Vladan Dordevic

VLADAN ĐORĐEVIĆ
Čovek koji je znao sve (medicina, politika, istorija, sociologija, prevodilaštvo, kultura, muzika, književnost).
Lekar koji je bio sve: hirurg, naučnik, akademik, organizator, osnivač, zakonodavac, rukovodilac, reformator, prevodilac, istoričar, političar, diplomata, novinar, ministar, predsednik vlade, ratnik.
Uzvišeni božji čovek!
Nebeski poklon Srbiji!
U onim lomnim vremenima. Kad veliki čovek izraste.
"Bio je veoma radan i pošten čovek, pravi riter, zahvalan i odan, romantičar, sentimentalai i beskompromisni srpski patriota".( 120)
Svetački delima okrenut!
Poreklom Grk. Po ocu hećimĐorđu, iz epirske Furke. I matere Marije ("lepe Mace").(120)
Rodi se u Beogradu 21. novembra 1844., koji se "prostirao od tvrđave do šanca na kome su bile četiri kapije: Stambolska, Vidinska, Varoška i Savska. Izvan šanca i tih kapija bila su raštrkana turska groblja, čak do Terazija".( 104)
Otac sve radi. U Beogradu. I Sarajevu. Najpre poslužitelj, potom, bolničar. Napokon dotera do lekarskog pomoćnika i sanitetskog poručnika.
Kum Koča Germa nadenu mu ime Hipokrat, po skrivenoj očevoj želji "da mu sin bude doktor".( 104)
Po nagovoru Ćure Daničića, književni pseudonim Vladan, zadrža kao kršteno ime 1863.(104)
Taj nesrećni lični život!
Majka rano umire. On ima sedam godina života.
A onda i sestra Mileva, "lepa kao anćelak".( 120)
Stanuje po bolnicama. Sa roditeljem.
I igra se "vojnika" sa vršnjacima.
Tako niče ona "istinska ljubav prema srpskoj vojsci i srpskom vojnom sanitetu".(104)
Osnovna znanja prikuplja u Beogradu. I Sarajevu.
Gimnazijsko obrazovanje stiče u Beogradu.
I začinje ono književno. Prvom pripovetkom "Puščana zrna" 1860.
Oče na nebesima!
Šta dodeli Vladanu Đorđeviću?
Snagu upisanu.
Mudrost probranu.
Neobično pamćenje.
Izbistreni um.
Baš sasvim tako!
Za dela zna. I reči svoje.
Još od mladićskih dana.
Bori se na barikadama blizu Kalemegdana 1862. Kad Ašir-paša Beograd bombardova.
I osmisli prvi roman "Kočina Krajina". Sa puno osećajnosti. I topline.
Baš tada!
Studije izmešta često. Napušta prava. Nastavlja prirodne nauke.
I završava medicinom u Beču 1869. Sa odlikom. Kao vojni stipendist. Po preporuci Josifa Pančića i Ćure Daničića.
Tako postade "doktor medicine, hirurgije i opstetricije".
Sve njegove porećane želje!
U isto vreme.
Studira medicinu.
Uči muziku. Klavir svira.
Književnošću se bavi.
I oduševljava omladinskim rodoljubljem.
Prvo se nasavetuje. Onako sam sa sobom.
Izbere reči. Što dušu dodirnu.
I govor ujednači.
Da slušaoce "zapali".
U Ženevi. I Moskvi.
I Pragu. Gde se zateče na usavršavanju kod profesora Sajferta.
"Njegov oduševljen i temperamentan patriotski govor učinio je najdublji utisak na prisutnu svetinu od preko 40000 duša, dotle neviđenu po mnogobrojnosti".(104)
Vraća se u Beč. Po zvanje ”Assistent-Artz” na Bilrotovoj hirurškoj klinici. I monografiju ”Über Lymphorhoe und Lymphangiome". Objavljenu u "Langenbekovom arhivu", organu Nemačkog hirurškog društva. Kao prvo srpsko naučno delo na strani!
Ratno iskustvo stiče u Frankfurtu na Majni. U vreme Francuskopruskog rata. Prevodi na srpski jezik prusku knjigu "Ratna sanitetska služba".
I prilaže svoju "Vojno-lekarska pisma", u kojoj je "izložio svoje misli i predloge za organizaciju naše ratne sanitetske službe".( 104)
U 1871. stupa u vojnu službu. Kao "lekar vtore klase". Na dužnosti šefa Hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Beogradu. A, potom, i delovođe Sanitetskog odseka.
Uskori zvanje ličnog lekara kralja (zajedno sa dr Savom Petrovićem).
Osniva Srpsko lekarsko društvo 1872. U zajednici.
I stručni organ Srpski arhiv za celokupno lekarstvo.( 18)
Časopis "Otadžbina" pokreće 1875., "naš najboljeuređivani književni časopis(104)…u srpskoj književnosti nije bilo boljeg".( 120)
A 187,6. i Srpsko društvo Crvenog krsta.
