Vranjanci I Nadimci

Vranjanci i nadimci
„Šuntil oženio sarmu”
Žitelji grada pod Pržarom imaju 3.333 najneverovatnija nadimka na svetu
VRANjE - Nedavno su gosti iz Novog Sada puna četiri sata u Vranju tražili Božidara i Veru S. kako bi prisustvovali na venčanju njihovog sina. Uzalud su bila potpuna imena i prezimena, ulica i broj, kad gosti iz glavnog grada Vojvodine nisu znali nadimak. Slučaj je hteo da, posle toliko vremena, naiđu na Božidarovog školskog druga kome je sve to bilo poznato i brzo se prisetio da je reč o „Boži Šuntilu” s kojim je sedeo u klupi, a svojoj supruzi je objasnio: „Znaš, mlađi ,Šuntil‘ je oženio sarmu”, a zatim Novosađanima objasnio kako da dođu do domaćina svadbenog veselja.

Zato, ako se u Vranju raspitujete za nekog, a ne znate mu nadimak, to je kao da tražite „iglu u plast sena” i šanse su nikakve da ga nađete. Čak morate da znate i ulice po nadimku, jer tamo retko ko zna gde je ulica Nikole Tesle, ali će vam i najmanje dete reći da je Kljačino sokače (drugi naziv za ulicu Nikola Tesla) odmah do glavne.
A, svadbeno veselje na koje su, pored Novosađana, posle dužeg lutanja i traženja prisustvovali i gosti iz Makedonije, Bugarske i Crne Gore, organizovano je u čast vranjskih malih privrednika „Srđana Šuntila” i „Slavice Sarme”. Domaćini su bili iznenađeni kad su im gosti objasnili da su ih jedva pronašli. „Baš nam je žao, trebali ste na ulaz u Vranje da svratite na benzinsku pumpu i da potražite Dragana ,Tank štele‘ on bi vam rekao kako da ne nađete”. To je, izgleda, još više zbunilo „dalečne” goste.
Tako u gradu pod Pržarom ima dosta Stojadina Popovića, ali je jedan Cuka. E, baš tog Popovića retko ko u Vranju ne zna. A kako i ne bi kad je to prvi doktor humora koji je u jednoj knjizi sakupio i „izdao” (štampao) 3.333 nadimka živih Vranjanaca i onih koji više nisu među njima.
- Plodno vranjsko tlo je učinilo da u međuvremenu sakupim još toliko „sočnih” nadimaka, ali mi je cilj da sakupim još toliko i da ih bude 10.000 te da ih štampam i tom knjigom Vranje i ja uđemo u Ginisovu knjigu rekorda -veli ovaj poznati vranjski humorista i dodaje da „ovim baca rukavicu” Užičanima i ostalima koji su se bavili ovim poslom da izdaju objedinjenu knjigu srpskih nadimaka za šta je zainteresovana Srpska akademija nauka (SANU).
Međutim, za sada je knjiga Stojadina Popovića Cuke neka vrsta ljudskog karakternog vodiča kroz Vranje i njegove uzane i krivudave uličice i sokake. Uostalom, oni koji su je „pregledali” znaju da čaršijom šeta zoo vrt, da se po kafanama, kancelarijama i javnim mestima mogu sresti botaničke bašte, da je Vranje zemaljska kugla u malom, da ljudi stanuju u zgradama koje nose imena po električnim aparatima, imenima estradnih umetnika, ali i „umetnika dugih prstiju” i da kafani zajedno „piju i pušu Boge Ćore i Pera Kuče”.
Nema sumnje da Vranjanci odavnina drže do svojih nadimaka koje nasleđuju ili dobijaju u detinjstvu i koje, oni priznaju, nose neku od njihovih osobina.
Veoma su česti gastronomski ili, kako bi Vranjanci rekli, kuhinjski nadimci po specijalitetima. Tako pored „Slavice sarme” postoji, „Cane kubasička”, „Rade penjurlija”, „Đoka tatlija”, „Mile pitija”, „Velja simit” i „Joca momička”. Dok su životinjski najčešće „Zare komrc”, „Vita slon”, „Drage magare”, „Stanko jarac”, „Boban bivol”, „None bik”, „Vida troglavka”, „Smilja zmiče” i „Lale pacov”. Tu su i „Šimpanze” , „bizoni”, „slonče”, „kenguri” i druge uvozne životinje.
Slobodno se može reći da po nadimcima Vranje može konkurisati i Ujedinjenim nacijama, jer grad pod Pržarom uspeva da objedini svet pre nego što je to Poveljom o pravima čoveka na jednakost urađeno. U njemu komšijski žive Zoran Italija, Pera Bugarin, Švapče, Bobi Francuz, Ilija Mongolac, Toša Rumun, Joca Rus, Neša Malajac, Dule Korejac, Vlada Kinez, Aca Meksikanac, Gagi Jevrejin i mnogi drugi.
„Zacepoljka” kod Vranjanaca znači čovek koji je zainteresovan za nešto do detalja. Nedavno je jedan mladi učeni čovek završio visoke škole, a njegovi drugari to prokomentarisali: „A, be Zacepoljka doktorirala”. Na lokalnom radiju je potom usledila muzička čestitka: „Zacepoljki, srećan doktorat žele Purko, Vunija, Tepsija i Štrovač”.
Nema sumnje da se kod Vranjanaca u nadimku nalazi ime i prezime i adresa. Nadimci su po svemu specifični, a može ih biti po mestu i selu odakle su došli, kojim zanatom se bave i rade, šta najviše vole da rade i jedu. Zato u Vranju ne tražite nikog ako mu ne znate nadimak.

A. Davinić
[objavljeno: 22.01.2007.]

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License