Zlodela Vojvoda

ZLODELA VOJVODA

Optužbe vojvoda stižu sa svih strana. Desetak četovođa Kolubarskog četničkog odreda u pismu Kosti Pećancu (Pov. br. 160 od 14. aprila 1942.), obaveštavaju ga: "Žalosni vojvoda, sit i snabdeven svačim, skoro svakog dana i noći zadovoljava svoje seksualne bludne osobine. Naređivao je da mu ženske direktno u štab dovode, što nije ravno ni onom vremenu u postupku Stolačkog Alije Hadži bega". Potom zameraju Kosti što je umesto srpskih rodoljuba okupio kovače (J. Škava), mesare, dame-frizere i da sve četničke stvari naopako rešava.

Jova Škava je mogao tako da se ponaša jer je novembra 1941. u akciji čišćenja partizanske teritorije pohvatao i predao Nemcima 365 zarobljenih partizana i partizanskih simpatizera.65

Kako je dovođenje žena u štabove izgledalo, čitamo u izjavi J. I. od 13. februara 1942. godine:

''Došao je apsandžija Ivan Atanacković, otvorio apsanu i kazao: 'Izići zove vas vojvoda…' Ja sam ušla u kancelariju četovoće Mihajlović Milisava i on mi je naredio da legnem sanjim."
Četnik Javorskog četničkog odreda Ratko Perović iz Breskova "terao je pod batinama devojku Nataliju Perović iz Breskova oko dva kilometra i kada je došao na mesto zv. Rtine, tu je dotukao, odnosno ubio" - piše u izveštaju načelstva sreza Ariljskog od 14. 2.1942. godine.

"Četnici Budimira Prljevića uhvatili su Stanimirku, kći Jovana Milinkovića iz sela Nikajevića, opština Ravanjska, pa je isprebijali i oterali u svoj štab, u ovdašnju mehanu. Šta je tamo bilo ne zna se, ali devojka je sutradan ujutru kad su je pustili izvršila samoubistvo. Malo docnije od ovog slučaja, isti četnici su otišli u kuću Miloja Mitrovića i naredili da spremi večeru, što je ovaj i učinio. Kad su se iznapijali, pozvali su ga sa sobom i ubili ga pred njegovom kućom." (Izveštaj od 21. VI 1942. godine)

"Na dan 13. januara 1942. godine, noću pop Moma, Moša armunikaš i još jedno lice, iz četničkog odreda Ravanjskog, upali su u stan nekog radnika, oduzeli novac, neke stvari i izveli iz kuće pa na nekoliko stotina metara od kuće istog ubili. Izvršioci su po izvršenom delu otišli u kafanu i pirovali." (Izveštaj kao gore).

Ministarstvo unutrašnjih poslova Nedićeve vlade, aktom br. 16519 od 9. juna 1942. godine traži od načelstva sreza Požarevačkog da ss ispita: "Ko je od četnika izvršio silovanje nad ženom Nenada Bogdanovića iz Ranovca; ko su četnici koji su bacili bombu za ženom Ljubisava Brejića; koji su četnici koji su svukli do pola snaju Petra Stamenkovića iz Ranovca i vezivali njenog svekra; ko je izvršio silovanje nad maloletnom kćerkom Marinka Alekse Grkulovića."66

Četnički vojvoda Vojkan Popović, zvani Ibarski, kome je zbog nečega trebalo da se oglasi "mrtvim", "uhvatio je izbeglicu iz Đakovice, živećeg u Vrnjačkoj Banji, koji je po fizičkoj strukturi odgo-varao Vojkanu, pa ga presvukao u svoje vojvodsko odelo i ubio - odsekao mu glavu" - piše u izveštaju sreskog načelstva u Kraljevu od 15. novembra 1942. godine.

U drugom izveštaju od 28. juna 1942. godine kaže se da je vojvoda Vojkan "pod pretnjom da će ih ubiti pokupio od seljaka sela Gračac i Podunavci veće sume novaca, koje im je razrezao, a od Živote Đurovića iz Gračca oduzeo 72 kubika jelovih greda, pa ih prodao. Sve rekvizije i pljačke vršene su pod pretnjom smrtne kazne i terorom mirnih graćana".

