Vojvodska Strahovlada Od Pljacki Do Zlocina

VOJVODSKA STRAHOVLADA OD PLjAČKI DO ZLOČINA

Pećančeve vojvode se ponašaju kao pravi gospodari na svojim rejonima, preuzimajući najčešće svu upravnu, sudsku i izvršnu vlast, a sledeći njihov primer tako se ponašaju mnoge četovoće i obični četnici, svi udarajući "namet na vilajet" po vojvodskom redu i zakonu. Raspusan život, teror, otimačina i pljačka, crna berza, silovanja, svakodnevna su praksa četničkih "rodoljuba". U njihovim rukama je bila moć da odlučuju o životu i smrti graćana, mogli su da ubiju koga su hteli, naravno pod uslovom da nije okupator ili kvisling, a da nikome ne odgovaraju. Sve u ime "spasa" srpskog naroda.

U nedostatku svih vrsta artikala, a naročito prehrambene robe, četnički odredi u mnogim mestima preuzimaju distribuciju - raspodelu artikala koji su dobijeni po kartama za snabdevanje. Robu u većem delu uzimaju za sebe, dele svojim prijateljima ili predaju špekulantima radi preprodaje, a zaradu potom dele. Često primenjuju hapšenje imućnijih ljudi pod pretnjom smrtne kazne zbog "izdaje nacionalnih interesa", a potom ih uz veliki otkup puštaju na slobodu. Legalan način pljačke odvijao se i kroz brojno stanje četničkih odreda za koje su primali mesečne plate od Nedićeve vlade. Bilo je vojvoda koji su imali po dve-tri desetine četnika, a prijavljivali za "platu" po stotinu i više ljudi. Zna se i za primere da pojedine vojvode sa dekretima nisu uopšte imali odrede, a primali su plate za njih. Sam Kosta Pećanac stalno je kuburio sa parama koje je dobijao od Nemaca i Nedićeve vlade. Imao je na svom spisku "posebne tajne odrede" za koje je lično primao plate, a da uopšte nisu postojali (npr. Pčinjski, Slavonski, Bitoljski i dr.).

Tužbe protiv vojvoda dolaze i do nemačkih vlasti, pa su ovi prinućeni da pojedine hapse, a neke su i internirali. Hapsili su zbog zloupotreba vojvodu Gočkog Bogdana Gordića, vojvodu ljubostinjskog Tiku Topalovića, tražili od Pećanca da uhapsi svoje aćutante Savu Laketića i Guberinića, uhapsili i internirali vojvodu Kozjačkog Iliju Kimića, vojvodu korvinskog, Bogosava Stojanovića, majora Krstu N. iz štaba u Beogradu i dr.

Vojvode se mećusobno optužuju, često i kod Nemaca, služe se podmetanjima, bore se za viši vojvodski rang: ko će postati okružni vojvoda, ko će dobiti veći čin ili odlikovanje, ko više para. Takođe, neprekidno traje sukob i međusobna netrpeljivost između vojvoda iz redova "starih komita" i novopostavljenih iz redova oficira bivše vojske, koje im nameće Nedićeva administracija.

Kosta Pećanac i njegova najbliža okolina prednjače u nedelima svih vrsta. Pećanac u celom periodu svoje strahovlade vodi borbu sa Nedićevom administracijom koja isplaćuje četnike oko načina deobe sredstava. On se zalaže da se sve pare predaju njemu, a on će po "komitskim pravilima" dalje da ih deli, pa mu sve do kraja ostaju nelikvidirane priznanice na milionske sume, a sa druge strane stižu pritužbe četničkih odreda da nisu primili prinadležnosti. Milan Pećanac Mlađi uzurpira u Kuršumliji svu vlast sprovodeći lični teror koji je zasmetao i opštinskoj upravi i drugim slugama oku-patora. Oni se obraćaju Nediću pišući: "Neka gospodin predsednik Vlade da Milančetu i ministarski položaj, mi ćemo da ga plaćamo, samo neka ode iz Kuršumlije i sreza Kosaničkog jer se ovo stanje više ne može izdržati."

Doduše, toj istoj opštinskoj upravi i drugim "uglednim"građanima Kuršumlije nije smetalo dok su Milanče i nje-gova bratija svake noći izvodili po desetinu rodoljuba i ubijali kraj obale Toplice, ali kada se drznuo i na njih, kada je trgovcu Iviću oduzeo "luksuzni auto", apotekaru i predsedniku opštine Milova-noviću kuću, kada je udario i na druge dobrostojeće građane, našli su načina da se požale Nediću.

Nedić i okupatorska vlast često intervenišu kod Koste Pe-ćanca ukazujući na postupke vojvode i četnika, ali ne da bi zaštitili građane, već da bi obezbedili sprovođenje zadataka koji su im povereni. Naravno, intervenišu i onda kada osiljene vojvode udare na nekoga iz njihovih redova, tada razoružavaju čitave odrede, hapse vojvode. Ne zna se ni jedan slučaj da je Kosta Pećanac bilo kog vojvodu ukorio ili smenio zbog pljačke, razbojništva i premlaćivanja nev-inih ljudi. Ali je zato bio rigorozan i drastično je kažnjavao svakog četnika ili vojvodu koji je u bilo kome vidu sarađivao sa NOP ili odbio da puca u svoju braću, kakvih je slučajeva bilo 1941. godine. Zbog zalaganja Graničnog vojvode Ace Popovića da se povede borba protiv okupatora smenio ga je i osudio na smrt. Slično je prošao i vojvoda Marko Kilibarda iz Prokuplja zbog saradnje sa partizanima. Njega je izručio Nemcima pa je interniran. Četovođu Petka Jovanovića iz Trmke kod Kuršumlije, koji je svojim odredom obezbeđivao granicu prema Kosovu, izručio je Bugarima kada je odbio da pođu u borbu protiv partizana. Četovođa je potom streljan 1942. godine na Bubnju.

Pećanac je prinuđen da često upozorava svoje vojvode na držanje i ponašanje prema Nemcima, pa je u tom smislu karakteristično upozorenje koje im je uputio 29. oktobra 1941. godine, u kome pored ostalog piše:

"Uopšte zabranjujem da vojvode izdaju narećenja koja nisu u skladu sa današnjicom, pošto ih neumeju stilizovati niti složiti sa duhom i interesom naroda, koji se u današnje vreme nameće… Naročito neka naređenja o poretku o kome oni pojma nemaju. To se dalje ne sme dešavati dok se prethodno ne dogovore sa Nemcima! "60

Nesporazumi sa Nemcima uglavnom su nastajali u slučajevima kada vojvode i drugi četnički moćnici iz neznanja udare na neko lice koje je blisko okupatoru, ili kada je trebalo deliti opljačkano, a Nemci to saznaju i prigrabe sve. Sporova nije bilo kod pljačke sirotinje niti je ona imala kome da se požali ni da naće zaštitu.
Iz knjige: ČETNICI KOSTE PEĆANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU - Milorada Kozića

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License