.
Uči gimnaziju u Nišu. Sa prekidom.
Darovit ponad proseka.
Dobrovoljno u vojsku stupa. Da nauči vojne veštine. I domovini od pomoći bude.
Od tada u sećanju osta ono "Sava kaplar".
Kad završi nišku gimnaziju upisa filološki odsek Velike škole.(104)
I ispisa nakon jedne godine.
Kad vojna stipendija stiže da medicinu uči. U Petrogradu poče. U Gracu završi.
Voćen životnom mišlju o odličnom vojnom lekaru!
Ako život okrene onu bolju stranu. Beskrajna duša njegova!
Pun razumevanja. U svakoj prilici. Za svakog čoveka.
Ustaljeno držanje po meri.
I reči obzirom uvezane.
Voli običan život.
Taj neobični Sava Popović.
Ne probira radno mesto.
Ide svuda.
Gde Bog odredi. I vojska potraži.
Stalno pripravan!
U vojnu službu stupa 1900.
Radi u Moravskoj stalnoj vojnoj bolnici u Nišu. I šest meseci u Pasterovom zavodu u Nišu.
Zatim postaje upravnik Privremene vojne bolniceu Vranju.
I kreće u Berlin, Grac i Minhen. Da se usavrši u internoj medicini i zubarstvu.(104)
Vraća se iz inostranstva za šefa Unutrašnjeg odeljenja Vojne bolnice u Nišu.
A, potom, preuzima dužnosti u Privremenoj vojnoj bolnici u Čačku i Unutrašnjem odeljenju Vojne bolnice u Kragujevcu.
I ratuje. Voljom sudbine svoje. I drugih.
U balkanskim ratovima je komandir Drinske bolničarske čete I poziva, referent saniteta Drinske divizije ! poziva i upravnik Kosovske stalne bolnice u Prištini.
U Prvom svetskom ratu prima brojne vojne obaveze (referent saniteta Timočke divizije II poziva i Moravske divizije I poziva, načelnik saniteta II armije na Solunskom frontu).
Između ratova radi u kragujevačkom garnizonu. I predaje higijenu u Artiljerijskoj podoficirskoj školi.
A posle Prvog svetskog rata je načelnik saniteta II armije u Sarajevu, upravnik Glavne vojne bolnice u Beogradu i, najzad, načelnik saniteta u Ministarstvu u Beogradu.
Čoveka zebnja obuzme.
Kad sve naslaže.
Toliko obaveza.
Toliko mesta.
Toliko ljudi!
A Sava Popović bez trunja u srcu! "Veran dužnosti do samozaborava".(104)
I ostalog onog!
"Sava otadžbina" zbog rodoljublja naglašenog.
I "Sava disciplina" zbog reda gvozdenog. Što potraži od sebe. I sebi podrećenih.
Ispisuje "Ratne uspomene" i "Ratne zabeleške". Da u neznan ne ode. Potomcima za prisećanje.
Vojno lekarstvo gleda na tronošcu upravne, higijenskoprofilaktične i kurativne službe.
Svi pokloni.
I poslanja.
I priznanja.
Visoka odlikovanja. I naša. I strana.
I one pismene pohvale.
U teškoj 1917.
Od II armije u dva maha.
I jednom od Vrhovne komande.
"… podigao je sebi trajan spomenik i zaslužio priznanje budućih pokoljenja našeg vojnog saniteta, kao što su to pre njega učinili njegovi prethodnici i učitelje: pukovnik dr Mika Marković, pukovnik dr Vladan Ćorđević, i … pukovnik dr Karlo Beloni".(104)
Neka dobri Bog pomogne. Da se prava reč izgovori.
Ona poslednja.
O Savi Popoviću.
I zamašnom delu njegovom!
Sava Popović obeleži svoje mesto.
U izmaklom vremenu.
I vojnoj medicini.
O Isuse!
Taj nedosegnuti domašaj njegov. U moravskom ravnom nedogledu. I šire!
VELIKANI NIŠKE MEDICINE
