Zloglasni Blacki Pop Mika Jastreb

ZLOGLASNI BLAČKI POP MIKA JASTREB

Ovaj zločinac u svešteničkoj mantiji, po imenu Mihailo Popović je, dekretom dobijenim od Koste Pećanca, među prvima u To-plici postavljen za vojvodu četničkog Jastrebačkog odreda, sa pravom da se "potpisuje kao vojvoda Mika Jastreb". Potresno svedočanstvo o njemu ostavio je i poznati pesnik iz Toplice, Rade Drainac, koji se u jesen 1941. godine našao u "vlasti", kao isvinapredni ljuditoga kraja, ovog "banditskog vojvode u crnoj mantiji", kako ga je bolesni pesnik prikazao u svom dnevniku "Crni dani":

"U Blacu odred jastrebački beše preuzeo Mika Popović, zloglasni blački pop, spreman da se krvavo i bez milosti obračuna sa svakim ko ne misli kao on. U Barbatovcu njemu se beše pridružio pop Ilija, koji, pod sugestijama Pećanca, na jednoj zakletvi beše održao govor da treba sve što je inteligentno u Toplici staviti pod nož. Isto tako i treći pop, Raša Knežević iz Beloljina, beše saopštio svojoj parohiji, počevši da zlostavlja mirne parohijane. Nije više bilo sumnje: najcrnji dani počinjali su da svanjivaju agonijom plašnji, batinjanja i osudama komitskih banditskih vojvoda u crnim mantijama. Prva osuda, koja je izrečena, ticala se mene: bio sam osuđen na smrt…"

"… Mora da je moja osuda sve građane bila duboko revol-tirala i začudila. Eto, u rodnom mestu dogodilo mi se da me kao bitangu teraju dva probisveta, plaćena žbira, i da mi, još koliko u toku noći, neki krvoločni bandit, kao neprijatelju otadžbine, zarije nož pod grlo."61

Građani Blaca i okolnih mesta umolili su popa Miku da oslobodi uhapšenog pesnika, ali njegovo proganjanje nastavljeno je i dalje. Mesecima se krio po šumama i skrivao kod rođaka, od čega je teško oboleo i ubrzo potom, 1. maja 1943. godine, umro u Beogradu. Njegovo svedočanstvo je toliko autentičnije što je pisano u vreme kada se popov teror odvijao.

Pop Mika je, inače, bio "heroj" u batinjanju, premlaćivanju i ubijanju mirnih ljudi. Kada nije mogao da se obračuna sa jastrebačkim partizanima, ubijao je njihove rođake. U toku jedne noći, 23. februara 1942. godine izveo je iz kuće i zaklao u šumi iznad sela Trbunja pet ljudi, očeve jastrebačkih partizana. U drugim prilikama je bio manje "hrabar". U pismu koje šalje Kosti Pećancu 9. marta 1942. godine iz Velike Plane, vapi za pomoć: "Šaljite mi hitno pojačanje… Obavezno bar jedan vod bugarskih brdskih topova, inače bićemo prinuđeni da se povučemo"! Pop Mika je tada, za vreme martovske četničke ofanzive na slobodnu teritoriju Toplice, imao u Velikoj Plani pet četničkih odreda (Jastrebački, Levački, Zeljinski, Kopaonički i Ibarski), a napadala ga je svega jedna četa Topličkog partizanskog odreda.62

Kosta Pećanac je, jednom, "javno ukorio" popa Miku, ali ne da bi narod zaštitio njegovog terora već zbog toga što je prigrabio veći deo pljačke no što je dao svom "Glavnom komandantu". Evo izvoda iz Pećančeve naredbe od 24. oktobra 1941. godine:

"Naš drug vojvoda Mika jastrebački, na lažan način, kakav ne postoji u istoriji četnika, primio je 1.110.000- jedan milion i sto deset hiljada četničkog novca iz Kruševca, koji smo trebali da podelimo bratski, a potpisanom je dao samo 250.000 dinara. Od ove pojave imamo još žalosnije. Naš drug vojvoda Mika prigrabio za sebe u vrednosti preko dva milijona i prikrio u Jastrebac i prodaje za sebe. Pored toga kada je sa svojim četnicima bio u Jastrepcu uzimao je narodu šivaće mašine i slao svojima kući… Ovde spas časti ostaje svima vojvodama, četovođama i četnicima da vojvoda Mika izvrši samoubistvo."63

Ne samo da pop Mika nije izvršio samoubistvo, već ga Kosta Pećanac, naredbom od 11. marta 1942. godine, odlikuje "Karađorđevom zvezdom vojničkog reda sa mačevima"! Dva dana kasnije, dok je još slavio novostečenu Karađorđevu zvezdu, gine i sam pop Mika i to od ruke svog načelnika štaba. Kosta Pećanac nije zaboravio nedisci-plinu popa Mihaila Popovića - samozvanog Mike Jastreba!, pa mu, da bi ga bar donekle obuzdao, šalje za načelnika štaba rezervnog potpukovnika Stevana Raičevića, svog ratnog druga sa Solunskog fronta i jednog od prvih srpskih pilota. Raičević u više navrata pokušava da popa odvrati od odmazdi nad nedužnim ljudima i povremeno uspeva da sačuva glave nekih partizanskih simpatizera.

Na večeri 13. marta 1942. u stanu jedne nastavnice ženske srednje škole u Blacu, u kući trgovca Dragčeta Kovačevića, pop Mika pripit obratio se Raičeviću, kako je sam Raičević zabeležio:

- Što ne pobi onaj komunistički ološ u selu Bresnici?

- Kako da pobijem nevine ljude…

- Nazdravlje ti partizanski saradniče, mi se borimo protiv komunista, a ti šuruješ sa njima!

- Ne bre pope. Ko te slaga?

- Majku li ti komunističku - opsova pop pa potegnu pištolj. Prvim metkom pogodi Raičevića u rame i kako mu se drugi metak zaglavio u cevi, Raičević opali i usmrti popa! Uspeo je, zatim, da se izvuče pored zbunjenih stražara i prikrije u susednom selu Međuhani, gde su ga previli meštani, a ceo kraj sutradan kada se čulo za popovu pogibiju slavio.

Raičević se zatim uputio ka svome selu u Jablanici, gde se jedno vreme prikrivao, dok nije dobio poruku od Koste Pećanca da mu oprašta i pozvao ga u svoj štab. I tako, dok je Pećanac javno žalio za svojim "najboljim vojvodom" - kako je isticao, skrivao je ubicu u svome štabu.64

Slično je događaj opisala i nastavnica u čijem se stanu događaj odigrao.
Iz knjige: ČETNICI KOSTE PEĆANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU - Milorada Kozića

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License