Banjski policijski komesarijat iz Vrnjačke Banje, 25. januara 1942. godine, upućuje Pećancu akt:

"Stojan Jovanović, samozvani vojvoda vrnjački sa svojim ljudstvom ide po okolnim selima, koja su u području moje komande i vrše razne pljačke i zloupotrebe. Otimali su pomoć koja je upućena u selu Ruđincima izbeglicama i sirotinji. Žiki Županjcu su upali u kuću i pokupili sve što su našli, pa sve to odneli i popili. Isto tako u Rogavčini kada su bili u nekim zvanim poterama uzeli su 20 kila kaj-maka, 40 kila suvog mesa, devojačku spremu, 150 kila rakije i mnogo druge pljačke…".67

Isti taj vojvoda, Stojan Vrnjački, u pismu Pećancu, pretposta-vlja se zbog ovih "podviga", traži unapređenje i odlikovanje:

"… Čujem da su neki kaplari unapređeni u čin kapetana, pa vas molim da i mene predložite za čin koji nađete za shodno. Molim vas potvrdite mi dekret o predlogu Karađorđeve zvezde i dajte donosiocu moj dekret vojvodski…"68

Vojvoda Stojan Vrnjački u istom pismu se žali Pećancu na postupke vojvode Gočkog, za koga kaže: "On je uzeo pravo da zapoveda nada mnom i lično me vređa iako sam ja po činu četnički narednik!",69

Vojvoda mačvanski, Omiljen Milić, šef propagandnog odeljenja Pećančevog štaba u Nišu, opljačkao je na železničkoj stanici u Topčideru tri vagona krcata robom upućenu kao pomoć izbeglicama u zapadnoj Srbiji. Roba je poslužila vojvodi da sa njom crnoberzijanči, pa kada je zbog toga pojuren, prihvata ga Pećanac u
svoj štab! 70 (Omiljen je posle rata živeo u Minhenu.)

Pripadnik Srpske državne straže u Nišu, Radoš Ristić, piše 13. avgusta 1942. godine u izveštaju nemačkim vlastima, o pljački koju sprovodi vojvoda lazarevački Vučko Pantić, iz sela Lazarevca kod Blaca:

"Sav kukuruz od rekvizicije u selu Lazarevcu, opština Dra-guška, uzeo bez naknade i stavio u svoj ambar, pri vrši pšenice uzeo je od svih seljaka po 10% i ostavio za sebe, oduzimao je na silu drva od Čedomira Mitrovića, Petra Tanaskovića i dr. Kmeta sela Lazarevca vezao i na silu mu uzeo žito iz ambara. Pljačka i izuzima od seljaka sve što stigne."

Načelnik sreza Ariljskog u izveštaju od 14. februara 1942. go-dine, obaveštava da su vojvoda Đurđe Stanojević zv. vojvoda Sme-derevac i vojvoda Boža Ćosović "Javorski", učinili sledeća kri-vična dela: "31. avgusta 1941. opljačkali Radojicu Jeremića, trgovca iz Ivanjice i tom prilikom mu odneli 300.000 do 400.000 din., ubili i opljačkali Ljubomira Zarića, uglednog domaćina i ratnika iz selaRokci, ubili Vučića Stambolića, kome su bacili i bombu u kuću, opljačkali Mirčetu Vučićevića, Petra Lakičevića, ženi direktora rudnika u Lisi uzeli sat sa ruke…"

Načelnik sreza Moravskog aktom od 10. marta 1942. godine obaveštava o ponašanju četnika u srezu, pa pored ostalog piše:

"Vršila se bezobzirna rekvizicija naroda, pojedine vojvode bezobzirno su sprovodile samovolju i izricale telesne, novčane i druge kazne nad stanovništvom, vršeni su pretresi privatnih stanova i četnici su odnosili sve što je bilo od vrednosti. Pijančilo se i pucalo u na-pitom stanju. Sve rekvizicije i pljačke vršene su pod pretnjom smrtne kazne i terorom mirnih graćana."

Ispostava sreza Ražanjskog u Ćićevcu, 21. oktobra 1941. godine, izveštava Bansku upravu Moravske banovine o Ćićevačkom četničkom odredu vojvode Vučka Pantića. U izveštaju se pored ostalog kaže:

"U odred su ušli neki ljudi posve lošeg karaktera, skloni piću i kocki, a među njima i nekih osućenika za kraću. Otuda postoji bojazan kod naroda da će ići noću u kraće i razne pljačke…1,72
Predsedniku vlade Milanu Nediću, upućeno je pismo glavnog sekretara organizacije Zbor, pod br. Pov. 328 od 15. decembra 1941. godine, u kojem se o Pećančevom odredu u negotinskom kraju, kaže:

"Na sektoru negotinskog kraja operiše četnički odred vojvode Anđelka… Sam odred sastavljen je od kockara i bandita koji prilikom stupanja u odred nisu rukovođeni idealnim pobudama. On vrši nepre-kidan teror i nasilje nad mirnim građanima… Nasilno traže od građana veće svote novca (od 2000 do 2500 dinara) i preti im se da će ih uzeti za taoce, a kasnije i streljati…"73

Nedela Pećančevih četnika u 1942. godini uzela su takvog maha da ih čak i okupatori nazivaju "legalnim elementom nereda", dok ih je narod nazivao lopovima, pljačkašima, kokošarima.