Načelniku Vrhovnog štaba šalje referat 7. januara 1878. "da se u Nišu otvori Velika vojna bolnica za hiljadu bolesnika i ranjenika".
Tako se formira Velika niška vojna bolnica kod Ćele Kule - prva zdravstvena ustanova u oslobođenom Nišu.
Za prvog upravnika postavlja se Vladan Đorđević.
Vladan Ćorđević i privatna lekarska praksa! Dobro razgranata u Beogradu. Po bolesničkim domovima. Svojim privatnim fijakerom. "Jedinog takvog lekarskog vozila u ondašnjem Beogradu".( 104)
Svaki rat ratuje. Što zapadne vremenu njegovom. I narodu poremećenom.
U beskraj raste.
U vojnom sanitetu.
Oni srpskoturski ratovi!
Načelnik saniteta Južnomoravske divizije.
I načelnik saniteta Vrhovne komande.
Stečeno ratno iskustvo pretače u "Istoriju srpskog vojnog saniteta".
A kad pređe u građansku službu 1879.?
Načelnik sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela.
Izradi prvi sanitetski zakon u nas.
Todine 1884. ostavio je radu lekarskoj struci, pa se odao najraznovrsnijem društvenom, kulturnom i političkom radu, zauzimajući na kraće vreme razne položaje i ostavljajući svuda trag svog plodnog rada".( 104)
Uvodi napredne novine u Beogradu. Kao predsednik Opštine od 1884. do 1885.
U 1887. je ministar privrede.
A onda poslaniku Atini (1891.) i Carigradu (1894.).
I predsednik Ministarskog saveta od 1897. do 1900. Što prilično naruži dela njegova!
U predvečerju života nešto se prelomi. (Umro 1930.).
Ostatak posvećuje književnom stvaralaštvu i publicističkom radu," obdaren od prirode raskošnim i raznovrsnim sposobnostima".(104)
Prema lepoj reči nasledi ljubav.
I napisa tovar dobrih knjiga.
Iz medicine.
Istorije.
I književnosti.
Oni naslovi:"Narodna medicinau Srba", „O kauterisanju rana uopšte i o kauterisanju razgolićenih vena na po se", "Sanitetski poslovi u Srbiji", "Načela vojne higijene", "Prve godine lekarske prakse","0 negovanju male dece","Bolničarska služba","Vavelova istorija induktivnih nauka","Bilrotova opšta patologija i terapija" i "Lindsbergova ratna hirurška tehnika".
A onda: Srpsko-turski rat", Istorija srpskobugarskog rata" i "Sanitetska služba na bojištu".
Prevodi četiri drame. I dvanaest pripovedaka. Još u gimnazijskim danima.
Piše drame:"Petar Gojniković","Robovi" i "Sulejman".
I tragediju "L.uboje, župan srpski".
"I da nije ništa drugo napisao nego samo "Kočinu Krajinu" u kojoj je ispoljio bujnu maštu i snažan talenat velikog pisca, Vladan Đorđević je zaslužio da uće u srpsku literaturu".( 120)
Piše priče, putopise, prevode i istorijske romane "iznoseći čistu istinu" mada je "u istoriju unosio romantiku, au romane istoriju".(120)
Roman Tolgota" vezuje za dinastiju Obrenovića.
Poslednji roman "Car Dušan" je "riznica naše srednjovekovne istorije" i "sigurno naš najbolji istorijski roman".(120)
U 1880. postaje dopisni au 1892. stalni član Srpske akademije nauka.( 123)
Vladan Ćorđević je napadan i klevetan i "njegova mnogočlana talentovana porodica".
Na toj strani nađe se i Janko Veselinović!
Onaj kraj u njegovom romanu "Junak naših dana":"…na otvorenim vratima dauđeš u kancelariju i zasedneš na stolicu načelnika saniteta…nemoj se pravdati. Hitac je bio dobro sračunjen…".( 122)
I u povodu napisi.
"…prikazuje naličje…nekih političkih prvaka odanih obrenovićevskom režimu i u prvom redu književnika i reakcionarnog državnika Vladana đorđevića". Pravi borac i istinski rodoljub je Svetozar Marković prema kome Janko Veselinović "gaji bezmalo pravi kult".(44)
"…Veselinović se svetio Vladanu Đorđeviću…".(23) "…Delo ima odveć polemičan i ličan karakter…"(89) Janko Veselinović "nije video da ostavljati selo znači podsecati krila svojoj umetnosti".(89) Eto, potoka ružnih reči. Iz pera Janka Veselinovića. O velikom sinu male Srbije!

VELIKANI NIŠKE MEDICINE

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License