U dolini reke Ibra operisao je prilično jak četnički odred Mašana Đurovića, koji je obezbeđivao komunikacije na Ibarskoj magistrali. On je oružjem dobijenim od Nemaca snabdevao i odrede Draže Mihailovića, predavši Dražinom komandantu na Goliji, Brani Petroviću, oružje, municiju, benzin, pa i jedan teški mitraljez.

Na primedbu Draže Mihailovića da nedovoljno sarađuje sa ko-mandantom Petrovićem Đurović je odgovorio: "Sve što sam mu dao, sve je to Petrović prodao, pa čak i benzin, a dobijeni novac potrošio za svoje lične svrhe…". Đuroviću je Draža zamerao i što je engleskog kapetana Kristi Lorenca koji se vraćao iz Dražinog štaba, uhvatio i predao Nemcima, ali mu je ubrzo to oprostio i: poslao ga u rejon Foče, da učestvuje u borbama protiv NOP. Ipak, marta 1943. godine D. Mihailović naređuje ubistvo Mašana Đurovića, jer je ovaj znao mnogo o saradnji Draže sa Nemcima, bilo preko njega, ili preko Nedićevih odreda na terenu.74

Vojvode često sprovode dobro oprobani metod "otkupa glava", pa je o jednom takvom slučaju ostavio podatke Dragomir Arsenijević, beogradski trgovac, koji u pismu šefu ZBOR-a Dimitriju Ljotiću, pominje slučaj nekog Brankovića koga je vojvoda Pčinjski osudio na smrt, a potom uzeo 500.000 dinara da ga ne pogubi. U istom pismu, opisujući kako u niškom kraju četnici pljačkaju narod, piše: "Oni (četnici - prim. a.) preuzeli su svu izvršnu, sudsku i administrativnu vlast i pod pretnjom smrti nagone ljude da im daju sve…“,75

Četničke vojvode odlučuju o životu i smrti svakoga ko im dopadne šaka. Najjeftinije bi prolazili oni kojima su dosuđivali po 25 batina, posle kojih bi izudarani postajao invalid. U crnom humoru koji su praktikovali obično bi pitali žrtvu da li želi 25 batina, ili 19 plus 6!

Tragova o nedelima uglavnom ima kada se napadalo na "ugledne" građane, bliske Nedićevoj vlasti i na teritorijama koje su bile pod povremenom kontrolom okupatora. Zločine nad narodom na teri-torijama koje su bile oslobođene ili poluoslobođene, posebno za vreme četničkih pohoda, zabeležio je retko ko od kvislinških vlasti.

Kosta Pećanac kome svakodnevno pristižu ovakve i slične tužbe na njegove "nacionalne borce", avgusta 1942. godine, obraća se "svome srpskom narodu", proglasom u kome, pored ostalog, kaže:

"… Iz svih krajeva naše namučene zemlje, svakodnevno dobijam tužne vesti. Neodgovorni elementi ruše i pale naše domove, ubijaju ono malo Srba što nam u životu ostade. Pljačke na sve strane. Siluju male kćeri i naše žene. Sve to čine pod svetim imenom srpskih četnika na čijem čelu ja stojim (podvučeno u originalu). Kaljaju nam obraz i časno ime živih i mrtvih četnika.
Svojim autoritetom uspeo sam da od okupatorskih vlasti dobijem odobrenje da u našoj zemlji zavedem red, to jest, da branim živote našeg naroda, njihovu imovinu, slobodu rada, kako na poljima tako i u varoši, ujedno i našu tradicionalnu četničku čast…"76

No, proglas je samo proglas, a naređenja koja su svakodnevno odlazila vojvodama u četničke štabove bila su redovno ista: bespoštedna borba protiv rodoljuba i svih njihovih pristalica, hrabrenje i odlikovanja za pustoš i ubistva. Uostalom, četnici i vojvode su radili ono što je suština Pećančevog sporazuma sa Nemcima: za svaku smaknutu glavu dobiće od Nemaca pare, a što više glava biće više para.
Iz knjige: ČETNICI KOSTE PEĆANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU - Milorada Kozića

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License